Brzina kojom se svet menja više nije iznenađenje ni za koga. Iako nas poslovica uči da „što je brzo, to je i kuso”, čini se da tehnološke perjanice našega sveta i te kako dobro žive od brzine kojom izbacuju novitete. Za ne tako dugačak period od svega par decenija, niz tehnoloških kompanija je preuzeo vrh liste najvrednijih, a njihovi osnivači i vlasnici postadoše najimućniji pojedinci. Ima li kraja tehnokratiji?

U američkim filmovima ćete često čuti izjavu „medeni mesec je gotov” kada neko želi da istakne kako je došao kraj lepom i relativno ugodnom i mirnom periodu za nama. Tako nekako bismo mogli sada reći tehnološkim kompanijama, barem unutar granica Sjedinjenih Država, gde je Ministarstvo pravde pokrenulo slučaj kome je fokus upravo na tehnološkim kompanijama i njihovom brzom napretku. Slučaj je, prema rečima predstavnika ovog američkog ministarstva, nastao kao posledica „iskazanih zabrinutosti potrošača, kompanija i preduzetnika u vezi pretrage, društvenih medija i maloprodajnih online servisa”. Tri kompanije koje se nalaze u fokusu ove istrage su Alphabet (majka-kompanija Googlea), Amazon i Facebook.

Pravo i pravda

Elementi ove istrage ukazuju da bi pomenute kompanije mogle biti optužene za povredu konkurentnosti, potiskivanje inovacija i povredu prava potrošača. Ovaj niz elemenata treba posmatrati i u kontekstu sve većeg broja američkih predstavnika zakonodavstva koji u proteklih godinu i po dana pozivaju na uvođenje ozbiljnije regulacije najvećih tehnoloških kompanija. Centralno mesto u izazovima sa kojima bi se regulacija uhvatila u koštac pripada zaštiti podataka o ličnosti. Ako zakonodavci nisu dovoljan adut u misli da će ova akcija biti sprovedena detaljno, onda možemo sa sigurnošću da tvrdimo kako je suštinski adut u ovom slučaju - američki predsednik Donald Tramp. Osim što je javno prozvao kompaniju Amazon za utaju poreza, gospodin Tramp ne prestaje da poziva na detaljnije „češljanje” aktivnosti velikih tehnoloških kompanija. Način na koji on to radi je mnogo toga, ali nije suptilan.

Ipak, objektivnost verovatno nije jača strana šefa američke administracije. U nebrojeno mnogo javnih nastupa, često dokumentovanih na društvenim mrežama, Tramp je optuživao Google i Facebook za pristrasnost (prema njegovim konkurentima). Čak i ukoliko je to slučaj, ova pristrasnost nije sprečila ujedinjenost pozicije i opozicije donjeg doma Kongresa u pokretanju komiteta na temu konkurentnosti koje je analiziralo rad tehnoloških kompanija.

U dokumentima Ministarstva pravde, Google se tereti za manipulaciju rezultata pretrage i način na koji rade njihovi oglasi, Amazonu se stavlja na teret nezakonito prikupljanje podataka bez pristanka adekvatnog potrošača, dok se Facebook tereti za čitav niz aktivnosti, bilo postojećih, bilo najavljenih. Deluje da su se nad ovom kompanijom nadvili crni oblaci. Svugde, osim na berzi.

Federalna komisija za trgovinu SAD je konačno donela odluku po pitanju kažnjavanja vodeće društvene mreže na svetu za ekscese među kojima je najpopularniji - skandal sa „procurelim” podacima kompaniji Cambridge Analytica. Glasanje u telima sprovela je republikanska većina, a kompanija je kažnjena iznosom od pet milijardi američkih dolara. Zanimljivo je da je početkom proleća u svom finansijskom izveštaju Facebook odvojio tri milijarde dolara za ovu kaznu, javno priznajući odgovornost u ovom slučaju. Iako nije izdvojen dovoljan iznos za izrečenu kaznu, rast prihoda i berzanske vrednosti kompanije, koja upravlja mrežom koju koristi gotovo 2,4 milijarde ljudi, omogućiće da se ovaj iznos reguliše bez većih problema. Tekst koji je pratio izdvajanje iznosa se pokazao više nego interesantnim: „Procenjujemo da će gubitak uslovljen rezultatom istrage iznositi između tri i pet milijardi dolara”, stajalo je u pratećem tekstu. Vidovitost, stručnost, ili nešto treće - pokazaće vreme.

Nažalost po Facebook, SAD nije jedina koja pravnim akcijama cilja ovu kompaniju. Pre tri meseca, ovoj kompaniji je uručen triling istraga koje sprovode agencija za zaštitu podataka Republike Irske, kanadski načelnik za privatnost, zainteresovan da kazni kompaniju zbog prekršaja iz oblasti neadekvatne zaštite podataka, ali i javni tužilac Njujorka, koja istražuje nelegalno sakupljanje kontakata preko 1,5 milion mejl adresa korisnika. Dakle, američki tužitelj optužuje Facebook da je bez dozvole „uzeo” podatke o mejl adresama u imeniku svojih korisnika. Neočekivano, zar ne? Bilo kako bilo, svi ovi napadi na Facebook nisu nimalo ugrozili vrednost ove kompanije na berzi. Već duže vreme se dešava upravo suprotno: akcije ove kompanije neprestano rastu, generišući višak vrednosti kojim će Facebook lakše platiti kako kazne, tako i vansudska poravnanja koja će se nagomilati u vremenu koje sledi.

