Predstavljanje Ryzen generacije dovelo je do velikih promena na tržištu desktop procesora. Dugogodišnja suverena vladavina Intela na ovom polju preko noći je dovedena u pitanje i ozbiljno ugrožena. AMD je sa novim oružjem nastupio silovito na svim frontovima, od najjeftinijih do najskupljih modela. Pored vrlo zapaženog inicijalnog uspeha i odličnih performansi koje je nova platforma postigla za kratko vreme, na površinu su isplivali i ne tako upečatljivi detalji.

Osetan nedostatak u mogućnostima pratećih čipseta bio je prvi kompromis na koji su svi novopečeni vlasnici Ryzen procesora morali da pristanu, a drugi, oko kog se podigla velika prašina u IT krugovima, odnosio se na ograničenja memorijskog kontrolera i brzinu rada RAM modula na novoj AMD platformi.

Naime, Ryzen procesori vrlo su osetljivi po pitanju brzine i tipa modula sa kojima funkcionišu, pa će tako maksimalni podržani kapacitet istovremeno usloviti najnižu moguću vrednost radnog takta memorije. Na Intelovim platformama smo navikli da je broj megaherca RAM modula gotovo u potpunosti irelevantan faktor, ali Ryzenu prijaju „visoki obrtaji” i tek tada uspeva da pokaže svoj maksimum.

Kako je ovo već treći test Ryzen modela u svega nekoliko meseci, ovoga puta smo odlučili da akcenat stavimo na brzinu memorije i njen uticaj na ukupne performanse. Ujedno, pozabavili smo se i jednim od prvih modela ploča čiji je BIOS dovoljno „ispeglan” da iz memorijskog kontrolera izvuče maksimum, pa ćemo najpre o tome.

ASRock Fatal1ty X370 Gaming

Ovo je najbolji model koji ASRock ima u ponudi kada je reč o AM4 platformi. Estetski, ali i hardverski, vrlo je upečatljiv i, bez obzira na različite ukuse, nedvosmisleno ostavlja moćan utisak. Iako se ovaj proizvođač ne ubraja u „veliku tajvansku trojku”, primerci hardvera kao što je ovaj ozbiljno ugrožavaju prestiž drugih, većih proizvođača, jer modeli poput ovog nemaju čega da se postide u poređenju sa najboljima.

Naponsku sekciju čini čak 16 faza, čije komponente prekrivaju masivni hladnjaci sa toplotnom cevi. Na kvalitetu se nije štedelo, pa će svaki Ryzen, uz adekvatno hlađenje, moći da se „ispruži” do poslednjih megaherca. Slotove za proširenje čine tri PCI-E slota pune dužine i dva PCI-E x1 slota. Prva dva PEG slota su elektromagnetno izolovana i mehanički ojačana, kako bi bolje učvrstili masivne grafičke kartice. Treći x16 slot je ionako povezan sa čipsetom i, iako podržava dodavanje treće Radeon kartice, takva konfiguracija ne bi imala nikakvog smisla zbog ograničene propusne moći PCI-E 2.0 magistrale i nedovoljnog broja linija.

Povezivanje skladišnih uređaja omogućeno je pomoću deset SATA i dva M.2 konektora. SATA Express i U.2 konektori su izostavljeni, ali sumnjamo da će ikome nedostajati na jednoj gejmerskoj ploči. Nažalost, M.2 uređaje nije moguće povezati u RAID niz kao na Intelovoj platformi, jer drugi M.2 slot kontroliše čipset, te on koristi PCI-E 2.0 magistralu za komunikaciju sa ostatkom sistema. Takođe, pozicije M.2 slotova nisu baš sjajno određene. Prvi (brži) slot postavljen je u samom centru ploče, između procesorskog podnožja i prvog PEG slota, te instaliranom uređaju sleduje ozbiljna doza dodatnog zagrevanja. Položaj drugog slota je već znatno bolje određen. On se nalazi ispod drugog PEG slota i, sem ako se ne koriste dve grafičke kartice, instalirani M.2 uređaj neće imati problema sa dodatnim zagrevanjem, ali će zato biti ograničen skromnijom brzinom koju pruža PCI-E 2.0 magistrala. Ostali konektori raspoređeni su uz same ivice ploče i postavljeni pod uglom, pa na njihov raspored nemamo primedbi. Jasno nam je da je raspored komponenata dobrim delom uslovljen fizičkim rasporedom električnih vodova na ploči (prvi M.2 slot povezan je direktno sa procesorom), ali bi ipak bilo lepo da je nađeno neko rešenje koje nije baš najgore moguće.

