Pre nepunih godinu dana AMD je predstavio novu generaciju grafičkih procesora pod nazivom Polaris. Iako najavljivan kao tehnološko čudo koje će Radeon kartice vratiti u vrh i zadati ozbiljan udarac konkurenciji, to se nije desilo. RX serija mirno se ušuškala u srednjem i nižem segmentu i tu ostvarila sasvim solidan uspeh, najviše zahvaljujući pristupačnoj ceni, a tek onda postignutim performansama.

Uprkos tome što su brzinski rekordi izostali, Polaris generacija postavila je nove standarde po pitanju proizvodnog procesa, jer je po prvi put upotrebljen 14-nanometarski FinFET postupak za proizvodnju grafičkog procesora. U međuvremenu je proces proizvodnje dodatno usavršen, čime su se stvorili uslovi za predstavljanje nove generacije Polarisa. Sitniji proizvodni proces ne donosi automatski bolje performanse nekog čipa, ali zato poboljšava druge parametre, poput smanjene potrošnje struje i zagrevanja, a koji otvaraju prostor za dalja unapređenja. Na unapređenja performansi moraćemo da sačekamo do pojave Vega serije grafičkih procesora, a do tada, pogledajmo šta donosi nova srednja klasa.

I dok smo prošle godine bili puni utisaka i zadovoljni postignutim napretkom nove generacije Radeon kartica, ovoga puta smo toliko ostali razočarani, da slobodno možemo da kažemo da „nova” generacija ne donosi baš ništa novo sem brojčane oznake. Prethodna izjava verovatno je preterana, ali činjenica je da se nova serija u odnosu na prošlogodišnju razlikuje isključivo u nešto višem radnom taktu grafičkog procesora.

Tehničke specifikacije kažu da se novi GPU, kodnog naziva Polaris 20 XTX, sastoji od 36 Computing Units, od kojih svaka raspolaže sa 64 shader procesora, što ukupno čini 2304 šejderska procesora. Pored šejderskih jedinica, GPU čine i 144 teksturne i 32 rasterske jedinice, a sve to potpomognuto je 256-bitnom magistralom i video memorijom kapaciteta četiri ili osam gigabajta. Dakle, u pitanju je identičan čip kao kod modela RX 480.

Najveći napredak ogleda se u referentnom modelu kartice, koji za razliku od prethodnika koristi kuler sa dva klasična ventilatora i toplotnim cevima, čime je rešen problem neadekvatnog hlađenja. Možda još važnije, referentni RX 580 dobio je osmopinski naponski konektor i tako rešio problem prethodnika, koji je znao i da „spali” poneku slabiju ploču, usled potrošnje koja je prevazilazila deklarisanih 75 vati PCI-e slota.

Ništa od navedenog ne odnosi se na ne-referentne modele, ni prethodne, niti ove generacije. Model koji smo ovom prilikom testirali u odnosu na isti takav, ali sa oznakom RX 480, razlikuje se isključivo u radnom taktu grafičkog procesora. Kod starijeg modela on je dostizao 1316 megaherca, dok kod podmlađenog on kuca na 1393 megaherca. Oba modela su već fabrički prilično nategnuta i, u zavisnosti od konkretnog primerka, moguće je ostvariti različite overklok rezultate, ali su oni u svakom slučaju toliko skromni, da nisu vredni ni vremena potrebnog za instaliranje Afterburnera. Jednostavno, Polaris kartice su već fabrički podešene na vrednosti blizu maksimalnih, tako da koja desetina megaherca više dobijena overklokom neće primetno uticati na performanse.

Ono što će odrediti uspeh nove Polaris serije, svakako je cena, baš kao što je to bio slučaj i kod prethodnika. Iako bi trebalo da zauzmu mesto prve Polaris generacije po istoj ceni, sada stvari stoje potpuno drukčije, barem na našem tržištu. Navedeni MSI RX 480 može da se nabavi za oko 300 evra, dok „novi” MSI RX 580, koji je u svemu sem u radnom taktu identičan prethodniku, košta 50 evra više. Pri tom, razlika u performansama je jedva primetna, i to samo kada frejmove zbraja softver, dok je golim okom apsolutno nevidljiva. Vredi li onda tih 77 megaherca razlike u ceni od 50 evra? Apsolutno ne.