U proteklom periodu, Facebook neprestano doživljava poslovne udarce, što je podstaklo zluradost velikog broja internet analitičara, čije ste crne prognoze i pravednički gnev možda zapazili. Ipak, glasine o skoroj smrti ovog korporativnog behemota su preuveličane, da parafraziramo Marka Tvena. Izgleda da nismo mi te sreće.Šta serija poslovnih potresa Facebooka znači za internet Lete pare Krajem jula, Facebookove akcije su pale za preko 20 odsto i još se nisu oporavile. Facebook je za dan kalirao 150 milijardi dolara, što predstavlja najveći gubitak vrednosti na berzi ikad. Sam Mark Zakerberg (Zuckerberg, CEO Facebooka) je izgubio 17 milijardi. Prošlog meseca je, kao so na ranu, došla vest da je uticajna berzanska analitička kuća MoffettNathanson degradirala procenu kvaliteta Facebookovih akcija kao ulaganja, po prvi put od izlaska na berzu, zbog „toksične smeše smanjene prodaje i regulatornog rizika”. Iako su te berzanske procene ne vrede ni papira na kome su napisane, treba imati u vidu simboličku vrednost ovog akta u percepciji ljudi koji se igraju na berzi. Augustus Facebooka Pored sve učestalijih poziva javnosti da Zakerberg siđe sa funkcije CEO-a Facebooka iz principijelnih razloga, u jeku strmoglavog pada akcija su se čuli i pozivi akcionara (raznih investicionih grupa, kompanija i udruženja, u prvom redu Trillium Asset Management) da Mark napusti poziciju. Iako svi daju ubedljive razloge, to se neće desiti jer niko, pa čak ni ostatak upravnog odbora (ako zanemarimo da su oni većinom lojalisti) nema dovoljno glasačke moći da ga skine.Kako god posao išao, glavni ostaje Zakerberg, koji se odavno osigurao da ga ne najure sa čela rođene kompanije kao Travisa Kalinika. Facebook poseduje dvoklasni sistem akcija. Akcije B kategorije, kojih Zakerberg poseduje 75 odsto, nose deset glasova, te Mark sa oko 14 odsto akcija drži oko 54 odsto glasova. Kako bi očuvao svoju moć i kada pokloni 99 odsto svog bogatstva - na šta se zavetovao - Mark je pokušao da uvede i C klasu akcija, bez prava glasa, ali je u tome sprečen jer su investitori digli dževu koja je pretila da obori cenu akcija. Vidimo se na sudu  Megakorporacije se stalno sude sa nekim, na sreću skupih advokata, ali Facebook u zadnje vreme ima dosta frke sa zakonom. Nekoliko tužbi goni Facebook po osnovu lažnog predstavljanja svog ad reach (koliko korisnika vidi reklamu). Muljanje po tom pitanju je odavno obelodanjeno. Brajan Vajzer (Brian Wieser) iz Pivotal Research Grupe je prošle godine dokazao da Facebook lažno dodaje milione korisnika u ad reach, do komičnih razmera. Facebook tvrdi da u SAD ima 60 miliona korisnika od 25 do 34 godine, iako ih u SAD živi samo 35 miliona, dok su brojevi u Čikagu više nego dupli. Jedina normalna presuda bi bila u korist obmanjenih oglašivača.
Penzioni fond United Food and Commercial Workers sindikata tuži rukovodioce Facebooka zbog pomenutog pokušaja rekvalifikacije akcija, jer je taj proces koštao firmu 20 miliona dolara. Iako još van suda, zbog istog manevra Zakerberg je navukao i gnev Saveta institucionalnih investitora (Council of Institutional Investors), udruženja penzionih fondova, zadužbina i fondacija čiji članovi raspolažu sa tri triliona dolara kapitala. Iz Saveta su osudili pokušaj smanjenja glasačke moći akcionara i najavili poteze kako bi iskorenili sličnu praksu. Enormna moć ove organizacije