Savremeno društvo ne može bez savremenih rešenja. Iako nam se nekada čini da su tradicionalni recept ili tradicionalna rešenja najbolja, jer sa sobom nose godine i iskustvo, čini se da u današnjem, tehnološki zaokruženom svetu - nema napretka bez noviteta. Ponekad mi se čini da ova relativno jednostavna premisa još uvek nije našla sponzora.

Bankarski sektor je u Srbiji sve osim inovativan. Ono malo aktivnosti na temu inovacija su uglavnom u svrhe promocije aktivnosti banke, kako bi se u sektoru stanovništva ili poslovnih korisnika kreirao utisak da im je izbor banke bio dobar. Kada već pričamo o bankarstvu za stanovništvo, realnost je da banku praktično nećete promeniti, čak i kada vas nerviraju njeni službenici u poslovnicama, nedostatak bankomata ili njihova nefunkcionalnost. Što je najneverovatnije, razlog zašto prosečan stanovnik Srbije ne menja banku je - lenjost! Jednostavno, mrzi nas! Kao što nas mrzi da se pomučimo malo više i malo pametnije da rešimo neki izazov sa kojim smo suočeni, tako nas i mrzi da promenimo račun u banci kojom nismo zadovoljni. „Ma sve su iste!”, reći će neko. Ipak, koliko ovo ne stoji za ljude, ne stoji ni za banke. Ma koliko bilo neprijatno da to čujemo, više je do nas i naših potreba.

Upravo tu, na mestu naših potreba, u nekim malo boljim okolnostima no što su kod nas, pojavile bi se fintech (financial technology) kompanije, koje bi zatvorile prostor između ničega i onoga što imamo danas - skupih keš kredita, niza naplata na transakcionom bankarstvu i nemogućnosti da završimo posao bez odlaska u poslovnicu i čekanja u manjem, srednjem ili većem redu. Zašto ovakvih rešenja nema? Sa jedne strane, regulativa kontrolora aktivnosti u ovom sektoru, Narodne banke Srbije, veoma je jasna - ne možete obavljati finansijske aktivnosti ukoliko niste Banka ili ukoliko Zakon to nije drugačije propisao. Sa druge, banke trenutno dobro zarađuju od transakcionog bankarstva, kako sa stanovništvom, tako i sa poslovnim korisnicima. Ova dobra zarada, rekordna prošle godine, svakako ih nije motivisala da investiraju u drugačije. Sa treće strane, neuspeh Telenor banke stoji kao negativan primer na tržištu. Da li je to zaista bio neuspeh ili samo prilika sasečena na prvi znak problema, verovatno nikada nećemo saznati. Šta god istina bila, pokušaj ove finansijske institucije svakako ne izaziva osmehe kod bankara, bar ne kod onih koji u tom poduhvatu nisu učestvovali. Gotovo svi ljudi koji su radili u toj banci, iako u njoj više ne rade, jako su ponosni na sve što su uradili tamo. Ne znam za vas, ali često mi bude žao što nisu uspeli, iako nisam njihov korisnik.

U tako komplikovanom trouglu banaka, regulatora, i nas potrošača, teško će se neko rešenje desiti baš zbog nas. Regulator će uvek biti spor, a banka uvek nedovoljno agilna da kreira, implementira i održava rešenje koje donosi dodatnu vrednost korisniku. Iako tako izgleda, ne treba banke kriviti olako. Prihodi i profiti banaka su u protekloj godini zaista rekordni. Po svim parametrima bankarstva, njima ide fantastično. Na našu žalost, ni u jednom od tih parametara nema zadovoljstva korisnika. Upravo je zadovoljstvo korisnika motivacija fintech startapova. Tamo gde je bankama skupo i rizično da investiraju, malim i agilnim kompanijama je jednostavno. Nakon što svoj biznis skaliraju na opipljivo veliki broj korisnika, postaju idealne mete tih istih banaka koje, akvizicijom ili partnerstvom, pokazuju da nisu imune na uspeh i rezultat. To pokazuje i podatak da preko 42 odsto banaka u svetu sarađuje na jedan ili drugi način sa fintech kompanijama.

Ta stvarnost dolazi i kod nas. Pitanje je dana kada će NBS promeniti politiku i na tržište „pustiti” male i agilne preuzimače rizika, koji će stvaranjem rešenja za mikropozajmice, alternativnih vidova plaćanja i drugih - promeniti lice bankarstva u Srbiji. Predstoji nam teška ekonomska godina, na ivici recesije sveta oko nas. Ipak, bankarstvo se u Srbiji ukrupnjava. Kada se prašina bude slegla, oni koji ostanu na nogama tragaće za inovacijama. Te inovacije će teško doći unutar banaka. Neće im mnogo pomoći ni tradicionalne savetničke kompanije, koje inspiraciju za svoje predloge isključivo traže van granica naše države - a to zaista nije potrebno, niti preporučljivo.

Pre no što predložiš neko rešenje - nađi pravi problem. Da bi ga pronašao, moraš razgovarati sa korisnicima. Srećom, nas je u izobilju. Koliko su uvaženi bankari i njihovi saveznici motivisani da potroše vreme na sastanke sa korisnicima, ne znam. Ipak, znam da na ovom tržištu često ne rade rešenja koja su pozajmljena iz inostranstva.