Dugo očekivana generacija Polaris grafičkih čipova za godinu dana postojanja doživela je dve iteracije, od kojih nijedna nije uspela da zada ozbiljniju glavobolju konkurenciji. Tako se, umesto žestoke borbe za tron, borba svela na koškanje u nižem i srednjem segmentu. Eventualnu šansu da se popravi Polaris je izgubio odlukom da najjači modeli u drugoj iteraciji budu unapređeni samo „na papiru”. Nažalost, RX 570, kao i jači RX 580 model, samo je neznatno overklokovana varijanta svog prethodnika sa nižom brojčanom oznakom.

U tehničkim specifikacijama „novi” GPU označen je kao Polaris 20 XL i sastoji od 32 Computing Unitsa, od kojih svaki ima 64 shader procesora, što ukupno čini 2048 šejderskih procesora. Pored šejderskih jedinica, GPU je sastavljen i od 128 teksturnih i 32 rasterske jedinice, a sa video-memorijom kapaciteta četiri ili osam gigabajta komunicira uz pomoć 256-bitne magistrale. Dakle, u pitanju je identičan čip kao kod RX 470 modela.

AMD je odlučio da ne predstavi referentni model RX 570 kartica, već je detalje vezane za radni takt i izgled štampane ploče ostavio partnerskim kompanijama. Koliki je taj stepen slobode koji im je ostavljen, uverili smo se uz Asusov model generičkog naziva Strix RX 570 O4G Gaming.

Štampana ploča se prilično razlikuje od referentnih Polaris kartica, najviše zbog položaja naponske sekcije koja se nalazi tamo gde joj je i mesto - na desnoj strani kartice. Sastavljena od šest naponskih faza koje napajaju grafički čip i dve koje su zadužene za napajanje memorije, strujom se, osim kroz PCI-e slot, napaja i putem osmopinskog naponskog konektora. Potrošnja nigde nije jasno navedena, pošto je to podatak kojim ni AMD ni Asus ne mogu da se ponose, ali je jasno da osmopinski konektor nije tu bez razloga i da kartica svakako zna da povuče i preko 200 vati.

Ovolikoj potrošnji najviše je doprineo radni takt grafičkog procesora, koji je postavljen na čak 1300 megaherca, što je prilično visoko za Polaris čipove. Tako visok radni takt ljubiteljima overkloka ne ostavlja gotovo nikakav manevarski prostor za dalje podizanje radne frekvencije, a ni rashladni sistem kartice im u tome neće naročito pomoći. Naime, hladnjak ovog modela nije baš ono što bismo očekivali od jednog proizvoda sa ROG etiketom. Iako efikasan, vrlo je blizu maksimumu svojih kapaciteta, jer se pri intenzivnom naprezanju kartice (čitaj: igranju) ventilatori vrte brzinom od preko 2000 obrtaja u minutu, što je prilično blizu maksimalnoj vrednosti od oko 2500. Treba li napominjati da su pri toj brzini nesnosno bučni?

Interesantan detalj predstavlja četvoropinski konektor za ventilator, identičan onima koji se nalaze na matičnim pločama. Uz pomoć njega moguće je kontrolisati dodatni ventilator koji bi, na primer, bio postavljen na bočnu stranu kućišta i čija brzina bi direktno zavisila od temperature grafičkog čipa. Ipak, ovo nije opravdanje za to što jedan proizvod koji se reklamira i prodaje kao vrhunski nema kvalitetniji rashladni sistem.

O performansama Polarisa već smo naširoko pisali u više navrata. Ukratko, 1080p rezolucija je domaći teren za ove kartice, ali tržišni uspeh će po svoj prilici potražiti na drugom mestu. Naime, poznato je da su Radeon kartice omiljeni alat „rudara”, odnosno ljudi koji se bave „kopanjem” kriptovaluta. Polaris kartice nastavljaju tradiciju i nude odlične performanse u odnosu na cenu, a proizvođači su to na vreme prepoznali, pa se tako u ponudi mogu naći modeli koji su lišeni bilo kakvih video-konektora i namenjeni gotovo isključivo upotrebi u nekom „rudniku”. Zbog velike potražnje za svim varijantama Polarisa, cene su veoma visoke, naročito na našem tržištu, gde vlada hronična nestašica ovih kartica. To konkurentske modele, poput GTX 1060 6G, čini primamljivijim izborom, jer ipak nude više za sličnu ili čak nižu cenu, barem kada je u pitanju igranje.