Centre for Computing History, Cambridge, UK

Pored Silicijumske doline i Harvarda, nije preostalo mnogo mesta koja se mogu pohvaliti velikim doprinosom kompjuterskoj istoriji.

Jedno od njih je Kembridž (Cambridge), čiji univerzitet spada u svetsku elitu obrazovnih institucija. Sa svojih dvadeset hiljada akademskih građana i nepunih osam hiljada profesora i saradnika (20 odsto populacije), grad predstavlja magnet za mlade intelektualce iz čitavog sveta. To je univerzitet koji je iznedrio računarske velikane poput Čarlsa Bebidža (Charles Babbage) i Alana Tjuringa (Turing), kao i rekordan broj nosilaca Nobelove nagrade, njih 130.

Kembridž je ujedno i grad koji zauzima počasno mesto u kompjuterskoj hijerarhiji Velike Britanije, pošto je bio sedište dve najvažnije kompanije sa početka mikroračunarske revolucije: Sinclair Research i Acorn. Na kraju krajeva, tamo je i centrala kompanije ARM, jednog od lidera u svetu mikroprocesora. Stoga nije čudno što je ovaj grad izabran kao mesto gde će se nalaziti veliki muzej kompjuterske istorije. Osim njega, u mestu Blečli (Bletchley Park), pored grada Milton Kins (Keynes), postoji i zvanični britanski nacionalni muzej računarstva. Reč je o naselju koje je za vreme Drugog svetskog rata služilo kao baza za razbijanje algoritama nacističkih mašina za šifrovanje. Iako je ovaj muzej znatno bogatiji u segmentu istorijski važnih kompjuterskih sistema, Kembridž je ipak bolje mesto za one koji žele da eksponate isprobaju uživo.

Na kraj sela...

Ako neko očekuje da će u gradu sa brojnim starim velelepnim zdanjima jedan ovakav muzej odisati nekakvom aristokratskom otmenošću, mogao bi da ostane neprijatno iznenađen. Objekat se nalazi nedaleko od aerodroma i smešten je u neuglednoj industrijskoj zoni gde su mu prvi susedi skladišta nameštaja, građevinskog materijala i auto-delova. Za kompletiranje utiska pobrinula se i železnička pruga koja prolazi tik pored objekta. Zgrada predstavlja preuređeno skladište sa pristojnim izložbenim prostorom koji je podeljen na nekoliko prostorija različite veličine. Odrasli za ulaz plaćaju devet funti (oko deset evra), a deca šest funti, što i nije preterano skupo za tamošnje prilike. Kao što se moglo očekivati, u foajeu se nalaze eksponati sa kojima se Kembridž najviše ponosi. Science of Cambridge (kasnije Sinclair Research) MK-14, zvanično prvi britanski mikroračunar, predstavlja jednostavan mikroprocesorski sistem sa heksadecimalnom tastaturom, minijaturnim 8-segmentnim ekranom sa devet znakova i memorijom od 256 bajtova. Davne 1977. godine je onima koji su bili spremni da izdvoje 40 funti omogućavao da naprave prve korake u mašinskom programiranju. Sledeći važan model je BBC Micro, koji je korišćen kao osnovni školski računar u Velikoj Britaniji. Izloženi primerak na sebi ima potpise svih najvažnijih učesnika projekta. Tu je i dragoceni prototip računara ZX Spectrum, koji je uključen u postavku pre samo nekoliko meseci. Reč je o sistemu koji je 1981. godine kreirao Ričard Altvaser (Richard Altwasser) i na kojem je Stiv Vikers (Steve Vickers) iz kompanije Nine Tiles napisao kôd smešten u ROM računara. Tastatura je predstavljena pravougaonom matricom 10 × 4, dok su funkcije na tasterima ispisane rukom preko papirnih nalepnica. Teško bi neko na prvi pogled mogao očekivati da se radi o mašini koja će postati jedan od najvoljenijih računara svih vremena.

U ovu prostoriju je iz nama nepoznatog razloga „zalutao” i jedan Commodore VIC-20, a tu je i nekoliko arkadnih aparata koji se mogu neograničeno koristiti, bez ubacivanja nekada obaveznih žetona. Najveći deo prostora zauzima skalamerija pod nazivom Megaprocessor, koja predstavlja uveličanu verziju mikroprocesorskog sistema sa velikim brojem crvenih LE dioda koje vizualizuju stanje bitova. Iako je kreator sve komponente razvrstao po logičkim celinama i označio njihove funkcije, nismo baš sigurni da će veliki deo posetilaca tako lako shvatiti kako stvar funkcioniše.

