Inkdžet štampači u poslovnom okruženju svakako nisu nepoznanica jer ih proizvođači na mala vrata već godinama unazad predstavljaju ne kao alternativu, već kao pametniji izbor za manje kancelarije. Međutim, i pored modela s ugrađenim CISS sistemima za neprekidno napajanje mastilom, povećavanja kapaciteta kertridža i generalne robusnosti aparata, do sada nisu uspeli da istisnu proverene i pouzdane laserske uređaje. Među glavnim problemima koji se pojavljuju kod inkdžet štampača pri velikom obimu štampe jesu kratak radni vek i potencijalni problemi sa zapušenim glavama, koji su boljka štampača na mastilo još od ranih modela. Realna je činjenica da veća kancelarija napravi i do 50.000 otisaka na godišnjem nivou, što je brojka dovoljna da sahrani gotovo svaki inkdžet model na tržištu, pa je samim tim i jasno zašto je u većim kancelarijama „pljuckavac” prava retkost.

Ipak, da proizvođači ne odustaju svedok je i HP, kompanija koja je danas gotovo sinonim za kvalitetan štampač. Neuništive grdosije koje su proizvodili pre 15 godina, metalna konstrukcija i uređaji koji su davali i po nekoliko stotina hiljada otisaka bez ozbiljnijih kvarova možda jesu stvar prošlosti, ali HP je izgradio ime koje i danas nosi dovoljno težine da pri nabavci mnogi gotovo instinktivno prvo gledaju šta ovaj američki proizvođač nudi. Kada inžinjeri ovako velikog brenda kažu da su napravili najbrži i najpovoljniji kolor štampač na tržištu u cenovnoj klasi do 1.000 dolara, koji je pri tom zasnovan na ink-jet tehnologiji, iako možda skeptični, svakako smo se zapitali: „Kako?”.

Već prvi pogled na novi OfficeJet Pro X576dw jasno daje na znanje da HP ne samo brojkama na papiru, već i ogromnim dimenzijama uređaja želi da ovaj multifunkcijski štampač potencijalni kupci shvate ozbiljno. Sa preko pola metra u osnovi, retko ko bi uopšte pomislio da se unutar ove grdosije krije bilo šta drugo osim laserskog štampača, barem dok ga ne uzme u ruke. Iako težak 24 kilograma, svako ko je u rukama imao laserski štampač te veličine odmah će shvatiti da se tu zbiva nešto što se nikako ne slaže i biće potpuno u pravu. Megalomansko velika prihvatna tacna na koju se smeštaju odštampani dokumenti deluje kao da je više tu da popuni prazninu, a kako je tanka i lagana zapravo kvari utisak masivnosti koji se na prvi pogled stiče.

Ipak, put koji papir prolazi kroz uređaj objašnjava da visina štampača nije tu samo da bi impresionirala korisnika, već kako bi se obezbedio prostor za veoma ozbiljan transportni sistem. Složeni mehanizmi sa većim brojem gumica, osovina i ostalih prenosnih elemenata su na laserskim štampačima prisutni godinama unazad, ali ovo je prvi put da nešto tako viđamo na jednom inkdžet modelu, a verovatno su i zaista potrebni kako bi se ostvarila brzina od impresivnih 70 listova u minuti koje HP navodi. Masivna fioka kapaciteta čak 500 listova A4 papira može da prihvati jedan ceo ris (pakovanje u kome papir dolazi), tako da je redovno „hranjenje” štampača na ovom modelu stvar prošlosti.

Kako je reč o MF uređaju, pored podrazumevanog skeniranja i fotokopiranja sa stakla, prisutan je i automatski uvlakač papira (ADF) koji je za jednu kancelariju gotovo obavezan, jer drastično skraćuje vreme potrebno za kopiranje veće količine klasičnih dokumenata. Za razliku od mehanizma za uvlačenje papira iz kasete, mehanizam ADF-a nam se manje dopao, usled nižeg profila papir se lomi pod većim uglom, što proizvodi više buke, te iako na testu nismo imali zaglavljivanja ni pri korišćenju papira koji je nekoliko puta prošao kroz mašinu, očekivali smo za nijansu robusnije rešenje.

Tajna velike brzine kojim se HP hvali leži u samoj glavi štampača. Dok je glava tradicionalnih modela bila pokretna i „letela” sa jednog kraja papira na drugi kako bi ga prekrila mastilom, HP je učinio za ovu tehnologiju prilično revolucionarni potez implementacijom glave koja je fiksna, i širine samog papira! Takozvana Page-Wide glava za štampanje omogućava da se u istom trenutku odštampa ceo red tačaka umesto dosadašnjeg klizanja levo-desno, čime se postiže kako veća brzina, preciznija štampa usled manje pokretnih delova, tako i odsustvo buke i vibracija koje su karakterisale dosadašnje inkdžet štampače. Sama glava ne spada u potrošni materijal, već je predviđeno da će trajati koliko i sam uređaj, a kako je preporučeni mesečni obim štampe za ovaj model 4.200 strana, pretpostavljamo da je njen vek impozantan. Zapušavanje mlaznica glave teoretski pri ovom obimu štampe i ne bi smelo da se dogodi, ali HP je osmislio specijalne metode zaptivanja mlaznica kada se glava ne koristi kako bi se mastilo održalo u tečnom stanju, kao i automatsko čišćenje glave kada optički senzor primeti nepravilnosti na otisku.