svakako treba da zabrine tech kompanije koje zloupotrebljavaju dual-class strukturu kako bi akumulirale vlast u rukama osnivača i direktora nauštrb investitora. Nećemo ulaziti u detalje brojnih zakonodavnih inicijativa koje su uperene protiv internet megakorporacija generalno i koje zavređuju poseban tekst, ali ćemo pomenuti da Facebook ima muke i sa regulatorne strane, jer protiv njih u Americi FCC, FTC i SEC vode više istraga. Najsvežija straga SEC-a (US Securities and Exchange Commission - reguliše tržište obveznica i akcija) goni Zakerberga po osnovu optužbi za insider trading, jer je između 17. marta (zahuktavanje skandala oko Cambrigde Analytice) i istorijskog pada cene akcija (26.7.) prodao akcije vredne 3,5 milijardi (klase A, naravno, jer bi još da direktoriše). Da se ne lažemo, Mark je sigurno nelegalno koristio neobjavljene informacije o poslovanju kompanije da bi dumpovao rođene akcije, samo je pitanje da li će istražitelji imati političke volje i sposobnosti da to dokažu beyond reasonable doubt. Ako istraga urodi plodom, sumnjamo da će se lako izvući u trenutnoj političkoj klimi, te bi kazna mogla da uključuje i napuštanje funkcije. Taj hipotetički scenario ne bi ko zna kako pomogao ni akcionarima ni korisnicima jer bi odbor doveo nekog još goreg, tipa Marisu Majer. Egzodus Po friškim vestima izgleda da sa Facebooka beže svi - rukovodioci, korisnici i oglašivači. Facebook je bio poznat po tome što rukovodioci ove kompanije retko odlaze (osim u Google). Međutim, ovog leta je, pored većeg broja rukovodilaca srednjeg ranga, iz ove korporacije otišlo i nekoliko vrlo važnih ljudi. U junu je otišao Eliot Šrejdž (Elliot Schrage), koji je u Facebooku deset godina bio direktor javne politike i komunikacija (nakon što je sa prešao sa slične pozicije u Googlu). Ubrzo za njim i Den Rouz (Dan Rose), rukovodilac odeljenja za razvoj poslovanja. Obojica su bili veoma važni za kompaniju, o čemu govori i činjenica da su pripadali top segmentu menadžmenta i da su odgovarali samo Zakerbergu i Šeril Sendberg (Sheryl Sandberg COO kompanije). Zamenica direktora za komunikacije, Rejčel Vetstoun (Rachel Whetstone), koja je prethodno radila u Googlu, prešla je u Netflix. Očigledno je da i veterani kompanije vide nagomilane probleme iz poslovnog i pravnog aspekta koje nezamenjivi osnivač očigledno ne može da reši, te napuštaju kompaniju čim se ukaže dobra prilika. Stvari su se još dramatičnije odigrale u kompanijama čije je akvizicije Facebook preduzeo. O lošim odnosima sa rukovodstvom Facebooka govori i odlazak dvojca osnivača Instagrama. Odlazak Kevina Sistroma (Systrom) i Majka Krigera (Mike Krieger) je još mirno prošao kada se uzme u obzir šta se desilo sa starim rukovodstvom Oculusa i Whatsappa. Osnivač i direktor Oculus VR i dizajner Rifta, Palmer Laki (Luckey), tiho je uklonjen sa pozicije prošle godine i uveliko se šuška da je najuren zbog političkih stavova, pošto je Laki podržavao sadašnjeg predsednika Trampa. Ovo pitanje je već dugo u žiži javnosti, te je o Lakijevom otpuštanju bilo reči i pred Kongresom. Zakerberg je tad rekao da Laki nije otpušten zbog političkih stavova, ali šta bi drugo i odgovorio u toj situaciji. Osnivači Whatsappa su podigli više prašine, Brajan Akton (Brian Acton) je napustio Facebook 2017. zbog spora oko monetizacije Whatsappa i odrekao se preko 850 miliona dolara u akcijama. Nakon