Pre nekoliko brojeva smo, u tekstu koji je govorio o besplatnim antivirusnim programima, ukazali na činjenicu da veliki broj kvalitetnih naslova iz te oblasti dolazi iz zemalja koje su pripadale takozvanom varšavskom bloku. Slična situacija je i sa programima za proveru ispravnosti hard-diskova. Naime, veliki deo najboljih naslova iz ove oblasti se odnosi na države nastale nakon raspada SSSR-a. Teško je dati racionalno objašnjenje zašto je to tako, ali je definitivno istok Evrope uvek imao jake hakere i jake programere.

Program Victoria ima prilično dugu istoriju, ali je i dalje nepoznat mnogima. Nastao kao instrument za vlastitu upotrebu od strane beloruskog programera i servisera Sergeja Kazanskog, uglavnom je bio priznat i popularan instrument za proveru funkcionalnosti hard-diskova na istoku Evrope. Prve verzije su radile u tekstualnom režimu, ali se kasnije pojavila i varijanta za Windows (obe napisane u asembleru). DOS verzija je i dalje korisna u situacijama kada računar ne može da podigne operativni sistem ili kada on nije instaliran. Još negde 2008. godine, autor programa napušta rad na njemu i tada je izgledalo da će Victoria pasti u zaborav. Na sreću, prošle godine se pojavila nova verzija koja omogućava upotrebu na sada već standardnim x64 sistemima i u isto vreme ispravlja mnoštvo uočenih grešaka. Nažalost, u ovoj verziji je moguće raditi samo preko API režima, dok model direktnog pristupa disku preko registara (PIO) još nije implementiran.

Treba istaći da je Victoria namenjena utvrđivanju fizičke funkcionalnosti diska, to jest, utvrđuje njegovo „zdravstveno stanje”, dok ga eventualne greške u okviru fajl sistema ne zanimaju. Za te namene, program u sebi ima ugrađeno mnoštvo softisticiranih metoda koje za krajnji cilj imaju kvalitetnu ocenu stanja diska i opasnosti od gubljenja podataka na njemu. U Victoriji su ugrađeni svi značajniji algoritmi koji se sreću u programima za testiranje stanja diskova od različitih proizvođača hardvera. Osim toga, Victoria poseduje algoritme koje nećete naći nigde drugde. Program svoj posao radi brzo i elegantno, što profesionalci znaju da cene.

Teško je opisati sve funkcije koje obavlja ovaj program, tako da ćemo navesti samo one važnije. To su: generisanje pune tehničke informacije o disku, upravljanje nivoom akustičnog šuma koji se stvara u toku rada, pregled S.M.A.R.T. stanja diska i određivanje njegovog stepena pouzdanosti, manipulacija sa HPA (Host Protected Area), analiza stanja površine diskova proverom svakog sektora na kašnjenje (koje otkriva potencijalne probleme), zapis podataka u fajl, testiranje memorije bafera, sakrivanje grešaka na disku pomoću remapiranja rezervnih sektora, benčmark diska, računanje brzine pozicioniranja glava diska i brzine pristupa sektorima, merenje brzine linearnog, sekvencijalnog i random pristupa disku, formatiranje diska na najnižem nivou, skidanje šifre sa šifrovanih hard diskova, bespovratno udaljavanje podataka sa diska, zaustavljanje i pokretanje servo motora , testiranje glava diska na uticaj temperature, kopiranje fajlova preko sektora i kopiranje bilo koje oblasti diska u fajl (spašavanje informacija sa oštećenog diska).

U slučaju da na vašem disku postoje loši sektori, Victoria vam nudi dve mogućnosti. Prva se odnosi na pokušaj ispravljanja sektora metodom remagnetizacije. Ukoliko je pak sektor previše oštećen, onda možete pokušati sa skrivanjem loših sektora uz pomoć opcije Remap. Naime, svi noviji hard-diskovi poseduju deo skrivenih sektora čija je namena da preuzmu ulogu oštećenih delova diska. Obe ove opcije se nalaze u okviru menija Test. U svrhu testa, mi smo pokušali da popravimo/zamenimo 22 loša sektora i iz nekog nepoznatog razloga to nismo mogli da obavimo. Kada smo istu stvar pokušali na 32-bitnom sistemu i sa verzijom 4.46, sve je radilo kako treba. Ukoliko u toku rada dođe do „smrzavanja” programa kao posledice pronađene neispravnosti diska, potrebno je čekati 15 sekundi i nakon toga rad se nastavlja (ovo se može podešavati preko taba Setup).

Iako na prvi pogled može da prestraši neiskusnog korisnika mnoštvom informacija i podešavanja koje stoje na raspolaganju, korišćenje programa i nije toliko složeno. Najvažnije funkcije su smeštene na tri taba: Standard, S.M.A.R.T. i Tests. Standard ima prvenstveno informativnu funkciju i u okviru njega možete saznati sve podatke o mogućnostima vašeg diska, njegove fizičke karakteristike, kao i o naprednim tehnologijama koje podržava. Desni deo prozora sadrži podatke o temperaturi, kao i instrumente za podešavanje nivoa buke diska tokom rada. Teorija govori da disk brže radi ako je bučniji, ali mi to praktično nismo uspeli da potvrdimo pošto su podaci u slučaju minimalnih i maksimalnih vrednosti često bivali vrlo slični. Donji deo ekrana je isti za sve tabove i sadrži dnevnik događaja koji se istovremeno snima u poseban fajl. Tab S.M.A.R.T., kao što mu ime govori, prikazuje podatke o stanju diska dobijene preko tehnologije koju poseduju svi noviji hard-diskovi. Podaci su predstavljeni kako brojnim vrednostima, tako i procenom stanja i bojom koja ukazuje na nivo kritičnosti, što je opet mnogo jasniji podatak od suvih brojeva. Za pohvalu je da sada u okviru ovog taba postoji i deo pod nazivom S.M.A.R.T. test box sa osam različitih scenarija za testiranje S.M.A.R.T. stanja diska. Definitivno najkorisniji deo programa je smešten na tabu Tests, gde se analizira stanje namagnetisanih ploča koje su nosioci informacija. Najveći deo prozora zauzima dijagram koji prikazuje odnos brzine prenosa podataka sa položajem sektora na disku. Lepo je što možemo sami da podešavamo rezoluciju grafikona u zavisnosti od veličine rezultata. U gornjem desnom delu vidimo informacije o prvom i poslednjem sektoru koji se testira, kao i njegovu trenutnu vrednost.

Victoria poseduje mogućnost testiranja od početka i sa kraja diska, slučajnim izborom i po algoritmu „leptira” (po 256 blokova sa početka i kraja diska). Preko strelica možemo da se pomeramo napred ili nazad, uvećavajući ili smanjujući fizičku lokaciju trenutnog sektora za definisanu veličinu blokova. Jedan od najvažnijih pokazatelja stanja diska je predstavljen u vidu obojenih pravougaonika koji označavaju broj sektora sa odzivom u određenom intervalu vremena. Što su ti intervali manji, disk radi brže i pouzdanije.