Pretakanje sadržaja instalacionih, sistemskih diskova ili ISO „slika” na USB stikove, nije nam nepoznato. Zapravo, poslednjih nekoliko godina ovo je postalo imperativ, jer niko više ne kupuje DVD čitače/rezače i sa njih kani da obavi inicijalno podizanje operativnog sistema. Postupak može da se iskoristi i za potrebe probe, kada maleni USB stik pretvarate u uzletnu pistu za OS, koji tada fercera u takozvanom Live režimu. S obzirom na to da su kapaciteti prenosnih memorija dosegli neslućene granice, otvara se novo poglavlje u njihovom korišćenju. Šta ako poželimo da na njih smestimo nekoliko operativnih sistema?

Odgovor leži u programu MultiBootUSB, koji je tatamata za ovu oblast, doduše uz jednu „kvakicu”. Uz njegovu pomoć, na USB možete da skladištite isključivo Linux distribucije i u tom slučaju niste ograničeni. Družba sa Windowsima nije moguća, ali je zato podrška za Pingvine zastrašujuća. Na samom početku treba istaći da MultiBootUSB kao boot loader koristi syslinux, pa može da dođe do problema sa distribucijama koje su se „priklonile” isolinuxu. Program je opremljen različitim verzijama syslinuxa, kako bi se izbegli eventualni problemi, a ako za vreme skeniranja ISO „slike” budu utvrđene nepravilnosti, bićete blagovremeno obavešteni.

Automatizacija je srednje ime ovog programa. Dovoljno je da obezbedimo „prostran” USB stik, uštekamo ga u odgovarajući port, potom sa hard-diska odaberemo ISO Linux distribuciju i pritisnemo taster Create. Nisu potrebna dodatna podešavanja, prebiranje po opcijama, niti posedovanje tehničkog znanja. Ustrojen način korišćenja podrazumeva da se na proces kreiranja multiboot okruženja ne može mnogo uticati. Tako, na primer, ne možete da definišete redosled postavljenih distribucija, ni da odaberete koja će se pokretnuti po defaultu. Ne postoji ni opcija definisanja vremenskog intervala nakon kojeg će se automatski pokrenuti označena distribucija. Posebno obratite pažnju na imenovanje ISO datoteka, jer će se baš njihovi nazivi pojaviti u meniju prilikom butovanja, a iz samog programa ne možete da ih promenite. Ukoliko nešto krene po zlu, syslinux može da se kopira na USB, a dozvoljeno je i editovanje njegovog sadržaja. Naravno, ovo je namenjeno nešto iskusnijim korisnicima.

Autori savetuju da USB stik valja formatirati FAT fajl-sistemom, mada bi stvar trebalo da funkcioniše i ako se koristi NTFS, ext2/3/4 ili Btrf fajl-sistem. Prebacivanje instalacije na USB stik moguće je isključivo sa ISO slika, ne i sa instalacionih CD/DVD-ova. Konačno, važno je da znate da sa formiranog USB stika distribucije mogu i da se uklanjaju, tako što se označi ona za odstrel i pritisne taster Uninstall Distro.

Za potrebe testa koristili smo Kingstonov USB 3.0 stik, kapaciteta 16 gigabajta i sledeće Linux distribucije: Arch Linux, Fedora, Ubuntu i Mint. U sva četiri slučaja radilo se o najnovijim, 64-bitnim verzijama koje su se bez ikakvih problema i po redu vožnje iz ISO „slika” pretočile na USB stik. Nakon restartovanja računara, sve distribucije našle su se u meniju, a jedino je Mint Linux odbio da se inicijalizuje. U tri preostala slučaja distribucije su se ponašale kao da se radi o pojedinačnim stikovima - klik na bilo koju od njih otvarao je novi meni, specifičan za tu distribuciju. Inače, valja napomenuti da MultiBootUSB može da se koristi i za izradu butabilnih USB stikova od pojedinačnih ISO „slika”, kao što to rade „obična” ostvarenja iz žanra.