odlaska je izjavio da su mu rukovodioci Facebooka dali instrukcije kako da obmane evropske regulatore po pitanju spajanja baza korisničkih podataka Facebooka i Whatsappa. Kasnije je opet izazvao senzaciju kada je u više navrata podržao #DeleteFacebook pokret na Twitteru. U aprilu je otišao i Jan Kum (Koum), drugi osnivač Whatsappa, zbog nesuglasica sa rukovodstvom Facebooka, kako je naveo. I Kum se odrekao akcija (skoro milijardu dolara) i mesta u upravnom odboru Facebooka. Opet se halabuka digla zbog činjenice da je Kum par meseci pre odlaska izašao u javnost kao pristalica predsednika Trampa, te su se pojavili iskazi insajdera koji ukazuju da je izguran iz upravnog odbora i kompanije zbog političkih stavova. Kupljene kompanije sada očekuje daleko tešnje povezivanje sa matičnom korporacijom pod upravljačkim palicama dugogodišnjih Zakerbergovih lojalista. Zakerberg očigledno ne podnosi da neko zastupa drugačiju politiku od njega u vrhu kompanije, što je potpuno u skladu sa njegovim imperijalnim viđenjem svog rukovodećeg položaja. Egzodus II Sa Facebooka masovno odlazi još jedan značajan činilac - od promene sistema news feeda, manje kompanije uveliko napuštaju Facebook pošto njihove stranice ne dosežu ni do fragmenta nekadašnje publike što čini održavanje naloga beskorisnim. Ovo će se odraziti i na finansijsku stranu, jer će biti daleko manje kupljenih promotivnih paketa i reklamnog prostora od strane ovog vitalnog dela privrede. Beže i milioni običnih korisnika, dok preostali menjaju navike korišćenja. Pew Research Centar navodi da rezultati serije anketa koje su vršene od vremena Cambridge Analytica skandala jasno ukazuju na negativne trendove korišćenja Facebooka. 42 odsto ispitanika navodi da je napravilo dužu pauzu u korišćenju Facebooka, a 26 odsto da su obrisali Facebook aplikaciju sa telefona. Mladi prednjače po ovim statistikama, te aforizam da su na Facebooku sad samo roditelji bivših korisnika dobija na istinitosti. Druga istraživanja i procureli podaci govore o sve manje provedenog vremena na platformi. Iako Facebook diskriminiše konzervativce, ankete pokazuju da glasači obe američke partije u jednakom broju napuštaju platformu. Novoobelodanjeni hakerski napad za koji se procenjuje da je hakerima dao pristup 50 miliona korisničkih naloga, neće pogodovati zaustavljanju negativnih trendova u posećivanju i poverenju. Postoje indicije da je od napada nastradalo još 40 miliona naloga, kao i da su poharani podaci sa povezanih Instagram, Tinder, Airbnb naloga korisnika. Iako u padu Facebook neće skoro ostati bez korisnika, deo „krvarenja” čine i korisnici koji prelaze na Instagram, kog drži Facebook. Too big to fail? Kada se prognozira opadanje Facebooka, ne treba izgubiti iz vida ni korist koju od postojanja ovakve korporacije imaju Sjedinjene Države. Pošto prefinansirane obaveštajne agencije prate maltene svakog na celom svetu, postojanje korporacije koja rado daje backdoor pristup podacima milijardi ljudi, predstavlja džekpot u big data sistemu agregacije i analize obaveštajnih podataka. U sve više multipolarnom svetu gde SAD nije omnipotentni delilac zajmova, „pravde” i bombi, ovakva obaveštajna prednost je sve više na značaju. Svako ko misli da alfabet agencije (tako im Ameri tepaju - CIA, FBI, DHS itd.) neće zapeti da očuvaju partnere na sijaset transparentnih ili netransparentnih (pa i nelegalnih) načina je u grdnoj zabludi. Vredni državni ugovori, neoficijalan uticaj na finansijske institucije i drugi, često degutantni, potezi će sigurno biti vršeni kako bi uticaj Facebooka na svetski internet opstao. Facebook Americi plaća i silan porez (da nema offshora plaćali bi i više) i zapošljava desetak hiljada ljudi. Ipak, da Facebook sutra propadne, to ne bi bilo ni blizu potencijalnom krahu finansijskih institucija obeleženih sintagmom iz ovog podnaslova. Swamp Thing Iako postoji neki metafizički interes američke države i realni interes američkog naroda ili nekog njegovog segmenta, zanemarimo prevaziđeni način mišljenja da američki „nacionalni” interes postoji nezavisno od ličnih interesa ljudi koji upravljaju Sjedinjenim Državama. Tu dolazimo do nezapamćene lobističke kampanje Facebooka koji je probio sve rekorde po količini novca doniranog za razne političke kampanje. Samo u drugom kvartalu 2018. korporacija je uložila skoro 4 miliona u lobiranje, dobrim delom za inicijative slobodne trgovine i povećane migracije. Čan Zakerberg Inicijativa, sa druge strane, takođe je uložila milione u zakonodavne inicijative, poput reforme kaznenog sistema u slučajevima poseda narkotika ili univerzitetskih stipendija za nelegalne migrante. Nije teško videti da su skoro svi pravci davanja ka Demokratskoj partiji i njoj ideološki bliskim organizacijama, što ne čudi s obzirom na to da Zakerbergovu fondaciju vode ljudi koji su učestvovali u kampanjama Demokrata, dok je od 2017. u Facebooku zaposleno 36 funkcionera Obaminih kampanja i administracija i devet funkcionera kampanje Hilari Klinton. Iako Demokrate dobijaju većinu kolača, mrvice koje zapadnu pro business republikancima nikako nisu zanemarljive. Očigledno je da Facebook i ostale internet megakorporacije kradu iz playbooka Vol Strita i svojim davanjima stvaraju situaciju u kojoj su too big to fail i nezamenjivi (svakako jesu za svoje kupljene političare). Činjenica da su rukovodioci Facebooka sve tešnje povezani sa političkim i finansijskim krugovima nam govori da će i u slučaju poslovne katastrofe ova korporacija uspeti da se održi nečastivom magijom vladinih subvencija i finansijskog muvanja na berzi. Sigurna plovidba? Svakako da nešto nepredvidivo može da se dogodi i uništi Facebook u roku od sat-dva, bilo na poslovnom ili na pravnom planu, ali situacija ukazuje da će korporacija opstati uprkos opadanju njene društvene mreže. Platforma je još daleko od toga da pođe putem MySpacea i kad spadne ispod milijardu aktivnih korisnika Facebook će biti bitna tačka na internet panorami. Korporacija koja drži i zvezde u usponu poput Instagrama i WhatsAppa će i nakon toga nastaviti akumulaciju kapitala sa možda manjim stepenom rasta, fokusirajući se na druge proizvode i usluge. Ušemljen sa Googlom i u sve tešnjoj vezi sa ostalim internet megakorporacijama koje dave manju konkurenciju, kao i sa finansijsko-političkom kamarilom, Facebook će ostati bitan igrač. Opadanje može lako prouzrokovati spiralu negativnog ponašanja sa ciljem očuvanja profitne margine, te ćemo doživeti daleko veći stepen politizacije, špijunaže, monetizacije, oligopolističkog ponašanja i manevara burazerskog kapitalizma. Facebook i pored realnih i potencijalnih teškoća ostaje ogromna pretnja slobodi, integritetu i prosperitetu pojedinaca kako na internetu tako i uopšte. |
