Nikon Coolpix P900

Malo je foto-aparata koji mogu da se pohvale optičkim uvećanjem od 83 puta. Tako rečeno, ne znači mnogo. Ako kažemo da je to raspon od 24 do 2000 mm (prevedeno u 35-milimetarski format), dobija na jačini zbog velikih cifri, ali fali vizuelni momenat... Zamislite da možete da gledate Mesec kao na dlanu svoje ruke i brojite njegove kratere? Sa Nikonom P900 možete jednako lako da pravite panoramu sa vidikovca na Tari ili makrofotografiju insekata u prirodi. Sve sa jednim foto-aparatom., koji baš i ne staje u džep, ali... Budimo realni, koji teleskop staje?

Nikon P900 spada u kategoriju „bridge” foto-aparata, koji služe kao „most” između izumiruće „point’n’shot” vrste i dSLR aparata. Izgledom (i veličinom) podseća na profesionalne aparate, dok je jednostavnost korisničkog iskustva preuzeta sa aparata namenjenih širokom krugu korisnika. Raspored njegovih komandi, pod prstima, odaje utisak da se radi o ozbiljnom uređaju, kao i njihov odziv na vaše komande. Grip je masivan, a takav i mora biti, jer se većina težine ovog uređaja nalazi u staklenim delovima objektiva. Kako je i oslonac za palac na poleđini uređaja, takođe većih dimenzija, balansiranost Nikona P900 je na izuzetno viskom nivou. I to bilo da se objektiv nalazi u svom najširem (24 milimetra) ili najdužem (2000 milimetara) položaju, kada objektiv izlazi za još jednu celu dužinu aparata iz svog kućišta. Ovo je nemali poduhvat, koji višestruko doprinosi lagodnosti korišćenja, naročito ako aparat nosite u rukama po nekoliko sati (kao mi tokom testiranja). Raspored komandi i njihova funkcionalnost biće poznati svakom korisniku Nikonovih uređaja, bilo da dolazi sa niže ili sa više klase uređaja.

Pored pokretnog ekrana kog je moguće fiksirati na poleđini ili u opruženom položaju rotirati po svim osama (selfiji ne moraju da trpe), još jedna pozitivna funkcija jeste postojanje elektronskog tražila (EVF) upotpunjenog senzorom koji automatski prebacuje prikaz na njega kada približite oko. Iako je relativno visoke rezolucije (921.000 piksela), sa 100 odsto pokrivenosti kadra, njegova dijagonala je jako mala, svega pola centimetra. Zato se može postaviti znak pitanja iznad njegovog postojanja, jer smo 95 odsto vremena koristili ekran (dijagonale tri inča i iste rezolucije), ali smo bili veoma zadovoljni što ga imamo u onom preostalom broju slučajeva, kada je sunce nadjačalo ekran.

Ne smemo zaboraviti da pomenemo mogućnost zumiranja putem dvostrukih komandi: putem polugice koja naleže tačno ispod kažiprsta, oko „okidača”, kao i na levom boku objektiva, sa kojom možete upravljati drugom rukom i dodatno stabilisati aparat. Njena funkcija se može izmeniti da služi za manuelno fokusiranje. To je veoma korisna opcija u situacijama gde je kontrast u sceni slab i P900 ne može precizno da zaključa fokus. To nas dovodi do još jedne interesantne karakteristike: ukoliko je objektiv u najširoj poziciji, možete se približiti na centimetar od subjekta i fokusirati, dok u tele modu najbliža tačka za zaključavanje fokusa iznosi pet metara. Otvor blende od F2,8 ostvaruje samo pri 24 milimetra, a čim se pomerimo od te vrednosti, blenda se brzo penje na maksimalnih F6,5, pa je potrebno imati dovoljno svetla kako fotografije ne bi bile strešene. Ujedno je potrebna i izuzetno mirna ruka, oslonac ili, idealno, stativ, kako biste iskoristili pun potencijal zum opsega koji Nikon P900 nudi. Uopšte nije reč o tome da stabilizacija objektiva (VR) ne radi adekvatan posao - naprotiv, sve hvale u njenu korist - već je uvećanje toliko da možete videti kretanje Meseca ako je kadar fiksiran. Fantastično!