Postavka muzeja je realizovana po tematskim blokovima, a jedan od njih je posvećen dočaravanju britanskih učionica iz osamdesetih. Naravno, centralno mesto pripada računaru BBC Micro Model B koji je bio najzastupljeniji u školama i koji je predstavljao zaista kvalitetnu 8-bitnu mašinu. Osim njega, posetioci imaju priliku da se upoznaju sa modelima Research Machines 380Z i Nimbus PC-186, kao i sa Acorn Archimedesom iz 1989. godine. Prvi spada u uređaje kreirane krajem sedamdesetih, na bazi procesora Z80 i operativnog sistema CP/M. Država je subvencionisala polovinu cene, ali je računar i dalje bio preskup, pa ga je posedovao mali broj britanskih škola. Ništa manje nije zanimljiv Nimbus PC-186 iz 1985. godine, koji je baziran na procesoru 80186 i koristi izmenjeni MS-DOS 3.1 (zanimljivo, nije bio kompatibilan sa PC). O Archimedesu smo pisali u okviru teksta o emulatorima, kao i o ARM arhitekturi, a ovde ponavljamo da je imao odličan hardver, ali to nije bilo dovoljno za ozbiljniji uspeh. U okviru instalacije se nalazi i računar BBC Master koji je predstavljao osnovu multimedijalnog projekta BBC Domesday, posvećenog obeležavanju 900-godišnjice prve britanske knjige, pri čemu je čak milion ljudi učestvovalo u njegovoj realizaciji.

Pored računara je smešten Philipsov optički čitač LV-ROM diskova sa prečnikom diska od celih 30 centimetara i kapacitetom od 300 megabajta. Iako sa današnje distance rad sa ovim sistemom izgleda tromo, u vreme nastanka je predstavljao pravo malo čudo tehnike koje je prikazivalo fotografije, video i zvuk. U okviru učionice se našlo mesta i za osam računara Raspberry Pi sa pratećim monitorima. Nije jasno po kakvom kriterijumu su ovi maleni uređaji završili u učionici iz prošlosti, ali smo primetili da ih klinci rado koriste da odigraju turu Minecrafta. Naravno, Malina je još jedna od gordosti Kembridža, pošto je sedište projekta upravo u ovom gradu.

Nelogična logika

Centralna prostorija je zbog svoje veličine podeljena na više celina. Jedna od najinteresantnijih postavki se odnosi na vreme procvata kućnih računara koje obuhvata period od 1980. do 1985. godine. Naravno, reč je o 8-bitnim mašinama (sa izuzetkom „uljeza” u vidu Texas Instruments TI 99/4A u čijim nedrima kuca 16-bitni TMS9900) koje su računarskim virusom neizlečivo zarazile veliki broj tadašnjih klinaca. Kao što je očekivano, posetiocima su na raspolaganju modeli Commodore 64 i +4, Sinclair ZX 81 i Spectrum, Amstrad CPC 464, Atari 800, Dragon 32, Acorn Atom i Electron, kao i kod nas skoro nepoznati Tatung Einstein ili CGL/SORD M5. Čast da predstavi mnogobrojnu MSX porodicu je dobio model Toshiba HX-10. Pojedini primerci ređih i dragocenijih modela su izloženi iza stakla i nisu dostupni testiranju od strane posetilaca. Tako nismo bili u mogućnosti da isprobamo rad sa modelima kao što su ZX80, JupiterAce, Oric, Lynx ili Newbrain. Autor je odavno želeo da vidi u praksi računar pod imenom Enterprise, koji je sredinom osamdesetih dosta obećavao, ali ga nije bilo među izloženim modelima. Nije bilo ni računara Aquarius, a ni nešto mlađeg SAM Coupe, koji je u stvari napredniji ZX Spectrum. U razgovoru sa volonterima koji održavaju postavku saznali smo da zbog organizacije prostora i problema sa održavanjem nisu prikazani svi eksponati kojima muzej raspolaže. Osim toga, nije retkost da neki modeli promene mesto ili da jednostavno trenutno budu nedostupni.

Nije nam bila najjasnija logika susedne instalacije gde su se jedan pored drugog našli sjajno dizajnirani All-in-One računar iMac G4 i PC kompatibilac Sinclair (Amstrad) PC200. Odmah iza njih su smešteni Acorn A3010 (model iz 1992. godine), Atari 520ST i solidni CP/M sistem Memotech MTX 512 iz prve polovine osamdesetih, poznat po tome što je proizvođača doveo do bankrotstva nakon što je britanska Vlada sabotirala dogovoreni izvoz 60.000 računara u tadašnji Sovjetski Savez. Sa druge strane su smešteni Amiga 500 na kojoj se vrteo Strider (verovatno ne najbolji reprezent njenih mogućnosti), kao i Sinclair QL sa demonstracijom svog paketa za poslovnu primenu. Postoji i priličan broj računara koje je moguće uzeti u ruke, ali ih nije moguće praktično isprobati jer im nedostaju ekran i napajanje.

Ništa manje nelogičan nije ni deo u kojem su se jedni pored drugih našli originalni IBM PC XT, Apple Macintosh, Compaq Presario, Commodore CBM 4032 i grafička radna stanica Sun Microsystems. Preko puta njih su (već malo logičnije) smešteni prenosni računari počevši od modela Osborne 1, Compaq Portable, Macintosh Portable, Toshiba T3200 (sa crveno-crnim plazma ekranom), preko modela Amstrad PPC640 i Sinclair (Cambridge Computer) Z88, do simpatičnog malog Toshiba Libretto i još dosta drugih modela laptopa. Ovu postavku prati deo namenjen džepnim prenosnicima, gde možemo videti nekada popularne Psion računare, Apple Newton, Palm, Windows CE i Pocket PC modele. Naravno, tu su i njihovi naslednici u vidu mobilnih i pametnih telefona.

