Narodna skupština je nedavno usvojila novi Zakon o trgovini i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini. Ovim zakonima po prvi put se pominju pojmovi poput elektronske prodavnice, elektronske platforme i dropšipinga, odgovarajućim pravilima se definišu akcijska prodaja, sniženje i rasprodaja. Međutim, uvode se i mehanizmi poput misterioznog kupca, u cilju obezbeđenja dokaza da neko radi mimo propisa, kazne za slanje SMS i mejl poruka bez pristanka potrošača, kao i metodi za uklanjanje nedopuštenih i nezakonitih sadržaja sa sajtova (npr. daje se rešenje da vlasnik sajta u roku od dva dana ukloni takav sadržaj). Ove izmene zakonskih akata dodatno definišu elektronsku trgovinu, razjašnjavaju neke situacije koje su do sada bile problematične, ali ujedno i destimulišu trgovinu na crno.

Upravo suzbijanje trgovine na crno preko interneta je posao Tržišne inspekcije. Ona pregleda sajtove, pregleda oglase i obaveštava druge nadležne organe ukoliko primeti neku nezakonitu ponudu za koju nije nadležna (recimo lekove). Ono što spada u njenu nadležnost je npr. trgovina duvanom, u kojoj imaju konkretnih rezultata. U inspekciji se nadaju skoroj promeni Zakona o poštanskim uslugama kako bi se onemogućilo lažno predstavljanje lica koja se bave prometom različitih proizvoda. Upravo to lažno predstavljanje inspekciji pravi najviše problema.

U okviru projekata eUprave, u vezi sa mUpravom lansirana je mobilna aplikacija za Android i iOS korisnike za proveru stanja poreskih računa za imovinu. Iako ovo zvuči kao veliki korak u masovnosti korišćenja ovog servisa, koji već postoji putem veba za računare, ipak postoji jedna začkoljica. Naime, da bi dobili pristupnu šifru, korisnici moraju da odu do lokalne poreske administracije. Dakle, skoro pa neupotrebljivo za mnoge koji će i dalje da se oslanjaju na godišnja rešenja koja dobijaju poštom na kućnu adresu, ali i za sve naše ljude koji žive u inostranstvu koji plaćaju porez na imovinu u Srbiji. Podsetimo da putem veba na računaru servisu može da se pristupi uz istu šifru (da, tu koja se dobija u lokalnoj poreskoj administraciji), ali i uz pomoć kvalifikovanog sertifikata (sa kojim poresko zaduženje može i da se izmiri), mada to na mobilnom telefonu nije moguće.

Vlada radi na novom povezivanju organa elektronskim putem. Sekretarijat za legalizaciju Grada Beograda će početi da šalje svoja rešenja o ozakonjenju katastru elektronskim putem, što će značajno skratiti vreme potrebno za okončanje procesa legalizacije objekta. Ujedno, s obzirom na to da je u Beogradu najveći broj podnetih zahteva za legalizaciju, u što kraćem periodu biće izrađena elektronska evidencija svih zahteva koja će se staviti na raspolaganje građanima.

Početkom jula upis u srednje škole je obavljen na pojednostavljen način tako što je realizovan još jedan projekat eUprave. U pitanju je sistem eUpis, nastao saradnjom dva ministarstva i Kancelarije za IT. Njime je omogućeno prikupljanje izvoda iz matične knjige rođenih i potvrde o prebivalištu, zaposleni su ovim podacima pristupali po službenoj dužnosti, elektronskim putem. Sistem je uštedeo 120 hiljada papirnih dokumenata i još 13 hiljada prilikom upisa na 31 fakultet u Beogradu. Kancelarija za IT i eUpravu je za zaposlene u svim osnovnim i srednjim školama, kao i fakultetima Univerziteta u Beogradu, obezbedila kvalifikovane elektronske sertifikate za pristup informacionom sistemu eUpis, odgovarajuće obuke i uputstva, kao i podršku u korišćenju sistema koju pruža Kontakt centar za podršku rada javnoj upravi.

