Zategnut kao žica na Đokovićevom reketu, Resonic Player je sve samo ne uobičajen audio-plejer. Program je optimizovan za rad pod Windowsom 10, sve potrebne biblioteke i „kodeci” stižu u paketu, portabilan je i neverovatno brz. Upravo u ovome leži „caka”. Naime, Resonic Player je namenjen listanju ogromnih baza pesama i osmišljen je tako da se materijalu pristupa najvećom mogućom brzinom. Osim pažljivo napisanog pokretačkog algoritma, na delu je i podrška za procesore sa više jezgara koja i te kako pomaže u hitrom izvršavanju poslova.

Upravljački interfejs osmišljen je tako da zahteva minimalno angažovanje korisnika. Na primer, detektovane numere puštaju se samo jednim klikom miša, skrolovanje sadržaja funkcioniše bez prethodnog kliktanja mišem na željenu oblast ekrana, a na raspolaganju su i prečice sa tastature. Na početku vam Resonic Player uopšte neće ličiti na audio-plejer, tačnije na ideju o audio-plajerima kakva nam je usađena. Program pre liči na neki pregledač slika kojem je neko „naredio” da umesto grafičkih „pušta” audio-datoteke. Ekran je podeljen na tri dela, od kojih nas je najviše iznenadio onaj gornji, u kojem se nalazi vizuelizacija. Umesto klasičnih „trčkalica”, ovde se nalazi waveform učitane datoteke, kao da se nalazite u nekom programu za editovanje zvuka. Da stvar bude totalno otkačena, klasičan waveform može da se zameni lineranim/logaritamskim analyzerom ili spectrum „dijagramom”. Iako svedene, sravnjene u Windows 10 stilu i onako usput monohromatske, vizuelizacije izgledaju sjajno i uopšte ne utiču na potrošnju hardverskih resursa. Resonic Player koristi nešto manje od 40 megabajta radne memorije i svega tri procenta procesorske snage. Vratimo se interfejsu... Pri levoj ivici ekrana je „drvo” direktorijuma, dok se desno nalazi spisak pesama. Ovde se nalaze samo osnovne informacije: naziv pesme i ime izvođača, veličina, dužina trajanja i datum poslednjeg modifikovanja.

Resonic Player je bolno jednostavan i to mu tako dobro stoji. Ovde naprednih funkcija nema i sve je podređeno što bržem „puštanju” muzike. Pesmu ili segment možete da ponovite, tu je opcija „skakanja” sa jednog radnog direktorijuma na drugi, tweakovanje intenziteta zvuka i to je praktično to. Zanimljivo je da autori namerno nisu omogućili kreiranje i korišćenje plej-listi, jer se podrazumeva da ćete do pesama da dođete upućivanjem programa na direktorijum sa gomilom materijala (može da se skenira i sadržaj poddirektorijuma). U napredne opcije spada specijalni režim za slušalice koji manje umara uši, sleep funkcija, mogućnost filtriranja izlistanog sadržaja, dimovanje zvuka (mutiranje se obavlja posebno) i biranje pesme po metodu slučajnog izbora. Inače, program gotovo da nema podešavanja, a čim ga instalirate, „svira” kvalitetom kojim mogu da se pohvale najbolja ostvarenja u klasi, bez imalo preterivanja.

Obradne radnje, kad već postoji waveform? Nažalost, ne! Nismo ih ni očekivali, ali nedostatak nekih drugih stvari može da odbije potencijalne korisnike. Negde je nestao tag-editor, rekli smo već da nema ni rada sa plej-listama, u akciji je nestao i mini-prikaz interfejsa, a to sve audiofile može da odbije brže nego dim komarce. I pored toga, Resonic Player nas je oduševio i toplo ga preporučujemo, naročito ako baratate ogromnim bazama pesama/semplova. Upravljačko okruženje je osvežavajuće, podrška za različite formate zapisa potpuna, hardverska zahtevnost minimalna, a rad brz kao ptica trkačica. Na kraju ćemo napomenuti da Resonic Player bez ikakvih intervencija „čupa” audio-komponente iz video-datoteka i reprodukuje ih kao da se radi o običnim MP3 numerama, bez čekanja i znojenja.