Na ovim stranicama već je bilo reči o ATtiny porodici mikrokontrolera (SK 7/2018). Tada smo pisali o raznim modelima i rekli smo da su u pitanju mikrokontroleri za manje projekte. Bilo je reči o tome da u zavisnosti od modela, i shodno snazi i broju izvoda GPIO, ovi MCU mogu da odgovore i nekim, na prvi pogled nemogućim, izazovima. Linija ovih mikrokontrolera ima i ozbiljnijih aduta u rukavu, a jedan od njih je ATtiny88, MCU koji nije baš pogodan da se ubada u proto ploče, ali srećom, može se naći u formi dev kita poput ovog iz naslova.

Ploča je tek za koji milimetar duža i šira od standardne Nano i dolazi bez zalemljenih hedera. Prvo što se da videti je da osim ATtiny čipa na ploči nema UART za komunikaciju MCU sa računarom. Razlog tome je što ATtiny88 ima ugrađenu USB podršku i uz pomoć drajvera ima direktnu komunikaciju sa računarom. Sva neophodna uputstva i drajvere možete naći na stranici bit.ly/2KOx9vW. Od komponenata tu je kristal koji kuca na 16 megaherca, ’reset’ taster, Power LED i built-in LED na pinu 0. Mikrokontroler na raspolaganju ima samo osam kilobajta fleš memorije od čega je dva kilobajta rezervisano za bootloader. Imamo još 64 bajta EEPROM-a i 512 bajta SRAM-a. Mali kapacitet memorije je u startu hendikep.

Ono što je vrlo zanimljivo prema specifikacijama jeste mogućnost napajanja ploče preko VIN pina naponima od sedam volti pa čak do 35 volti, što nismo sigurni da smo još negde sreli. Proizvođač, naravno, preporučuje da se koriste naponi do 12 volti. Na ploči je linijski naponski regulator 78L05 i jasno je da će veći napon značiti i veću toplotu.

Sa strana su hederi gde osim naponskih pinova i ’reset’ pina imamo čak 26 GPIO. Veliki broj GPIO je svakako plus, ali treba biti realan jer, kao što smo naveli, kapacitet memorije prilično obesmišljava njihov broj. Svi GPIO se mogu koristiti kao digitalni pinovi i na svakom od njih je moguć softverski PWM, dok je hardverski na samo dva (9 i 10). ATtiny preko osam GPIO ima mogućnost povezivanja analognih senzora ili aktuatora. Veliki broj GPIO je ispratio I2C i SPI interfejse, a zanimljivo je da je ISP heder izdvojen, baš kao na pomenutoj Nano. Na hardverski serijal ovde treba zaboraviti. Softverski serijal se može koristiti, ali to nije dovoljno za output na terminalu računara.

Pre bilo kakvog rada sa pločom potrebno je instalirati pomenute drajvere, a nakon toga je dodati u okviru IDE. Postupak je isti kao i dodavanje ESP8266 ili ESP32, recimo. U Preference polju za dodavanje ploča je potrebno linkove razdvojiti zarezom. Nakon toga ide standardni Hello World u svetu mikrokontrolera, a to je Blink skeč, s tim da je ovde LED na pinu 0. Prilikom uploada skeča potrebno je ploču držati odvojenom od računara i povezati je tek kada nam za to izađe poruka ili naprosto resetovati ploču po izlasku poruke „Plug in device now”. Upload skeča se odvija veoma brzo.

Na propitivanju iz matematike u računanju broja Pi, ATtiny je potrošio 5519 milisekundi, što je sasvim dobar rezultat. Za prikaz rezultata smo koristili I2C LCD ekran. Pomenućemo i to da je skeč sa neophodnim bibliotekama za ekran i sam benchmark skeč „pojeo” 99% memorije ploče, ali nismo primetili ikakve bagove kakvi se mogu javiti pri tako visokom zauzeću memorijskog prostora.

Na mreži se može naći određeni broj članaka o ovoj ploči, a autori su očigledno svi do jednog išli u Resavsku školu. Naime, sva poređenja su sa Plavom pilulom (Blue Pill), što nije najpodesnije jer je STM32 32-bitni MCU, a ovde je tema osmobitni mikrokontroler. Pravo poređenje bi moglo biti sa Nano, a naši zaključci su sledeći: s obzirom na to da se radi o stvarno malom cenovnom rangu, Nano je pet koplja ispred. Nedostatak hardverskog serijala i mali kapacitet memorije će ovu ploču baciti na margine istorije.