Rimejk jednog od rodonačelnika poteznih strategijskih igara i velikog hita sa Amiga računara nastao je u okviru kuće Cinemaware, iste one koja je daleke 1986. godine potpisala originalni Defender of the Crown. Ovu igru su s neskrivenim uzbuđenjem dočekali mnogi igrači koji su pre sedamnaest leta pravili prve korake u svet elektronske zabave i koji se i danas dobro sećaju budnih noći provedenih uz zvuke fanfara, viteške turnire i herojska osvajanja srednjovekovnih zamkova. Nostalgični vapaji za novom verzijom Defendera čuli su se jasno i nakon prošlogodišnjeg prerađenog izdanja koje je, pomalo nespretno, pripremio kanadski clickBOOM i to je bilo dovoljno da novi Cinemaware oživi staru ljubav.

Čitaocima koji nisu imali sreću da se zabavljaju legendarnim Defenderom (mnogi tada još nisu bili rođeni), dugujemo kratko objašnjenje scenarija. Zbivanja u igri vezana su za vreme Ajvanha, kralja Ričarda, princa Džona i druge dobro znane postave iz priče o Robinu Hudu. Igrač se nalazi u helankama Robina od Lokslija, na samom početku njegovog odmetničkog života u Šervudskoj šumi. Sitne čarke s notingemskim šerifom s početka igre tek su uvertira u sled daleko ozbiljnijih događanja koja će podeljenu Englesku potresti iz korena i naposletku joj vratiti sjaj jedne od najjačih imperija dvanaestog veka. U žiži događanja biće družina okupljena oko Robina koju čine Mali Džon, Ledi Merion, kaluđer Tak i Ajvanho. Ova klika veselih Saksonaca boriće se za ujedinjenje engleskih zemalja i protiv invazije Normana, koristeći se podjednako časnim, ali i manje viteškim metodama.

Robin Hood: Defender of the Crown je dobro balansirana mešavina potezne strategije i arkadne igre, moderan rimejk koji na dobar način oživljava mehaniku originalne igre. Početak avanture vezan je za Šervudsku šumu, gde odbegli plemić puni kasu pljačkajući trgovačke karavane i dobro skrivene škrinje unutar zidina notingemskog zamka. Kad mu se pridruži Mali Džon sa svojom armijom seljana, Robin će lako poraziti šerifove oružnike i preuzeti vlast nad Notingemom, čime će načiniti prvi korak u iscrpljujućoj borbi za teritorije i vlast. Povoljnim ishodom smatra se pobeda nad princom Džonom i osvajanje titule kralja ili oslobađanje Ričarda Lavljeg Srca iz zatočeništva. U suštini, sve se svodi na osvajanje teritorija, mudro korišćenje materijalnih i ljudskih resursa, povremeno pljačkanje, a na kraju i sreću koja se uključuje kao nezaobilazan faktor. Dobar deo strateškog planiranja odnosi se na valjan odabir teritorija koje treba zaposesti jer od pravilnog izbora vrednih pokrajina zavisi i brzina kojom će jačati Robinov uticaj u dugoj i surovoj igri „ko će pre do krune”.

U borbi za presto veliku pomoć pružaće saveznici. Ledi Merion će obavljati špijunske poslove i izveštavati o snazi vojske na koju se nameračite. Mali Džon će upravljati vojskom, dok će jedina uloga dežmekastog Taka biti da podmiti Ričardove tamničare kada se u kasi nađe dovoljno novca. Ugled u plemićkom društvu i narodu može se uvećavati i na viteškim turnirima koji se povremeno odigravaju na posedima velikaša širom Engleske. S rastućom reputacijom Robin će dobiti nove mogućnosti koje će mu biti od koristi na putu do prestola. Finansijski boljitak osetiće se i osvajanjem novih teritorija, a kao nagradu za ujedinjenje pojedinih zemalja Robin će dobiti i specijalne bonuse.

Monotoniju strateškog mozganja i nezanimljivih dijaloga koji se često vode između glavnih aktera razbijaju prilično zabavne arkadne mini-igre. Prva veština koju treba savladati jeste upotreba luka i strela, Robinovog najvernijeg oružja. Isprva nije lako biti precizan, ali se zato tokom prvog dela igre (pre osvajanja Notingema) možete do mile volje uvežbavati na šerifovim poreznicima koje ćete prepadati u šumi pod zaštitom gustih krošnji. Svaki pogođen vojnik puni kasu određenom svotom zlatnika, a glavnu premiju donose kočijaši koji upravljaju tovarnim kolima u kojima se prenosi novac otet od seljaka.

Budući da će tokom igre Robin često biti prinuđen da se bavi hajdučijom, preporučljivo je dobro uvežbati gađanje, ali i veštinu mačevanja neophodnu za haranje po zamku. U ovom slučaju treba dobro uvežbati odbranu i vezane tehnike koje protivniku u kratkom vremenu zadaju velika oštećenja. Zanimljivo su predstavljene još i bitke na tabli, viteški dueli i pohodi na zamkove u kojima glavnu reč vode moćni katapulti. Kontrolni sistem je dobro organizovan, a na mestu upravljača smenjuju se miš i tastatura. Grafika i zvuk nisu vrhunski, ali korektno oslikavaju duh igre.

Novi Defender of the Crown je prijatna igra u kojoj će uživati ljubitelji staromodnih poteznih strategija, a naročito oni koji se i danas sećaju ugodnih trenutaka koje su provodili uz original. Linearnost radnje, mali broj likova i gotovo potpuno odsustvo suštinskih inovacija će drugima biti dovoljan razlog da zaobiđu ovaj rimejk klasika kompjuterskih igara. Postoji i problem s težinom igre na koju se, nažalost, ne može uticati: protivnici veoma brzo formiraju armije i za treptaj oka vam mogu isprazniti kasu i odneti sve što se sakupili tokom nekoliko poslednjih krugova. Zbog toga novi Defender neće biti naročito privlačan stratezima slabih živaca koji teško podnose drastične oscilacije u dinamici igre i česte gubitke novca, ljudstva i zemlje.