Čitav ovaj ep o problemima u zaštiti podataka korisnika je samo uvertira za dolazeću temu broj jedan - kriptovalutu koju je Facebook nedavno lansirao. Bez zalaženja u tehničko-tehnološko rešenje, odnosno poslovni model i trenutak uvođenja (jer o tome imamo poseban tekst u ovom broju - prim. ur.), važno je razumeti da je Libra početak nove ere dominacije tehnoloških kompanija. Omogućite kompanijama Amazon, Google i Facebook da, uz ono što već nude milijardama svojih korisnika, kontrolišu aspekt finansijskih usluga, i dobićete neuništive poslovne entitete koji će postati jači od država, jači od zakona. Upravo je ovaj scenario prava motivacija aktivnosti američke administracije. Za njom, i ostale države u kojima ove kompanije zarađuju veliki novac reaguju. Na prvo pominjanje rasturanja Facebooka, zvaničnici ove kompanije su pred Kongresom izjavili da će „dodatna regulacija (njihove) kompanije ili eventualno cepanje samo omogućiti drugima (čitaj: Kini) da prvi zagospodare ovim prostorom”. Parafrazirano, ukoliko američka administracija ne dozvoli tehnološkim kompanijama (Facebooku, u ovom slučaju) da se razvijaju na način koji su zacrtali, gledaće u leđa drugoj svetskoj sili. Odlična odbrana, zar ne. Kao da je iskopirana iz udžbenika ranih osamdesetih godina prošlog veka, kada su preduzetnici u SAD antikomunističkim izjavama dobijali mogućnost da lakše pređu crtu zakona. Tada je neprijatelj bio Sovjetski Savez, danas je to Kina. Za kompaniju koja je prošle godine zabeležila profit od 22 milijarde američkih dolara i čije su akcije nakon saopštenja odluke američkih vlasti - porasle, vreme pravih potresa tek dolazi.

Uvrtanje uveta

Korupcija javne uprave država našeg okruženja nisu i ne mogu biti vest, zar ne? Ipak, kada se korupcija dokaže u nekoj od država Evropske unije, ma koliko da su skoro ušle u njeno okrilje, to često služi ili kao potvrda da države poput Srbije nisu toliko daleko od (nekih delova) Evropske unije, ili kao povod za isporuku antagonizma, pa čak i mržnje prema „onima tamo”.

U vansudskom poravnanju, kompanija Microsoft se nagodila sa američkim Ministarstvom pravde i uplatom od 26 miliona američkih dolara je rešila problem sa slučajem povrede Zakona o korupciji u inostranim politikama. Naime, zaposleni u kompaniji Microsoft Mađarska su „naduvavali” cene softvera u cilju prikupljanja sredstava za podmićivanje službenika mađarske javne uprave.

Prateći priču iz „Wall Street Journala”, od pre godinu dana, američke vlasti su istraživale poslovanje kompanije Microsoft u inostranstvu, zbog mogućih prekršaja koji uključuju mito i korupciju u evropskim i azijskim državama, uključujući Rusiju, Kinu, Italiju, Pakistan i naše susede - Rumuniju i Mađarsku. Prvi konkretni koraci u istrazi su napravljeni u toku 2014. godine, kada su istražitelji pronašli prve dokaze u poslovanju mađarske kćerke-kompanije. Prema navodima američkog ministarstva, mađarska kompanija je firmama posrednicima (prodajnim partnerima) prodavala licence softvera po značajno umanjenim cenama, a partneri bi ih prodavali direktno javnoj upravi po punim cenama, u toku 2013. i 2014. godine. Čist posao, reklo bi se.

Ipak, kako su američke vlasti saznale, firme posrednici su razlikom u ceni finansirale fond kojim se osiguravala dalja prodaja. Nakon inicijalnih informacija, nadležni u Microsoftu su pokrenuli sopstvenu istragu, ističući da je kompaniji u direktnom interesu da pronađe istinu u pomenutom slučaju. Nakon što je interna istraga bila završena, Microsoft je američkim vlastima potvrdio da su ustanovili da su četvorica njihovih zaposlenih „prekršili aspekte etičkog poslovanja”. Kako se navedeni prekršaj „kosi sa standardima kompanije Microsoft, sa kojima nema kompromisa”, mađarski ogranak američke kompanije je pokrenuo postupak otkaza četvorici prekršilaca. Kako stvari stoje, jedan od pomenute četvorice je bio i generalni direktor, Ištvan Pap. U postupku koji se protiv mađarske kompanije vodio, sigurno je kao olakšavajuća okolnost uzeta i činjenica da je ova kompanija, nakon što je „uvidela” da je do povreda došlo, prekinula poslovne odnose sa kompanijama-partnerima koje su učestvovale u prekršaju.