Drugi detalj koji nije čest gost gejmerskih modela ploča je mrežno rešenje, koje je kod ovog modela dvostruko. Jedan od kontrolera je Intelov, koji se stara za klasičan gigabitni LAN port i bežičnu mrežu u skladu sa 802.11ac standardom, kao i Bluetooth 4.2 interfejsom, dok je drugi čista egzotika - Aquantia AQC108 5G, odnosno mrežni kontroler koji podržava brzinu mreže od pet gigabita u sekundi. Od tolike brzine će retko ko imati vajde, jer je ovaj standard nedovoljno rasprostranjen, barem među uređajima namenjenim kućnoj upotrebi. S druge strane, implementacija bežičnog dela mreže nije baš sjajna, jer se antene povezuju direktno na zadnju stranu ploče, što je vrlo nepraktično rešenje zbog šume kablova koja se redovno nalazi na tom mestu.

Zvučni sistem sastoji se od Realtekovog ALC1220 čipa, potpomognutog najboljom serijom Nichicon audio-kondenzatora - Fine Gold i pozlaćenim audio-konektorima. Za razliku od rešenja sa dva zvučna procesora ili ručnim podešavanjem integrisanog pojačala prema impedansi priključenih uređaja, ovde je primenjena automatska kontrola pretpojačanja zvuka u zavisnosti od toga da li su trenutno priključene slušalice ili (aktivni) zvučnici. Time je znatno pojednostavljena kontrola jačine zvuka u slučaju da se često menjaju priključeni uređaji. Naravno, kako to dolikuje jednoj gejmerskoj ploči, prednji audio izlaz kontroliše namensko pojačalo. Zagriženim ljubiteljima kvalitetnog zvuka jedino će nedostajati namenski USB DAC-UP portovi, sa pozlaćenim konektorima, posebnom filtracijom signala i kontrolom napona kako bi eksternom pojačalu bio isporučen savršeno čist signal, ali gejmerskoj ploči oni zaista nisu neophodni.

Hardverski deo overklok sekcije sveden je na ’Power’ i ’Reset’ tastere uz statusni LED displej, ali zato BIOS raspolaže svim neophodnim, pa i najfinijim opcijama za precizno podešavanje svih radnih parametara sistema. Za uspešan overklok neophodno je i dobro hlađenje, a konektori za ventilatore svakako neće faliti, jer ih je na raspolaganju čak sedam. Ipak, ovaj model zaostaje za konkurencijom po pitanju jačine struje kojom može da napaja ventilatore, jer dva „pojačana” konektora isporučuju po jedan i po amper, dok smo kod drugih modela uglavnom nailazili na dva ili čak tri ampera na konektorima namenjenim napajanju pumpi vodenog hlađenja. Ovaj detalj neće svakome biti od značaja, niti ovu ploču automatski diskvalifikuje iz užeg izbora ljubitelja vodenog hlađenja, ali bi na njega svakako trebalo obratiti pažnju prilikom sastavljanja konfiguracije.

Na nekim drugim, nama daleko manje zanimljivim detaljima, nije se štedelo. Izuzetno raskošan sistem LED osvetljenja sa mogućnošću nezavisnog odabira boje u nekoliko različitih zona ploče, nezavisno kontrolisanim režimima rada, ali i podrškom za dodatne LED trake garantuje pravi vašarski ugođaj, ali i solidno višu ukupnu cenu ploče.

Iako nesavršena u mnogim detaljima i nazvana po čoveku koga još samo veterani među igračima pamte, ova ploča je prva koja nam je omogućila da se uverimo kako to Ryzen procesori rade „pod punim gasom”, te zbog toga na nju gledamo vrlo blagonaklono i praštamo sitne nedostatke.

