Dok istraživanje koje finansira NASA najavljuje kolaps globalne civilizacije, a svet ulazi u novi hladni rat, tektonski društveni poremećaji stiže i kod nas. I kako onda da ne kažete da se istorija ponavlja. Što bi naš najpoznatiji, odavno prolupali roker rekao - na Istoku stare priče (samo sada i u cyberwarfare varijanti), na Zapadu ništa novo. Opet se svetske sile natežu oko resursa i teritorija, kontrole nad državama i narodima, naučnici multidisciplinarno poručuju da je situacija dramatična, a Srbija je birala ko će sledeći da je (raz)očara i oproba se sa uvek rastućim izazovima i posledicama mučnog tranzicionog abortusa poznatijeg kao naše društvo.

Ne znam da li je istorija loša učiteljica ili je svet po ko zna po koji put na popravnom, ali jedno je sigurno za sve aktuelne i skorije značajne društvene događaje i promene: difuzija ideja i informacija obavlja se znatno brže, a u moru informacija - mnogih plasiranih namenski, biva sve teže istini da joj se čuje glas, dok istovremeno vesti sa terena dolaze od samih građana, kao najboljeg oružja protiv cenzure i iskrivljene realnosti. Dok se ne dese velike stvari, ideja se kuva na internetu, da bi se održao potencijal do pogodnog trenutka.

Realnost biva iskrivljena sa skoro svakim komadom informacije, a od spinovanja na tamo i na ovamo, teško je suditi šta je više verodostojno. To važi i ovde i u svetu. Pogledajte Krim, kao poslednji primer. Ljudi ovde po automatizmu prepoznaju Zapad kao negativca, zbog svežih rana, a Kremlj onako bajkovito kao uspavanog mamurnog medu oštre inteligencije koji sve samo što se ne probudi da pokaže koja kapitalistička čarapa ide na koju nogu - iako RT i ostali proruski mediji stvari rade naivnije i beskrupuloznije i od CNN-a (pre u rangu očajnog FOX Newsa), mnogi biraju da to ne vide. Medijska iskrivljenost naravno postoji i u slučaju Zapada, ali OK - to valjda svi znamo. Ili znamo oba, samo biramo bajku koja odgovara?

Anyway, u slučaju važnih društvenih zbivanja poslednjih nekoliko godina, internet i mobilne komunikacije igrale su značajnu ulogu - u vidu alata informisanja sa lica mesta od strane građana pretvorenih u web reportere, online-aktivizma i delovanja koje može da utiče na stavove javnosti, platforme za kolaboraciju, širenjem određenih ideja kada su mainstream kanali komunikacije kao tradicionalni mediji zatvoreni. Internet postaje sve važniji što su događaji dramatičniji - što su potvrdile zemlje u haosu poput Egipta kada su pokušale da ugase internet za vreme nemira.

Potencijal i energija da promena dođe od netizena pa da se proširi na ostale, da se skuva na webu a realizuje zaista, sredstvima koja su demokratska, institucionalna ili koja to nisu, postoji čini se kod svih društava koje su u većim problemima. U našem slučaju, tabloidna realnost, reality-simulakrum koji se servira dnevno, sve sa vestima sa atraktivnim cliffhangerima, omamljuje ljude da klikću u pravcu Soraje i Stanije, umesto kanalisanja glasa koji brani potrebu da se normalno živi tamo gde taj glas može da se čuje i napravi efekat.

Kako, da ne ispadne da slutim „zlo”, još nije dramatično, internet u poslednjim važnim društvenim događajima nije igrao presudnu ulogu, ali je otkrio da sve više ljudi zna kako da ga koristi, kako da dođe do podatka, kako da je podeli - integralno ili modifikovano kroz sebi svojstven način izražavanja ili u skladu sa ciljanom grupom sa kojom se deli.

Primetno je da je na internetu dominirala najveća partija - a da su aktivnosti bile rukovođene na centralizovan način, pa nije ni čudo što su web aktivisti dobili imidž botova. Masa ljudi omogućila je skidanje nepoželjnih klipova sa YouTube i uspela je da zatrpa vodeće portale komentarima koji su očigledno tu da vrše svoju funkciju u kampanji. Ipak, uprkos dominaciji, kada se pogledaju istraživanja, da je bilo ove aktivnosti ili ne, pobednik bi osvojio sličan broj glasova.

S druge strane, istakla se i jedna opcija koja je od anonimnosti stigla do dva odsto glasova dvonedeljnom kampanjom koja je bila skromna i u pravom startapovskom bootstrapping fazonu. Ova opcija se, sem širenja od usta do usta, proširila i zahvaljujući internet kampanji dosta drugačijoj od onakvih kakve uglavnom gledamo. Oslonivši se na poruke i ideje koje se lako mogu pretočiti u viralne sadržaje, što se u izvesnoj meri, pored autocenzure i atmosfere koja nije ljude naročito motivisala, i desilo, ova opcija je za kratko vreme pokazala da internet svakako nosi potencijal da bude važan alternativan izvor informisanja i kanal za iskazivanje mišljenja i skupljanje pristalica.

Dominacija mainstream medija je jasna i ne dovodi se u pitanje. Ovo su tek baby steps, ali sledeći izbori mogu biti odlučeni dobrim delom i činjenicom koliko je neko dobar igrač na internetu i nativan u tom dinamičnom okruženju, a ne izveštačen i lažan.