Ne vredi, taman što prođe jedan mesec, a da nemam šta važno da pomenem o Uberu, iskoči neka priča ili pričica sa potencijalno velikom pozadinom i još većom sudbinom. Ova je baš takva. Već i vrapci na grani znaju da ovoj kompaniji skandala nije dosta. Prvo je osnivač i doskorašnji izvršni direktor morao da odstupi sa čela Ubera, iako se često može čitati kako još uvek koristi sve što je u njegovoj moći da kompanijom suštinski upravlja. Zatim ih je dočekala tužba o nedovoljno dobrom tretmanu vozača u Ujedinjenom Kraljevstvu, koja preti da im u potpunosti ukine dozvolu za obavljanje aktivnosti u glavnom gradu države uskoro odbegle iz redova Evropske unije. Triling zaključuje nedavno objavljeno saopštenje novog izvršnog direktora, gospodina Kosroušahija (Khosrowshahi) o tome da je kompanija bila suočena sa sajber-napadom na podatke u oktobru 2016. godine, u kojoj su nepoznati pojedinci dobavili podatke o preko 50 miliona korisnika i oko sedam miliona vozača. Podaci koji su ukradeni uključuju imena, adrese, email adrese i telefonske brojeve pomenutog broja korisnika. Saznali smo i da je, pored pomenutih, kompromitovano i oko 600.000 zapisa vozača, čija su imena i brojevi vozačkih dozvola „ukradeni” sa nekog od centara podataka koje Uber koristi. U saopštenju koje je novi izvršni direktor potpisao, navodi se da se radi o dva pojedinca, koji nisu bili zaposleni u Uberu, te da su podaci „skinuti” sa servera kompanije koja hostuje Uberove servise.

Ono što je Bloomberg saznao jeste da su pomenuti sajber-napadači isplaćeni u iznosu od 100.000 američkih dolara, kako bi ukradene podatke obrisali i o tom napadu ćutali. Sve se ovo dešavalo u sred skandala o privatnosti podataka iz pomenute jeseni 2016. godine kada je prethodna uprava bila na čelu. Kako saznajemo iz obaveštenja, posebno osetljivi podaci, kao što su detalji putovanja ili informacije o kreditnim karticama, nisu kompromitovani u ovom napadu.

Čitav ovaj događaj je samo jedan u nizu problema sa kojima se novi izvršni direktor, prethodno veoma uspešan u američkoj korporaciji Expedia, suočava nakon preuzimanja kormila Ubera. U spletu tužbi raznim regulatorskim telima, širom planete, gospodin Kosroušahi će imatu pune ruke posla u godini pred nama i to ne samo u eksternom, već i internom domenu, gde je nespretno i nesavesno delovanje prethodnog izvršnog direktora ostavilo ponajviše traga. U završnom delu izjave povodom sajber-napada, Kosroušahi navodi kako u ovom trenutku vođstvo kompanije radi na implementaciji integriteta u svim sektorima, sve u cilju zasluživanja poverenja od strane krajnjih korisnika.

Čini se da Kosroušahi, koji je svojevremeno učetvorostručio cenu pojedinačne akcije kompanije Expedia, pokušava da kompaniju Uber vrati na svojevrstan početak, bar kada je u pitanju poverenje korisnika i šire javnosti. Pitam se, je li to uopšte moguće sa brojem i širinom frontova na kojima Uber mora da dokaže i pokaže svoju sigurnost, agilnost i integritet o kome se sve više govori. Da li je pomenutih 100.000 „zelembaća” koje su isplaćene dvojici hakera poslednje što ćemo saznati na temu sigurnosti Uberovih podataka? Takođe, da li činjenica da je vodeći čovek za sigurnost u Uberu, gospodin Džo Saliven, (Joe Sullivan) otpušten tek godinu dana nakon incidenta, govori o dubini problema koji postoje u menadžmentu Ubera? Pomenuti Saliven je, inače, deo tima koji stoji iza najvećeg broja aktivnosti koje su dovele do tužbi kojima se Uberu stavlja odgovornost, na primer, krađe dokumenata Googlea na temu tehnologije autonomne vožnje. Taj tim je činila i izvesna Sal Ju (Salle Yoo) koja je više puta izjavljivala da njen posao nije da ukraja rad Ubera pravnim alatima, već da koristi pravo kao alat podrške za inovaciju Uberovih kreativaca. Pomenuta Ju je bila unajmljena 2012. godine, očigledno da Kalaniku (Kalanick, osnivač i prethodni izvršni direktor) pomogne u pronalasku pravno mogućih načina da se zaobiđu raznorazne taksi regulative u Sjedinjenim Državama i drugim glavnim tržištima kompanije. Naime, u to vreme, Uber je zapošljavao samo profesionalne vozače koji su u crnim automobilima vozili putnike. Konkurencija je, pak, kršeći zakone, omogućavala pojedincima (amaterima) da budu vozači. Nije dugo trebalo takmičarski nastrojenom Kalaniku da „pronađe” načine da zaobiđe pravila i uspostavi Uber kakvog danas poznajemo. U to vreme, advokati su dobili odrešene ruke u kreativnosti svojih ideja.

Klupko se polako odmotava. Uber je sazdan na nizu, u najmanju ruku problematičnih, pravnih mudrarija, čija je direktna posledica suštinska nestabilnost kompanije, uzrokovana velikim brojem tužbi korporacija i pojedinaca. Nego, isplati li se zločin ili je ovo samo vidljivi vrh potonulog brega?