Nema tog „kompjuteraša” koji, gledajući neki Sci-Fi film, nije rekao: „E ovo ću da imam jednog dana!” Tri su stvari koje vascelo u mod maštanja „bacaju” IT nerda koji drži do sebe i svoje reputacije: virtuelna realnost, upravljanje glasom i veštačka inteligencija. Pitate se o kojoj od te tri večite žudnje pričamo ovaj put. Ni o jednoj! Umesto toga, bavićemo se automatizacijom posla koja, iako se olako shvata, kada se u praksi primeni kako valja, izgleda podjednako impresivno.

Elip je program koji omogućava visok stepen automatizacije širokog dijapazona poslova. Ne zahteva gotovo nikakvo tehničko znanje, a funkcioniše u If-Then maniru. Nažalost, ovu alatku ne krasi svemirski upravljački interfejs, ne zna ni da priča, ali zato dela za desetoricu. Da bi se koristila, ne zahteva registraciju, besplatna je (bar u sub 1.0 fazi), a blagotvorno deluje i na potrošnju sistemskih resursa. Naime, Elip ostavlja „potpis” u memoriji od svega 150 megabajta, manje od nekih internet pregledača. No, manimo se uvoda i pređimo na stvar...

Program funkcioniše po principu radnih kartica. Baš je u njima zapisan famozni If-Then uslov, ali ne putem nekom programskog jezika, već običnim, svima razumljivim rečima. Korisnik može da ih koristi u as is formatu, ne dirajući ništa, ili uz blago tweakovanje raspoloživih radnih parametara. Da biste bolje razumeli kako Elip funkcioniše u praksi, uzećemo primer kartice koja proverava brzinu internet konekcije. Korisnik treba da uradi dve stvari. Prvo, potrebno je da upiše željeno vreme testiranja brzine. Nakon toga, od njega se traži da upiše maksimalnu propusnu moć linka koji koristi. Nakon klika mišem na taster Activate, svakog dana u naznačeno vreme Elip će proveravati stvarnu briznu internet konekcije i o tome će vas obaveštavati. Sve se dešava u pozadini, bez podizanja browsera i bilo kakvih dodatnih radnji, a kada akcija bude završena, iznad systraya će „iskočiti” obaveštenje o postignutoj brzini i kratko objašnjenje. Naravno, nisu sve akcije koje se preduzimaju tako banalne kao što je merenje brzine i na raspolaganju su neke zaista cool mogućnosti.

Treba istaći da u ovom momentu Elip raspolaže sa nešto više od 30 kartica koje su radi lakšeg snalaženja podeljene u četiri oblasti: Productivity, Performance, Security i Entertainment. Osim što su uredno sortirane, možete da ih razlikujete i po bojama, što je naročito korisno kada pristupate sekciji My Cards, u kojoj se smeštaju sve aktivne kartice. Program će preko sekcije New pokušati da vas informiše i o sveže kreiranim karticama, dok se iz oblasti Most Popular, logično, listaju kartice koje korisnici najviše koriste. Vratimo se pomenutim mogućnostima.

Programeri su se zaista potrudili da ponude špil korisnih kartica koje će vam biti od realne upotrebne vrednosti tokom svakodnevnog rada. Na primer, tu je kartica koja će vas, nakon upisanog vremenskog intervala u minutima, opomenuti da previše vremena trošite na Facebooku. Kad smo već kod najpopularnije društvene mreže, moguće je automatsko preuzimanje fotografija svaki put kada vas neko taguje. Elip može i da vas obavesti kada downloadujete fajl koji se već nalazi na hard-disku, kao i da pokrene naznačen program ili otvori veb-stranicu koju ste naznačili nakon podizanja sistema. Ukoliko neka aplikacija počne da troši previše sistemskih resursa i dođe do usporavanja rada računara, Elip i za to ima rešenje. Obavestiće vas i ako ostanete bez internet konekcije, kada „ubodete” slušalice može da pokrene YouTube, očistiće privatne podatke koji ostaju nakon surfovanja, isprazniće kantu za otpatke umesto vas...

Najveća prednost programa je što je izuzetno jednostavan za korišćenje i, pored editovanja radnih parametara, ne sadrži nikakva druga podešavanja. Nažalost, to je i veliki ograničavajući faktor koji će vas u određenim slučajevima sprečiti da koristite konkretne kartice. Na primer, podizanje YouTubea kada se priključe slušalice funkcioniše samo sa USB modelima; notifikacija da previše vremena provodite na Facebooku važi samo ako za to koristite Chrome ili Firefox; detekcija duplikata pri preuzimanju datoteka sa interneta važi samo za primarnu download lokaciju i tako dalje. Neke kartice se koriste u podrazumevanom formatu i na njihovo ponašanje nemate nikakav uticaj. Dobar primer za to je ona koja obaveštava korisnika da se mašina pregreva, a da pri tome ne traži definisanje graničnih temperatura, niti pita da li će se kao parametar uzimati temperatura grafičke kartice, procesora, hard-diska... Ako ništa drugo, olakšavajuća okolnost je što ne postoji ograničenje za broj aktivnih kartica, pa možete da eksperimentišete do mile volje.

Najveći downside ipak je to što ne možete da kreirate kartice za obavljanje custom poslova. Ne znamo da li je tako nešto uopšte u planu, ali to bi bio pogodak u centar mete. Znajući to, napredni korisnici će se sigurno osetiti ograničeno, ali, ako autorski tim nastavi sa štancovanjem kartica, ne mora sve da bude tako crno ni sa postojećim sistemom editovanja. Još ako sve ostane u free svetu i lišeno bilo kakvog reklamnog sadržaja, Elipu se smeši lepa budućnost.