Pored naprednih osnovnih delova aparata, ni „dodatna oprema” na ovom modelu nije ništa siromašnija, pa je pored mogućnosti obostrane štampe, slanja faks poruka i povezivanja u lokalnu mrežu prisutna WiFi podrška, kao i sve popularniji HP ePrint. Za one koji ne čitaju našu sekciju sa mobilnim telefonima i tablet uređajima gde je ona više puta pominjana, podsetićemo da ePrint zapravo omogućava da bilo odakle pošaljete e-mail poruku na adresu unikatnu za štampač koju će on automatski odštampati, ili da na nekom od Android ili iOS uređaja prosto odaberete HP ePrint kao štampač na kome želite da štampate.

Kao i većina modela aktuelne generacije, X576dw spada u kategoriju pametnih štampača, pa je moguća štampa predefinisanih formi bez računara, instalacija dodatnih aplikacija i sijaset drugih funkcija koji će rad učiniti lakšim (a starijim koleginicama iz kancelarije možda učiniti život težim - prim.aut). Navigacija kroz menije uređaja se, čime bi drugim u današnje vreme, vrši putem ekrana osetljivog na dodir, koji je iako rezistivnog tipa, sasvim dobre osetljivosti, a nivo informacija koje nudi veliki, ali bez nepotrebnog prenatrpavanja. Pristup bežičnim mrežama je jednostavan, a moguće je i ručno zadavanje SSID-a, šifre i ostalih parametara veze ukoliko je to potrebno. Iako softverski paket koji prati štampač sadrži čitav niz aplikacija, kao i što je obično slučaj, većina se može svrstati u bloatware, za udoban rad je apsolutno dovoljna instalacija drajvera bez pratećih programa.

Prva strana, bilo da se radi o tekstu ili grafikonima se dobija za oko 10 sekundi, ali nas je daleko više interesovala brzina pri obimnijim poslovima koji su poslovnom okruženju daleko češći. Naviknuti da proizvođači preuveličavaju navedene brzine, ostali smo zatečeni kada je u X576dw u najbržem general office režimu štampe postigao neverovatnih 69 stranica teksta u minuti, što nam je jasno dalo na znanje da se HP nije hvalio, već navodio suvu istinu u svojim brošurama. U sporijem Presentation režimu štampe gde se dokumenti štampaju u višoj rezoluciji štampač postiže brzinu od ništa manje respektivnih 39 stranica u minuti. Mehanizam za uvlačenje papira svoj pun sjaj pokazao je pri obostranoj štampi gde je moguće dobiti čak 24 stranice u minuti, što je impresivno za jedan inkdžet uređaj. Naravno, veća količina obojenih površina dovodi do usporenja, ali glava koja pokriva celu širinu papira tu razliku u brzini štampe svodi gotovo na minimum.

Kada je reč o kvalitetu, u najbržem režimu je primetna povremena neravnomernost u zatamnjenju odštampanog teksta, ali radi se o zanemarljivim odstupanjima uzevši u obzir postignutu brzinu, dok će onima kojima je kvalitet na prvom mestu presentation režim pružiti rezultate veoma bliske tekstu odštampanom na laserskim modelima. Iako X576dw koristi standardnu kombinaciju jednog crnog i tri kertridža u boji, reprodukcija boja je solidna i na običnom papiru, naravno van ranga Epsonovih foto-štamača, ali za jedan kancelarijski uređaj više nego dobra.

Cena otiska, koja je možda među najvažnijim faktorima u kategoriji uređaja u koju ovaj HP spada nas nije ništa manje iznenadila. Crni kertridž je kapaciteta neverovatnih 9200 strana, a košta oko 10.000 dinara, tako da cena po jednom monohromatskom otisku jedva prelazi 1 dinar. Kolorni kertridži očekivano su manjeg kapaciteta te pružaju oko 2.500 otisaka, a sa cenom od oko 7.500 dinara po komadu pružaju kolor otisak za oko 13 dinara po listu, što gotovo nijedan štampač u ovoj cenovnoj klasi ne može da pruži. Jedan trn u oku može da nude cena od gotovo 1.000 evra, što u odnosu na 800 dolara koliko je na američkom tržištu zvuči zaista visoko, ali činjenica je da u Srbiji za ovaj novac trenutno nije moguće pazariti brži, funkcionalniji i u eksploataciji povoljniji novi štampač.