U centru sale su izloženi računari ZX 81, Spectrum i QL sa potpisima nedavno preminulog industrijskog dizajnera Rika Dikinsona (Rick Dickinson), koji je velikim delom zaslužan za neprolazni šarm Sinclair računara. Nedaleko od tog mesta se nalazi multimedijalni pano posvećen upravo Klajvu Sinkleru (Sir Clive Sinclair), gde je moguće pogledati snimke nekih od njegovih javnih nastupa.

Što se tiče igračkih konzola, one su podeljene na dve prostorije. U prvoj se nalaze modeli koji su se pojavili do početka devedesetih, a u drugom oni noviji. Kod starijih se osim očekivanih evergrina poput Atari VCS 2600, ColecoVision, Intellivision, NES ili Sega Master System, našlo mesta i za prvu video-igru – Pong.

U „novijem” bloku posetioci mogu da se igraju sa konzolama Amstrad GX4000, Sega Mega Drive, Super Nintendo, Philips CD-I, Amiga CD 32, 3DO, Atari Jaguar, Sega Saturn, Nintendo 64 i Sony PlayStation. U istoj prostoriji se nalazi nekoliko arkadnih automata sa dovoljno poznatim naslovima. Primeti se da previše demokratije nije uvek najbolja stvar za izloženu tehniku, pa smo prilikom pokušaja da odigramo turu Pekmena (Pac-Man) brzo ostali sa izvaljenim džojstikom u ruci.

Najmanja postavka muzeja se nalazi u prostoriji koja nosi naziv „Kancelarija iz sedamdesetih”. Instalacija pokušava da dočara duh tog vremena, pa se u njoj nalaze mali crno-beli televizor, muzička linija, mašine za štampanje, telefoni sa brojčanikom, šolje za kafu, pepeljara, pa čak i jedna ženska torbica. U prostoriji se intenzivno oseća miris starog papira koji dolazi od pratećih knjiga i priručnika. Od računarske opreme je prisutan model TRS-80 sa modemom u koji se postavljala telefonska slušalica i jedan Commodore PET 2001 sa pratećim gabaritnim dvojnim flopi drajvom CBM 3040. I dok stari dobri „treš” i nije bio raritet u kancelarijama sa kraja sedamdesetih, teško možemo da zamislimo da je neko za svoj posao koristio PET 2001 sa neudobnom, nestandardnom tastaturom.

Tu je i prostorija posvećena starim VAX i UNIX sistemima gde se još mogu videti teleprinteri, bušači kartica, bušači papirnih traka i magnetne trake.

U zmajevom gnezdu

Bez ikakve sumnje, najharizmatičnija figura britanske računarske scene je bio i ostao Ser Klajv Sinkler. Iako je njegova kompanija imala kancelarije u nekoliko gradova, svakako su najpoznatije one iz Kembridža. Prvobitno se centrala Sinclair Researcha nalazila u centru grada preko puta poznatog velelepnog zdanja Kraljevskog koledža u ulici King’s Parade na broju šest. Teško je zamisliti da je u tom nevelikom prostoru na prvom spratu rukovođeno sa razvojem legendarnih sistema ZX 81 i ZX Spectrum. Danas je tu smešten centar za meditaciju pod nazivom „Innerspace”. Uspeh Spectruma je doneo zahteve za većim radnim prostorom, pa je 1983. godine sagrađeno novo (ali i dalje ne preterano veliko) futurističko zdanje u skrivenom uglu ulice Willis Road, koje je bilo u funkciji do momenta kada je kompaniju preuzeo Amstrad. Dom je i dalje na svom mestu i sada pripada Anglia Ruskin univerzitetu. Iako u ne tako atraktivnom stanju kao nekada, na ulazu i dalje stoji počasna tabla na kojoj piše „Sinclair”. Tu je i natpis da se radi o Sinklerovoj zgradi, koji treba da pomogne u orijentaciji i dalje brojnih nostalgičara koji posećuju ovo zdanje.

• • •

Kembridž je mesto koje definitivno vredi posetiti, o čemu svedoči i mnoštvo turista iz čitavog sveta. Među njima prednjače gosti iz Istočne Azije, pa bi neupućeni posmatrač mogao pomisliti da se nalazi na nekom sasvim drugom kontinentu. Muzej koji je tema ovog teksta predstavlja sjajno mesto za sve računarske zaljubljenike, pošto nigde drugo nije moguće videti toliki broj dovoljno retkih računara na jednom mestu, a tim pre ih isprobati u praksi. Tematske celine često deluju pomalo zbunjujuće, ali to boljim poznavaocima problematike ne predstavlja problem. U poseti smo proveli preko tri sata, ali smo po izlasku stekli utisak da još mnogo toga nismo uspeli da vidimo i isprobamo.

Igor S. RUŽIĆ