Početkom septembra, fondacija Raspberry Pi objavila je podatak da je prodato 10 miliona primeraka njihovog poznatog minijaturnog računara. Pošto je u toku četiri godine postojanja postala najprodavaniji britanski računar svih vremena premašivši rekord modela Amstrad PCW, „Malina” je krenula na sledeću metu: dosegnuti rekord legendarnog računara Commodore 64 koji je prodat u 12 (neki tvrde da je reč o 17) miliona primeraka. Trenutnu perjanicu u tom pohodu predstavlja model Raspberry Pi 3, koji na tržištu egzistira od proleća ove godine.

Kako smo to već godinama unazad navikli, Raspberry Pi 3 se prodaje po preporučenoj fabričkoj ceni od 35 američkih dolara. Međutim, teško da ćete ga u maloprodaji uspeti pronaći za manje od četrdeset evra. Na to ćete, skoro obavezno, morati da dodate još desetak evra za naponsku jedinicu. Naime, novi model je nešto više zahtevan po pitanju struje pa će vam za normalan rad trebati napajanje od pet volti/2,5 ampera (Pi 2B radi sa 1,8 ampera). Pozitivna posledica ovoga je da sada bez problema možemo priključiti eksterni hard-disk preko USB porta. Dodajte tu još troškove za kućište i mikro SD karticu i cena minimalne konfiguracije se penje na, za ovu klasu, ne baš malih 60 evra. Kurioziteta radi, u sklopu proslave prodaje deset miliona primeraka, Fondacija Raspberry Pi je na tržište pustila komplet koji sadrži sam uređaj, kućište, osam gigabajta mikro SD karticu sa NOOBS menadžerom, uređaj za napajanje strujom, HDMI kabl, tastaturu, miš i jednu knjigu za „tričavih” 100 funti bez plaćenog poreza.

Nastavak evolucije

Što se hardvera tiče, glavna promena u odnosu na prethodni model se odnosi na novi SoC mikroprocesor Broadcom BCM2837 koji je vrlo sličan modelu BCM2836 viđenom u modelu Pi2 B, sa tom razlikom da su mu zamenjena četiri 32-bitna jezgra Cortex-A7 sa 64-bitnim Cortex-A53, dok je ostatak ostao praktično isti. To znači da je i u ovoj inkarnaciji malina zadržan grafički procesor VideoCore IV, prisutan još od najranijih verzija ovih uređaja. To je prvo razočarenje „trojkom”, pošto su inženjeri ipak mogli malo da se potrude da dodaju savremeniju podršku za grafiku koja bi ovom mališanu značila mnogo. Ipak, iako se radi o relativno starom grafičkom podsistemu, on u praksi pokazuje bolje rezultate od konkurentskih modela pošto dvojezgarni VideoCore IV ima bolju drajversku podršku pod Linuksom od modela drugih proizvođača koji uglavnom koriste Mali GPU, a poznato je da ARM još uvek ne dozvoljava potpunu konverziju drajvera u Linux okruženje (Android je druga priča). Koliko je Fondacija Raspberry Pi u povlašćenoj poziciji jasno govori slučaj iz 2014. godine kada se pojavio konkurentski model Odroid-W baziran na SoC BCM2835, istom kao u modela Pi 1. Broadcom je reagovao tako što je obustavio isporuke čipova kompaniji Odroid pravdajući to ekskluzivnim ugovorom o snabdevanju proizvođača Raspberry Pi.

Drugo razočarenje odnosi se na nepromenjenu količinu operativne memorije u odnosu na prethodnu generaciju. Takođe nam je na raspolaganju gigabajt LPDDR2 koja radi na taktu od 900 megaherca. S obzirom na to da 64-bitni režim troši više memorije, ovo bi mogao da bude problem u budućnosti kada se pojave operativni sistemi sa podrškom za 64 bita. Treba istaći da je veći takt memorije doprineo i nešto boljim performansama grafičkog podsistema. Treće i četvrto razočarenje se tiču izostanka podrške za USB 3.0 i Gigabit LAN kartce. Kao i u slučaju prethodnog modela za te dve funkcije je zadužen čip SMSC LAN9514 koji obezbeđuje podršku za četiri USB kanala i 10/100 Ethernet LAN. Ovo znači da su mogućnosti našeg mališana kao nekakvog ozbiljnijeg servera u okviru lokalne mreže dosta mršave. Već smo navikli da je usko grlo SBC računara povezano sa korišćenjem mikro SD kartica u funkciji hard diska, a one su znatno sporije od ostalih masivnih memorijskih nosilaca. Za najbolje rezultate je potrebno koristiti SDHC kartice klase 10 sa podrškom za UHS-3 standard. Uz manja podešavanja (softverski overklok) je moguće postići brzine od preko 30MB/s što je dovoljno za relativno udoban rad. Moguće je i korišćenje SDXC kartica, ali tada očekujte više problema. Brzina podizanja sistema je za nijansu veća, dok je po nekim stranim izvorima koji su vršili testiranja, brzina u realnom radu dosta uznapredovala.