U članku se navodi i detaljan postupak šeme: Microsoft je 2012. godine ubeđivao mađarsku državu da treba da prestanu sa korišćenjem besplatnih softverskih proizvoda za obradu teksta i počnu da koriste Word i ostale Office aplikacije. Tadašnji COO Microsoft-a se sastao sa premijerom Viktorom Orbanom, koji ga je upoznao sa predstavnicima mađarskih kompanija, budućih partnera. U naredne dve godine, partnerske kompanije su kupile licence u vrednosti od oko 60 miliona američkih dolara, sa popustom od oko 30 odsto. Prema navodima, ne postoje informacije koje ukazuju da su sve navedene licence prodate upravo državnoj službi. Kako je, zbog povećanja prodaje, lokalna kancelarija u Mađarskoj bila jedna od najuspešnijih u tom periodu, globalno, nije bilo previše aktivnosti sa strane majke-firme.

Važno je istaći da trenutno nisu dostupne informacije o tome kako je do optužbi inicijalno došlo. Imajući u vidu sumu koja je utvrđena u poravnanju, verovatno se radi o pojedincu ili pojedincima koji su bili deo šeme ili direktni gubitnici u trci, a koji su se postavili u ulogu uzbunjivača. Naime, u okvirima američkog zakona, u poslednjih nekoliko godina podsticane su istrage mita i korupcije američkih firmi u inostranstvu, a uzbunjivačima je nuđeno i do 30 odsto utvrđenih kazni. Suma od 26 miliona američkih dolara deluje sitna, imajući u vidu optužbe, ali ako je nastala kao posledica jednog uzbunjivača, 30 odsto neke veće sume bi nekoga učinile ozbiljnim bogatašem. Ipak, navedena suma je sastavljena od 13,78 miliona nelegalne dobiti, 2,78 miliona dolara kamate, i svega 8,75 miliona na ime kazne. I dalje je uzbunjivač milioner, ali jedva... američki porezi.

U susednoj Rumuniji, bivši generalni direktor rumunske kćerke-firme čeka suđenje gde se tereti za pranje novca i saučesništvo u zloupotrebi službenog položaja. Prema nezvaničnim informacijama, u Rumuniji je šema poslovanja bila veoma slična onoj u Mađarskoj. Razlika u ceni između partnerskih licenci i onih prodatih državnim agencijama je deljena među učesnicima na nezakonit način, stvarajući uslove za produbljivanje korupcije. U ovom slučaju, očigledno, njegova bivša kompanija nije optužena.

Udarac u glavu

Apsolutna dominacija u nekoj kategoriji je uvek sumnjiva. U sportu, kada je neko „previše dobar”, odmah se sumnja u korišćenje nedozvoljenih supstanci. Novak Đoković bi jednom, kada završi karijeru, trebalo da kaže ljudima koliko puta ukupno i koliko često su mu tražili da „donira tečnost u čašicu”. Ako je ijedan teniser više puta u karijeri testiran, onda i zaslužuje da ga stavimo u trku sa Novakom za titulu.

Kada je reč o tehnološkim kompanijama, apsolutni lider je - Amazon. Na nišanu Evropske komisije, spremne da lansira istragu prve klase, Amazon se našao na temu privatnosti korisničkih podataka. Dominantno, istraga će se baviti odnosima između Amazona i malih prodavaca, kojima ugovor sa najvećom svetskom online prodavnicom nalaže da moraju predati određene podatke (verovatno trećih lica). Podaci koje Amazon ovom prilikom sakuplja nisu zaštićeni adekvatnim pristankom vlasnika podataka, čiji su prodavci samo korisnici.

U istrazi ima još tačaka, a ukoliko EU utvrdi krivicu, Amazon čeka kazna od oko 23 milijarde američkih dolara, ili deset odsto prihoda iz 2018. godine. Odgovor iz Amazona na ovu temu je bio poprilično štur. Sa jedne strane, navodi se da će Amazon u potpunosti sarađivati sa evropskim zvaničnicima u ovom procesu, te da su sa nemačkim vlastima postigli dogovor na sličnu temu u kojoj je, namesto kazne, Amazon ažurirao ugovore koje ima sa malim prodavcima. U nezvaničnom odgovoru na inicijativu Evropske komisije, službenici Amazona su istakli kako se podaci trećih lica ne koriste za sticanje konkurentske prednosti, već za „osiguravanje ispravne kupovine, bez obzira na to da li je prodavac Amazon direktno ili prodavac koji prodaje na platformi”.

• • •

Vreme podela velikih kompanija je pred nama. Čeka sa samo prva, koja će, zbog svoje veličine, moći i uticaja, biti naterana na particionisanje. Po tom modelu, i ostali će velikani biti rasparčani. Ostaje da vidimo da li će sečenje ići hirurški, ili na silu, što će odrediti sposobnost podeljenih delova da nastave uspešno poslovanje. Sa druge strane, postavlja se pitanje koja je to sledeća revolucija? Na kom to novom tehnološkom talasu možemo očekivati buđenje novih tehnoloških giganata? U međuvremenu, Kina vreba svoju šansu da „pobedi kraljicu” i „obrne igricu”.