Pravi takt

Merenje performansi ovoga puta obavili smo uz pomoć procesora koje do sada nismo testirali. Reč je o modelima bez sufiksa ’X’, koji se od onih koji u oznaci imaju pomenuti sufiks razlikuju po nešto nižem radnom taktu, ali i potrošnji, koja je u ovom slučaju deklarisana na svega 65 vati. AMD ne krije da su „obični” modeli uglavnom birani među primercima lošijeg kvaliteta silicijuma, te da im je overklok margina zbog toga nešto niža. Upravo zato su i osetno jeftiniji od „ekstremnih” pandana, ali su ipak u potpunosti otključani i moguće ih je poterati na višem radnom taktu.

O samoj arhitekturi i najjačem, osmojezgarnom R7 1800X modelu detaljno smo pisali u aprilskom broju (SK 4/2017), a u majskom (SK 5/2017) smo se pozabavili modelima iz niže i više srednje klase - R5 1600X i R5 1500X, pa se nećemo ponavljati. Ono što je bitno napomenuti je da smo sva tri procesora propustili kroz istu bateriju testova sa nepromenjenim ostatkom konfiguracije. Koristili smo iste memorijske module, pri taktu od 2133 i 3200 megaherca, kako bismo pokušali da ustanovimo koliko 50 odsto viši radni takt utiče na performanse i u kojim situacijama je to najviše izraženo.

Rezultati su nas prilično iznenadili. U nekim slučajevima, razlike su na nivou akademskih i maltene nema razlike u prikazanim performansama, bez obzira na radni takt memorije. To je naročito bilo izraženo kod zadataka čija brzina izvršavanja najviše zavisi od čiste procesorske snage i broja jezgara, poput renderovanja 3D modela i obrade fotografija i video-snimaka. S druge strane, multitasking i paralelno izvršavanje više zadataka, kada se memorijskom kontroleru obraća više različitih programskih instanci, i to vrlo intenzivno, već pokazuje primetnije razlike.

Međutim, definitivno najveće iznenađenje doživeli smo tokom merenja performansi u igrama. Dok u višim rezolucijama (1440p) gotovo da nema razlike, jer je najveći teret na grafičkoj kartici i svi procesori prikazuju „u frejm” identične rezultate, bez obzira na radni takt memorije, u 1080p stvari su bitno drukčije. Toliko drukčije da je najslabiji, četvorojezgarni R5 1400 sa memorijom koja radi na 3200 megaherca bio brži od šestojezgarnog R5 1600, pa čak i od osmojezgarnog R7 1700. Zlobnici bi rekli da je krivac neoptimizovanost igara za višejezgarne procesore i donekle bi možda i bili u pravu, ali razlika je svakako primetna i kada se poredi isti procesor sa različitom brzinom memorije. Pri tom, ta razlika je najveća kod najslabijeg modela, dok druga dva tu razliku donekle kompenzuju većim brojem jezgara, ali i oni svakako pružaju bolje performanse sa bržom memorijom.

• • •

Zaključak koji možemo da izvedemo je da Ryzen zaista pokazuje pravu snagu tek uz adekvatnu memoriju. Igrače će obradovati podatak da još uvek ne moraju da jure za bržim procesorom, sve dok im je memorija dovoljno brza. A razlika u ceni između modula od 2133 i 3200 megaherca istog proizvođača nije naročito velika, pogotovo ako u obzir uzmemo da su cene RAM modula trenutno vrlo visoke.

Ipak, cena nije jedini faktor na koji valja obratiti pažnju. Iako se situacija po pitanju podrške za različite RAM module i njihov radni takt iz dana u dan poboljšava i čitava platforma počinje lepo da sazreva, još uvek je neophodno da se pre potencijalne kupovine budući vlasnici dobro informišu o međusobnoj kompatibilnosti modula sa pločom, ali i konkretnim modelom procesora. Ulaganje u brze module ima smisla samo ako pouzdano znate da će raditi na deklarisanom taktu u kombinaciji sa pločom koju merkate.