U poslednje vreme smo zapostavili GNOME. Zbog toga ćemo ovom prilikom posvetiti pažnju distribuciji kojoj je GNOME podrazumevano okruženje. U pitanju je Antergos. Iako je moguće da većina vas nije čula za ovo ime, tim iza njega nije nepoznanica. Distribucija je nastala iz Cinnarch distroa, koji je bio zasnovan na Archu i dolazio sa Cinnamon okruženjem. Nakon što je u jednom periodu Cinnamon bilo skoro nemoguće instalirati bilo gde osim na Mint i Ubuntu, razvojni tim je morao da odustane od te ideje i nađe sebi drugo podrazumevano okruženje, u ovom slučaju GNOME, nakon čega je usledila i promena imena, dok je osnova ostala ista. Nakon kratkog časa istorije, pogledajmo šta se krije iza ovog imena.

Pošto ste preuzeli ISO fajl sa zvaničnog sajta potrebno je ili da se nareže na DVD ili da se stavi na USB fleš pomoću programa kao što su OpenSuse Image Writer ili Mint Image Writer, dok Unetbootin ne možete da koristite za Antergos. Prilikom podizanja sistema dobijamo tri opcije za pokretanje distribucije: live režim, stari instaler u terminalu ili moderni Chchi grafički instaler. Iako je GNOME podrazumevano okruženje za Antergos, kada ga podignete live, tokom instalacije možete izabrati i neko drugo okruženje, a među ponuđenima su KDE, XFCE, MATE, Cinnamon, Openbox, kao i Base opcija koja je najsličnija čistoj instalaciji Arch Linuxa. U bliskoj budućnosti će kao opcija biti ponuđeno i novo LXQt okruženje. Chchi grafički instaler je lak za korišćenje i ne razlikuje se previše od ostalih user-friendly instalera drugih distribucija. Zanimljive su i opcije koje se nude prilikom instalacije i koje treba da olakšaju rad korisnicima kako bi pri prvom podizanju sistema dobili funkcionalnu distribuciju. Tu su: AUR podrška, podrška za štampače, TrueType fontovi, LibreOffice paket. Svaka od ovih opcija se uključuje i isključuje jednim klikom. Instalacija će verovatno potrajati duže nego kod ostalih distribucija, jer se svi fajlovi u toku instalacije skidaju sa interneta i potom instaliraju, ali za uzvrat dobijate najnovije verzije programa i paketa. Nama je instalacija sistema sa podrazumevanim okruženjem protekla bez problema, ali su neki korisnici koji su odabrali KDE verziju prijavili određene teškoće, što se može videti na zvaničnom forumu. U toku je testiranje nove verzije instalacionog medija u kojoj će ovaj bag biti otklonjen i koja bi trebalo da bude dostupna već od avgusta.

Antergos se udružio sa Numixom, tako da sva njihova okruženja koriste prilagođeni Numix artwork, što je, moramo da priznamo, veoma lepo osveženje, posebno jer je Numix trenutno najpopularniji artwork na Linuxu. Zanimljivo je i to što će vas pri svakom paljenju dočekati drugačiji wallpaper. Vidi se da je mnogo truda uloženo da bi ova distribucija izgledala privlačno i odskakala od drugih. Što se samog okruženja tiče, GNOME je prešao dug put od 3.0 do sadašnje 3.12 verzije koja se nalazi na Antergosu. Mnoge stvari su ispeglane, tako da bagova nema, a najveći aduti ovog okruženja su njegov privlačan izgled i brzina. Nažalost, prisutne su i mane u vidu nedostatka okvira prozora, pa tako imamo samo Close dugme u ravni sa ivicom prozora (Header bar) te je potrebno malo vremena da se novi korisnici naviknu. Neke opcije su izbačene iz Nautilusa, pa je on sada minimalistički fajl menadžer što će nekim korisnicima odgovarati, a nekima ne, u zavisnosti od ličnog ukusa. Uz pomoć ekstenzija i GNOME tweak toola, moći ćete da prilagodite okruženje svojim potrebama ako vam ne odgovara ovaj podrazumevani izgled.

Uz GNOME verziju dolaze samo najosnovniji programi kao što su: Archive manager, Cheese, Calculator, Chromium, Gedit, Evince, Empathy, Gparted, PacmanXG, Xnoise, Transmission kao i instaler LibreOfficea za one koji ga nisu ubacili tokom instalacije. Iako smo navikli da se uz ovakve OTB distribucije uglavnom dobija veći broj programa, navedeni programi će biti dovoljni većini korisnika pošto postoji po jedan program za svaki zadatak. Za razliku od nekih drugih distribucija baziranih na Archu (Chakra, Manjaro) koje imaju u potpunosti svoje repozitorijume, Antergos je u osnovi čist Arch, sa dodatim Antergos repozitorijumom gde se nalazi artwork kao i njihov specifičan softver. Isto kao i kod „brata” Manjaroa, na Antergosu možete koristiti AUR (Arch User Repository) koji je prepun softvera i gde možete naći svaki program koji će vam ikada zatrebati. Za instalaciju dodatnih programa, bilo iz zvaničnog repozitorijuma ili AUR-a, koristimo PacmanXG koji je veoma korisno parče softvera. Nakon što ga pokrenete, imate nekoliko odeljaka, od kojih su najkorisniji Package Managment i Tasks. Interfejs, iako deluje malo pretrpan opcijama, neće biti problem i brzo ćete se snaći sa pretragom i instalacijom. U odeljku Tasks vas čekaju mnogobrojne opcije kao što su: update sistema, pravljenje spiska instaliranih fajlova, vraćanje starih verzija paketa, sinhronizacija i pretraga najbržih servera, čišćenje keš memorije, reinstalacija postojećih paketa i još par veoma korisnih opcija. Korisnici koji žele, naravno mogu i iz terminala koristiti stari dobri Pacman, isto kao i na Arch Linuxu.

Antergos je definitivno veoma zanimljiva distribucija i namenjen je korisnicima koji žele da imaju prelep artwork, veliku bazu programa i brz operativni sistem. Iako mnogi korisnici osnovu Antergosa (Arch Linux), zbog njene rolling release filozofije, smatraju nestabilnom distribucijom, pri testiranju nismo naišli na probleme tokom korišćenja i ažuriranja sistema. Arch Linux je ovime demantovao glasine i dokazao da je prilično stabilna distribucija, a Antergos je kao i Manjaro dokazao da je moguće napraviti user-friendly distribuciju sa Arch Linuxom kao bazom. Ukoliko smo vas zainteresovali probajte ovu distribuciju, makar u live izdanju, jer smo sigurno će vam se svideti njena brzina i izgled.