Tek sam nedavno saznao da je još od 2013. postojala fantastična mala stvar po imenu Doom roguelike, to jest DoomRL. Kažem postojala, jer su Bethesdini advokati, efikasniji od cacodemona u zaštiti svojih trejdmarkova, u jednom trenutku naterali developera da iz igre izbaci sve direktne reference na Doom. Ne želeći da odustane od ideje koja se odlično primila kod publike, ekipa iz Chaosforgea pokrenula je kickstarter za „duhovni naslednik” DoomRL-a, igru koja će biti tehnički bogatija i taman toliko različita da postane imuna na copyright litigaciju.

Kickstarter je 2016. prikupio 70.000 USD, a tri godine kasnije imamo plod koji je gotovo sasvim sazreo. Jupiter Hell je napredna i vizuelno impresivna varijanta DoomRL-a, koja je nedavno ušla u early access. I pored statusa bete, igra deluje sasvim sređeno i utegnuto i može da se kompletira. Puna verzija, kaže developer, trebalo bi da se pojavi tokom 2020. godine, a beta će u međuvremenu biti dopunjavana sadržajem i dodatno sređivana.

Ako vam konstrukcija „potezna pucačina” deluje nelogično, to je zato što do sada niste probali nešto nalik na Jupiter Hell. Vaš avatar (marinac, izviđač ili tehničar) svaku partiju startuje pored lifta u naoko napuštenoj bazi na Jupiterovom mesecu Kalisto, zbunjen i naoružan pištoljem s jednim okvirom municije. Baza nije napuštena, već demonizovana – njenim hodnicima baulja zaposednuto osoblje i sve opasnije sorte demona kako se budete dublje zavlačili u nju. Igra nema neki poseban backstory, mada on možda fali jer animacija i naracija nisu gotove. Realno vam nije ni potreban nakon kvadrilion nastavaka i klonova Dooma u poslednje dve i po decenije. Neetički korporacijski eksperimenti, portal za pakao, jedan čovek koji ne pristaje da postane žrtva...

Sve je to lepo, ali poteznost pucačine, razjašnjenje ove nelogičnosti, bitte! Akciju, koju posmatrate iz blage izometrijske perspektive, „odmotavate” u skokovima, to jest potezima. Okruženje igre funkcioniše kao kvadratna (šahovska) rešetka, prelaz s jednog polja na drugo čini jedan potez, kao i punjenje oružja i otvaranje vatre. Isti princip važi i za vaše protivnike, koji vuku poteze uporedo s vama, gađaju vas ili pokušavaju da vam priđu ne bi li vas iseckali kandžama. Osnovni postulati preživljavanja tiču se hvatanja zaklona, gde god da ga ima, korišćenje odgovarajućeg oružja u odnosu na vrstu protivnika i njegovu udaljenost, a trebaće vam i izvesna naklonost kod ledi Fortune. RNG u igri je snažan, kako na polju automatskog izbegavanja pogodaka tako i u sferi nišanjenja, kvaliteta oružja koje ćete nalaziti i sreće u pronalaženju konzumablsa, pre svega, pribora za prvu pomoć bez kojih nećete daleko stići.

Jupiter Hell ima skroz retro pristup reparaciji borbenih oštećenja – sa izuzetkom marinca, kom se pri ulasku na novi nivo obnavlja 10 odsto HP-a i koji jednom na svakom nivou može da konvertuje bol u komadić HP-a, u igri nema nikakve automatske regeneracije zdravlja, već sve zavisi od pribora za prvu pomoć. Igra je ustrojena kao klasičan surovi roguelike – kad vas ubiju, sve je gotovo i narednu partiju startujete s mrtve tačke, opremljeni pištoljem s osam metaka i kletvom na usnama. Nema čak ni permanentne metaprogresije kao u drugim roguelike igrama koje žele da donekle ublaže surovost ponavljanja. Svi benefiti koje ostvarite levelovanjem u igri, svako napredno ili epsko oružje koje ste slučajno našli, sve nestaje kad nestanete i vi...

Igranje s defaultnim marincem dobro je za početak dok vam specifični ritam igre ne uđe u prste, nakon čega se možete oprobati kao izviđač ili tehničar. Izviđač ima šire vidno polje odnosno manji ekranski fog-of-war, što podrazumeva mogućnost otvaranja vatre potez ili čak dva pre marinca ili tehničara, što je kompenzovano inventarskim ograničenjem na nošenje dva komada oružja u jednom trenutku (marinac i tehničar mogu da nose tri). Takođe, jedared na svakom nivou ima mogućnost da postane nevidljiv, što vam može pomoći da se iščupate iz situacije u kojoj ZNATE da će vas ubiti u sledećem potezu. Tehničar, s treće strane, ima mogućnost da moduje i napredno naoružanje i tako stvori uberpucaljku, a aktivni „spell” mu je dimna granata koja protivnicima otežava nišanjenje. Kokanjem demona i demonoida skupljate iskustvo i levelujete, a svaki nivo vam otključava po jedan pasivni perk poput prostranijeg inventara, veće linije zdravlja, veće preciznosti i sličnih stvarčica.

Arsenal u igri je klasičan pucački, uz nekoliko suptilnih (i manje suptilnih) referenci na Doom. Pištolj, sačmara, automat, automatska puška, bacač raketa, motorna testera i municija za njih ostaju iza masakriranih protivnika, koji će ponekad u ropcu dropovati i rare (advanced) ili epski primerak, koji su često znatno jači od običnih. Oružje i oklope možete pojačavati retkim modovima koje ponekad nalazite u sanducima koji obično kriju pribor za prvu pomoć i municiju. Kao što rekoh, loot je u potpunosti randomizovan, mada važi pravilo da jače oružje i municija većeg kalibra ispadaju iz jačih protivnika koji obično plaze na dubljim nivoima. Kad sam već kod toga, cilj svakog „normalnog” levela jeste da nađete lift kojim prelazite u sledeću zonu – svi su proceduralno generisani, tako da nijedna partija nije ista. U kasnijem toku igre čekaju vas i tematske celine u kojima se kokate s jednim ili više boss protivnika.

Jupiter Hell je jednostavna, ali vrlo efektna igra koja ima potencijal da vam se uvuče pod kožu kao krpelj. U igri ćete ginuti, ginuti i nakon pogibije ponovo ginuti, ali te muke će vas motivisati da u sledećoj partiji budete za nijansu bolji.

Miodrag KUZMANOVIĆ