Uređaji za pregled 3D video-materijala dostigli su kritičnu masu i danas se u mnogim domovima nalaze televizori sposobni za njihovu reprodukciju. Međutim, problem koji znatno usporava širenje ove tehnologije nastao je na neočekivanoj strani. 3D filmovi se u Holivudu štancuju u sve većem broju i oni su (ne baš legalno) dostupni preko torrent klijenata, što će velikom broju kupaca 3D televizora biti dovoljno. Oni malo zahtevniji poželeće da imaju i sopstvene video-snimke u 3D tehnologiji i tu nailazimo na velike prepreke. Ako bacite pogled na tržište, shvatićete da je broj video-kamera, telefona ili foto-aparata sposobnih da naprave 3D snimke praktično zanemarljiv. Drugi problem je cena. Jeste da na dalekom istoku mogu da se nađu jeftini 3D kamkorderi, ali kvalitet njihove slike i rezolucija koju proizvode je takva da ne vredi trošiti vreme ni za potragu za njima, a kamoli za razmišljanje o kupovini. S druge strane, kvalitetne 3D kamere još koštaju previše i malo ko se odlučuje da ih kupi.

Kompromisno rešenje je kreiranje pseudo 3D snimaka. Šta je u stvari pseudo 3D video-zapis? To je 3D snimak napravljen od klasičnog 2D video-snimka, koji u većoj ili manjoj meri uspeva da oponaša način na koji se zaista dobijaju 3D snimci napravljeni putem 3D video-kamere. Jedan od najjednostavnijih alata za tu namenu, koji je pri tom i besplatan, jeste 3D Video Converter. Program zahteva samo da se odabere klasičan video-snimak, da se odredi način kreiranja trodimenzionalnog efekta i da se odabere „dubina” 3D snimka. Nakon tih pripremnih operacija potrebno je da se sačeka da program izvrši konverziju i 3D snimak će biti spreman za gledanje. Tako kreiran 3D video-zapis dobija vidno uočljivu treću dimenziju (čiji stepen korisnik može sam da podešava), ali moramo da naglasimo da nije sve uvek idealno. Pošto se kao osnova uzima samo jedan video-snimak jasno je da nedostaje polovina informacija potrebnih za pravilan 3D izlaz. Stoga 3D Video Converter mora sam da odluči koji od objekata na ekranu je bliži, a koji dalji i da na osnovu toga napravi 3D snimak. Pogađate, to nije uvek moguće pravilno izvesti, pa postoji šansa da se pojedini objekti pogrešno prikazuju u 3D prostoru. Najčešće se to dešava kod oštrih prelaza između objekata - na primer, kuća kod koje je jedan deo krova „iskočio” suviše napred ili je „gurnut” unazad više nego što bi trebalo... Takođe, efekat dubine dobijen ovim putem nikad neće biti toliko dobar kao kod profesionalno kreiranih 3D filmova (nikad nećete doživeti osećaj da objekat „izlazi” izvan ekrana). Ali, kada se malo naviknete shvatićete da se sve manje pažnje obraća na ovakve stvari i da je finalni utisak u stvari sasvim solidan.

S tehničke strane, 3D Video Converter zadovoljava sve iole korišćenije 3D standarde i formate video-zapisa. Konkretno, podržava kreiranje sedam različitih tehnika 3D video-zapisa, počev od nekoliko vrsta Anaglyph 3D prikaza (sa različitim kombinacijama višebojnih naočara), pa do danas mnogo češćeg side-by-side i nešto ređeg top-and-bottom prikaza, sa punom ili polovičnom rezolucijom. I kada su ulazni video-formati u pitanju, 3D Video Converter gotovo da nema ograničenja. Bilo da se radi o formatima sa kamere, već ranije kodiranih video-zapisa ili snimcima sa mobilnih telefona, program će ih prihvatiti i pretvoriti u 3D.