Reputacija je veoma bitna stavka u životu svakog pojedinca. Još je važnija kada je u pitanju firma, pa od nje zavisi poslovni uspeh i mnogobrojna radna mesta zaposlenih. Antec je svoju reputaciju pažljivo gradio, naročito kada su kompjuterska kućišta u pitanju, jer njihova proizvodnja predstavlja najvažniji deo Antecovog asortimana. Do sada su njihovi modeli često bili vrlo inovativni i predstavljali su reper za ostale proizvođače u mnogim segmentima. Pristupačne cene takođe su odlikovale Antecove modele i stvarale ozbiljan problem konkurenciji. A onda je na red došao Nineteen Hundred koji ozbiljno preti da poljulja pažljivo građenu reputaciju Anteca. Pogledajmo zbog čega je ovo kućište zapravo korak unazad u odnosu na sve što je Antec do sada predstavio.

U skladu sa navijačkim trendovima, kućište se proizvodi u dve verzije. Jedna za fanove Nvidije, druga za poklonike AMD-a. Obe su u potpunosti identične, ofarbane u crno, s tim što je kod jedne verzije okvir prednje maske u vidu metalne mreže ofarban u crvenu, a kod druge u zelenu boju. Kućište je izrađeno od čeličnog lima i teško je čak 16 kilograma. Uzevši u obzir njegovu visinu od skoro 70 centimetara, težina se čini adekvatnom. Iako Antec nikada nije težio savršenstvu kada je završna obrada u pitanju, Nineteen Hundred deluje znatno kvalitetnije od svoje starije braće, bar kada je spoljašnjost u pitanju. Međutim, nakon otvaranja bočne stranice utisak biva znatno narušen. Upotreba pop-nitni za pričvršćivanje unutrašnjih elemenata kod kućišta oduvek je važila za Antecov „svojeručni potpis”, zbog čega su im korisnici zamerali. Ovakav način fiksiranja pojednostavljuje i pojeftinjuje proizvodni proces i zato mu se može progledati kroz prste, ali ne i u ovom slučaju. Kod ovog modela apsolutno nikakva pažnja nije bila posvećena obradi nakon postupka nitnovanja, pa tako krajevi svake nitne vire poput malih eksera i spremno čekaju kabl ili prst neopreznog korisnika koji će da oštete/povrede. Problem postaje još veći kada se uzme u obzir da oštrih krajeva ima i u delovima kućišta koja su prilično nepristupačna i sakrivena od pogleda, a kroz koja prolazi i po nekoliko kablova. Ovi detalji ne iziskuju puno truda da bi bili u potpunosti otklonjeni, a znatno narušavaju komfor prilikom instalacije komponenata koje prostrana unutrašnjost kućišta pruža.

Prednja maska je elegantno dizajnirana, bez suvišnih detalja. U gornjem delu nalaze se tri mesta za instalaciju uređaja od 5,25 inča, tasteri za uključivanje i resetovanje računara, dva USB porta izvedena po standardu 2.0, kao i četiri plava 3.0, a tu su i audio konektori. Firewire i e-SATA su izostavljeni, ali s obzirom na njihovu skromnu popularnost ovo ne smatramo manom. Tu su i, na prvi pogled skrivene, svetleće diode koje su kod obe verzije kućišta izvedene u plavoj boji, što donekle narušava vizuelni utisak koji je Antec želeo da postigne crvenom ili zelenom mrežicom koja dominira prednjom maskom. Pored vizuelnog, ukupan utisak narušavaju tasteri za uključivanje i resetovanje. Prvo zbog toga što su postavljeni odmah jedan ispod drugog, bez imalo razmaka između, što može dovesti do nehotičnih grešaka prilikom korišćenja, a potom i zbog toga što je njihova površina izvedena tako da je zapravo plastika prednje maske zasečena po tri ivice. To znači da se tasteri „drže” na jednoj ivici, koja je ujedno deo prednje maske, što može da dovede do zamora materijala i njihovog lomljenja posle određenog perioda upotrebe. Pored toga, tasteri su zbog takve izvedbe veoma tvrdi, neprecizni i glasni. Iza prednje maske se nalaze tri ventilatora prečnika 12 centimetara sa instaliranim filterima za prašinu, ali i još jedno krajnje neprijatno iznenađenje. Naime, pored plastičnih maski na prednjoj strani, mesta predviđena za instalaciju uređaja od 5,25 inča su na samom kućištu zatvorena i metalnim maskama koje su zavarene za ostatak kućišta. Te maske je neophodno bukvalno odvaliti uvrtanjem u suprotne strane da bi upotreba slota bila moguća. Treba li da napomenemo da ovakva rešenja odavno nisu svojstvena ni najgorim bezimenim kineskim kućištima koja su nekoliko desetina puta jeftinija od Antecove perjanice?

Unutrašnjost kućišta podeljena je u dve celine i s obzirom na njegovu veličinu, veoma je prostrana. Ipak, iskorišćenost prostora daleko je od idealne. Prostor iza prednje stranice čine nosači za hard-diskove koji mogu da prime šest klasičnih i dva SSD uređaja, koji se instaliraju bočno. Nosači su spojeni u jednu celinu i nije ih moguće izvaditi iz kućišta. S obzirom na to da donja celina kućišta, koja je odvojena od glavnog dela, raspolaže nosačima za još šest hard-diskova, postavlja se opravdano pitanje da li je ovo kućište namenjeno igračkim konfiguracijama ili serverima? U prilog tome ide i podatak da je u Nineteen Hundred moguće instalirati čak dva napajanja, po jedno u gornjem i donjem delu kućišta. Pri tom je u donji deo nemoguće smestiti neko od kilovatnih napajanja, jer su ona duža od standardnih, pa će kablovi udarati u nosače hardova, koje takođe nije moguće izvaditi iz kućišta. Time je donji deo kućišta prilično obesmišljen, naročito zbog toga što je znatno udaljen od matične ploče, pa će za dobar cable management vlasnici morati da upotrebe produžne kablove za napajanje. Stranice koje pokrivaju gornji deo kućišta se skidaju na klasičan način, dok one koje se nalaze na donjem delu nije moguće ukloniti. One se otvaraju na dole pritiskom na dugmad koja se nalaze sa zadnje strane.

Na gornjoj stranici nalaze se dva, a na zadnjoj samo jedan ventilator od 12 centimetara. Svi ventilatori poseduju prekidače za brži ili sporiji režim rada. I dok se kod pomenuta tri ovi prekidači nalaze na zadnjoj strani kućišta i relativno su pristupačni, prekidači koji kontrolišu prednje ventilatore smešteni su u unutrašnjosti kućišta i do njih nije lako dopreti. Mogućnosti za instalaciju vodenog hlađenja prilično su ograničene i svode se na instalaciju jednog jedinog radijatora od 240 milimetara na unutrašnjosti gornje strane kućišta, ispod instaliranih ventilatora. Prava je šteta što držače hard-diskova nije moguće ukloniti, jer bi se time dobilo znatno više prostora za ozbiljnija vodena hlađenja.

Nije nam jasno zbog čega je Antec odustao od mnogih odličnih rešenja viđenih kod njegovih prethodnih modela. Nineteen Hundred košta znatno preko 200 evra, a nudi vrlo ograničenu funkcionalnost bez obzira da li će biti iskorišćen kao serversko ili gejmersko kućište. Njegova jedina prednost je u tome što zapravo predstavlja pravi raj za modifikacije u rukama entuzijasta, jer ga je uz ozbiljne prepravke moguće prilagoditi specifičnim potrebama gotovo svakog pojedinca. Nama su već mnoge ideje pale na pamet.