Mikroprocesorska jezgra Cortex-A53 su značajno brža od svog prethodnika, pa „trojka” što zahvaljujući radnom taktu, a što naprednijoj arhitekturi postiže 40 do 80 odsto bolje rezultate od „dvojke”. Inače četiri ARM Cortex-A53 jezgra rade brzinom od 1,2 gigaherca, imaju 32 kilobajta L1 i 512 kilobajta L2 keša, a u stanju su da obrade 2,3 DMIPS/megaherc. Najznačajnija novost se odnosi na dodavanje minijaturnog čipa pod nazivom BCM43438, koji u sebi sadrži logiku za implementaciju 802.11n Wi-Fi standarda, kao i podršku za Bluetooth 4.1 i Bluetooth LE. Informacije radi, pomenuti čip krije u sebi i podršku za FM radio, ali je ona hardverski isključena. Za prijem i predaju radio signala je zadužena minijaturna antena koja je smeštena između GPIO porta i konektora LCD displeja. Ne postoji dodatni konektor za eksternu antenu, ali je i ova ugrađena u stanju da obavlja komunikaciju na nivou boljih mobilnih telefona ili, malo konkretnije, uređaj postiže sasvim pristojnu brzinu od oko 20 MBit/s u uslovima bliske optičke vidljivosti i oko 4-5 megabita kroz par fizičkih prepreka.

Što se tiče videa, slično prethodnim modelima, Raspberry Pi 3 ima ugrađenu hardversku podršku za reprodukciju HD rezolucije (1080p/30 FPS, H.264 High-Profile). Stvari stoje nešto lošije kada je u pitanju gledanje video strimova iz pregledača interneta, pa na većim rezolucijama očekujte dosta zapinjanja. Brzina video procesora je podignuta sa 250 na 400 megaherca i to se pozitivno odražava na performanse sistema. Za podršku 4K videa ćemo očigledno morati još da pričekamo.

Modeli 2B i 3B spolja izgledaju vrlo slično, pa neupućeni posmatrač lako može da ih zameni. Kod novog modela su komponente malo pomerene da bi se postavio čip za podršku Wi-Fi, dok je raspored komponenti i konektora ostao uglavnom isti. Indikatori napajanja i aktivnosti su pomereni u donji levi ugao dok se ležište za reset taster našlo desno od GPIO konektora. Ovo za posledicu ima to da je na novom modelu moguće koristiti stara kućišta, što je svakako pohvalno. Kada smo već kod kućišta, treba napomenuti da zbog povećane potrošnje struje računar emituje više toplotne energije, pa pri povišenim temperaturama i visokom stepenu opterećenja uređaj postaje dosta vruć. Zato se preporučuje ugradnja pasivnih hladnjaka, a ni ugrađivanje malenog ventilatora nije loše rešenje, tim pre što se može pazariti za par evra.

Softver

Ovo je mesto na kome nema mnogo šta da se kaže, pošto za novu verziju važi praktično sve što i za prethodnu. Raspberry Pi ima zaista impozantnu listu podržanih operativnih sistema koji su mahom zasnovani na Linuxu. Naravno, uvek je najbolje koristiti zvaničnu verziju pod nazivom Raspbian, za koju je obezbeđena najbolja podrška. Veoma razvijena zajednica sa stotinama hiljada članova je jedan od najvećih aduta platforme Raspberry Pi nad konkurentima koji mogu nuditi bolje hardverske performanse i niže cene, ali o takvom stepenu podrške korisnicima mogu samo da sanjaju.

Ima već skoro godinu i po dana kako se zahuktava priča o Microsoftovom operativnom sistemu pod nazivom Windows IoT Core koji se može besplatno preuzeti sa njihovog sajta i koristiti za pokretanje aplikacija koje su mahom namenjene interakciji sa hardverom. U tu svrhu je dodata podrška za Arduino Wiring API koja programiranje čini vrlo sličnim kao na platformi Arduino (tekst na tu temu je neposredno nakon ovog). Od velikog značaja je to što je omogućeno programiranje iz moćnog paketa Visual studio 2015 i sa jezicima na platformi .NET. Ako ste pomislili da ćete posle instalacije ovog Windowsa biti u mogućnosti da pokrećete svoje omiljene desktop aplikacije, debelo ste se prevarili. Reč je o nečemu što se u sadašnjoj fazi teško može nazvati „pravim” Windowsom, pošto nema nezaobilazni Windows Shell. Komunikacija sa uređajem se obavlja preko interneta pregledača, slično kao kada pristupamo ruterima. Moguće je pokretanje takozvanih Univerzalnih Windows aplikacija koje se izvršavaju kako na računarima sa Windowsom 10, tako i na mobilnim telefonima sa istoimenim operativnim sistemom.

Jedna od stvari koja već dugo nedostaje malinama je oficijelna podrška za operativni sistem Android. Tačnije, postoji više Android „kuhinja” napravljenih od strane računarskih zaljubljenika, ali sve one imaju dosta ozbiljne mane i izvesno je da bi oficijelna verzija značila mnogo za one koji bi od ovog računarčića napravili, recimo, media-plejer baziran na Androidu. Google je u svom zvaničnom repozitorijumu kreirao odeljak posvećen ovom računaru, ali on praktično već pola godine stoji pust.

Povećanje brzine za preko 50 odsto i podrška za Wi-Fi i Bluetooth su odlične novosti za ljubitelje pite od malina. Sa ovim modelom smo se još za jedan korak približili jeftinom minijaturnom računaru koji će se moći koristiti u svakodnevnom radu. Za sada je taj ideal nadohvat ruke, a vrlo je moguće da će sa pojavom četvrte generacije malina on postati stvarnost.