Od marta naredne godine treba da zaživi Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP). Uvođenjem ovog sistema svaki učenik će dobiti Jedinstveni obrazovni broj (JOB) i biće praćen u sistemu od trenutka kada upiše osnovnu školu pa sve do završetka školovanja i dobijanja posla. Sistem će biti povezan sa Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja. Ovaj sistem će državi omogućiti uvid u kretanje kadrova, kvalitet pojedinih škola, ukupno uložena sredstva u obrazovanje pojedinačnih kadrova, olakšavanje zapošljavanja i još mnogo toga. Premijerka smatra da će uvođenje ovog sistema predstavljati najveću reformu srpskog obrazovnog sistema.

U okviru projekta „Siguran grad” ranije je najavljeno da će hiljadu kamera biti postavljeno u Beogradu do kraja naredne godine. Međutim, sada je broj tih kamera udvostručen. MUP kaže da strogo čuva prikupljene podatke i da građani ne treba da brinu po pitanju privatnosti. Ovaj projekat se radi sa Huawei opremom, a MUP je tražio, slično kao i u UK kada je kineska kompanija radila slične projekte, da samostalno primeni enkripciju prikupljenog materijala. Takođe, postoje višestruki sistemi zaštite kako niko od spolja ne bi mogao da pristupi mreži.

Odeljenje za suzbijanje visokotehnološkog kriminala MUP-a od ove godine ima i Odsek za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu. Ovaj odsek je svakako doprineo efikasnijoj borbi protiv dečije pornografije, pa su tako u prvoj polovini godine uhapšene i procesuirane 23 osobe optužene za ovu vrstu prestupa.

U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, APR će od oktobra 2020. godine voditi Registar zdravstvenih ustanova i Jedinstvenu evidenciju subjekata u zdravstvu na teritoriji Republike Srbije.

Svi koji su na bilo koji način vezani za internet čuli su za GDPR. Njegova verzija u našem sistemu se nalazi pod novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji bi trebalo da stupi na snagu 21. avgusta. No, početkom avgusta, telo koje je zaduženo za sprovođenje zakona, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, zatražilo je odlaganje primene zakona do avgusta 2020. godine. „Zakon predstavlja veliki izazov kako za brojne organe vlasti koji nemaju dovoljno kapaciteta da odgovore obavezama koje nameće zakon, tako i za najveći broj privrednih subjekata koji nisu pripremljeni za njegovu primenu. Primena novog zakona iziskuje organizacione izmene i jačanje kadrovskog potencijala i kod Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.” Da li je u pitanju apsurd ili naša poslovična nespremnost? GDPR je donet dve godine pre nego što je počeo da se primenjuje. Mi smo neku verziju usvojili nekoliko meseci nakon tog datuma, a sada, nakon godinu dana, traži se još godinu dana odlaganja. I to od strane Poverenika... Videćemo šta će biti odluka Narodne skupštine.

RATEL je predstavio sajt ceneusluga.rs, koji omogućava korisnicima da na jednostavan i praktičan način uporede ponude i cene operatora elektronskih komunikacija u Republici Srbiji u vezi sa uslugama mobilne i fiksne telefonije, interneta, televizije i odgovarajućih paketa ovih usluga.

Zahvaljujući projektu UNDP, uz podršku kancelarije za IT, na Google mapama je dostupan javni prevoz u Subotici, Nišu, Kragujevcu i Užicu. Ovaj projekat je ujedno napravio i nove setove otvorenih podataka za pomenute gradove i oni se mogu preuzeti u GTFS (General Transit Feed Specification) formatu na Nacionalnom portalu otvorenih podataka.

Na sajtu javno.rs/beograd-radovi mogu se naći interaktivne mape radova u Beogradu, kojih je u ovom trenutku baš mnogo. Pored informacija o lokacijama, izvođačima, neprohodnim ulicama, postoji i informacija o vrsti radova. Na osnovu te informacije saznajemo da je najviše radova na uvođenju optičke infrastrukture. Prema viđenom na terenu, u pitanju su uglavnom radovi Telekom Srbije u okviru projekta ALL IP koji se radi sa Huaweiem.

VIP mobile je prvi u Srbiji pustio glasovne pozive kroz 4G mrežu. Ova usluga se zove Voice over LTE i tehnološki se neće mnogo menjati ni u 5G mrežama. Do sada su naši operateri pružali govorne usluge preko 2G i 3G tehnologije pa se dešavalo da u nekim ruralnim krajevima imate 4G signal, ali ne možete da ostvarite glasovni poziv, već isključivo internet saobraćaj.