Sa izuzetkom XP-a, alatka CloneApp služi za bekapovanje podataka pod operativnim sistemom Windows. Međutim, ovde se ne radi o klasičnom bekapovanju podataka, bilo onom koje se radi ručno ili automatski u unapred zakazano vreme, već o komplementu koji će vam pomoći da sveže instaliranoj iteraciji Windowsa vratite podešavanja koja ste mukom izradili.

Zapravo, CloneApp se primarno koristi, kao što mu naziv sugeriše, za „kloniranje” podešavanja instaliranih programa. Nažalost, ova alatka nije u stanju da bekapuje kompletan sadržaj smešten u instalacionom folderu, već samo sistemska podešavanja. Prste pruža do registar baze, User direktorijuma i gde sve već „misli” da može da pronađe podatke o instaliranom softveru. Naravno, da bi sve ovo bilo moguće programeri su morali da izrade bazu podataka (preciznije je reći: plug-inova) koji tačno ukazuju na destinacije koje valja pretresti. To dalje znači da CloneApp ne može da se koristi sa programima za koje ne postoji interna podrška, ali je dostupan način da se ovo ograničenje zaobiđe. Aktuelna verzija programa donosi podršku za čak 246 programa, mada je njihov broj u praksi nešto manji zbog „specijalnih slučajeva”. Naime, deo pomenutih plug-inova bavi se bekapovanjem podataka na klasičan način, kada se u odabranom skladišnom direktorijumu pojavljuje kompletan sadržaj izvorišnog komplementa. Tako, na meniju je bekapovanje foldera Downloads, Pictures, Videos, Music, Documents i tako dalje. Pored toga, korisnicima je stavljeno na raspolaganje da sačuvaju i neka sistemska podešavanja, na primer, sadržaj Quick Launcha, podešavanje Firewalla, mrežnih konekcija i tome slično. Gejmere će obradovati podrška za čuvanje snimljenih pozicija iz igara...

Kada su podržani programi u pitanju, tvorci su obavili više nego dobar posao. Na raspolaganju su praktično sve širokorasprostranjene alatke, od brojnih Office paketa, preko multimedijalnih playera/viewera, pa sve do internet browsera. Ono što je jako pohvalno je što je ostavljena mogućnost da se uključeni plug-inovi edituju direktno iz CloneAppa. Funkcija je ipak namenjena nešto vičnijim korisnicima, pošto je potrebno znati gde sve naročit program obavlja skladištenje informacija. Ovo može da bude prilično mučan, ali i uzaludan posao, ali dobro je što opcija postoji. Inače, plug-inovi su obične tekstualne datoteke kojima se jednostavno manipuliše i mogu da se snimaju preko postojećih konfiguracionih fajlova ili u obliku novih šablona.

Bekapovanje može da se obavi na dva načina: ručnim označavanjem kućica ispred naziva podržanih programa ili automatski. U drugom slučaju potrebno je kliknuti na opciju Select Installed i sačekati da upravljački algoritam obavi skeniranje sistema. Pre nego što pritisnete taster Backup, koji pokreće proces kopiranja, možete da pozovete ugrađeni preview prikaz i tako steknete uvid u to koje početne destinacije su izabrane za procesiranje. Funkcija Preview radi sve isto što i Backup, osim poslednjeg, najvažnijeg koraka - kopiranja podataka u odredišni direktorijum. Potonje je vrlo važno, s obzirom na to da se po defaultu bekapi snimaju u samom CloneApp direktorijumu, a kako je program portabilan i ne zahteva instalaciju, sačuvana podešavanja i podatke praktično uvek možete da nosite sa sobom. Još jedna stvar govori u prilog ovakvom ustrojstvu stvari, a to je da se povraćaj podataka vrši samo jednim klikom na taster Restore i to bez upućivanja programa na direktorijum u kojem čuvate podatke. Bekap je moguće obaviti i ručno, ukoliko znate gde šta treba da se kopira, pa je to opet mogućnost namenjena nešto promoćurnijim glavicama.

U sekciji sa podešavanjima nema puno stvari na koje treba da se obrati pažnja. Pogotovo ako ne nameravate da se igrate sa odredišnim direktorijumom. Zanimljivo je pomenuti da CloneApp dozvoljava kompresiju podataka kako bi se uštedelo na prostoru, a to se obavlja uz pomoć programa 7-Zip.

Na kraju, logično je da se zapitate zbog čega tvorci programa nisu omogućili sistem punog bekapovanja instaliranih programa. Daleko je teže doći do informacija koje instalacione rutine „razbacaju” širom sistema, nego do suvog programskog koda i pratećih biblioteka. Možda baš u tom grmu leži zec, jer nema šanse da bi pokrivanje svih „zavisnosti” moglo da se automatizuje i ugradi u alatku koja je potpuno besplatna za krajnjeg korisnika. Ne, neka vam na pamet ne pada Ghost i slična ostvarenja, ona bekapuju sektor po sektor i uopšte ih ne zanima šta se u njima nalazi. Oni su kao termiti koji ne biraju šta će da prožderu na svom putu.