Softver aparata nudi veliki broj predefinisanih „scena”, čak 18, kao i nekolicinu specijalnih efekata, čiji izgled možete da vidite pre nego što kreirate fotografiju. A pored njih, kontrolnim točkićem, možete odabrati P, A, S ili M modove, ukoliko se osećate dovoljno sigurno da preuzmete kontrolu nad parametrima koji određuju kako će fotografija izgledati. Ako je to slučaj, vrlo blizu se nalazi i ’Fn’ taster koji se može programirati za brz pristup nekoj od dodatnih funkcija, ali nedostatak konzistentnosti u prikazu različitih funkcija kvari utisak. Takođe, velikim nedostatkom smatramo nemogućnost prikaza finalne ekspozicije na ekranu. Nikon P900 u manuelnim modovima konstantno prikazuje „idealnu” ekspoziciju, pa se jedino možete osloniti na skalu prikazanu na ekranu, da li je fotografija preeksponirana ili podeksponirana. Najbolje je koristiti ga u nekom od Auto modova, jer su manuelni modovi malo nezgrapni za upotrebu zbog sporog odziva.

Sa druge strane, korisnički interfejs je vrlo jednostavan i logično raspoređen. Pruža dosta opcija za podešavanja, ali, nažalost, jedna od njih nije i fotografisanje u RAW formatu. Zaista šteta. Pohvalićemo i brzinu povezivanja na Wi-Fi i WMU aplikaciju, nešto što je kod Nikona ranije predstavljalo kamen spoticanja, sada radi odlično. U slučaju da vam telefon podržava NFC, možete se još jednostavnije povezati sa ovim foto-aparatom.

Tokom testiranja primetili smo da Nikon P900 nije najresponzivniji uređaj sa kojim smo se susreli. Čak i ako izuzmemo zumiranje koje je sporo, a za šta imamo razumevanja jer treba pomeriti objektiv sa 16 staklenih elemenata(!), brzina zaključavanja fokusa je daleko od idealne. Razlika u brzini postoji u zavisnosti od nivoa uvećanja, ali mu je svakako potrebno dosta svetla i kontrastne scene kako bi brzo fokusirao. Veliki zum opseg (83x) takođe utiče i na izlazni kvalitet fotografije, koji je nešto mekši. Naravno, nemoguće je kreirati objektiv takvih karakteristika, a ne napraviti kompromis na jednom ili više mesta. Nedostatak oštrine primećuje se na najdužem, tele opsegu, bliže kraju dometa.

S tim na umu, skrećemo pažnju ka sledećem elementu odgovornom za kreiranje fotografije – BSI CMOS senzoru dijagonale 2/3 inča sa rezolucijom od 16 megapiksela (4608 × 3456 piksela). Ovako mali senzor najbolje rezultate pokazuje na baznoj vrednosti ISO100, ali kako se krećemo ka višim vrednostima, detalji se gube kako bi se pojava šuma ispeglala. Nikon P900 se snalazi očekivano dobro u ovoj situaciji, pa su ISO100 i 200 mesta za dobijanje maksimalnog kvaliteta, do ISO800 je upotrebljiva zona, a vrednosti od 1600 i 3200 koristite u slučajevima nužde.

Video je moguće snimati maksimalno u FullHD rezoluciji (1080p) sa 60fps, što je respektivno za aparat ove klase. Tokom snimanja video-zapisa aparat koristi dvostruku stabilizaciju, i elektronsku i optičku, zauzvrat dajući solidno mirne kadrove, čak i ako se krećete. Kako nema dodatnih priključka za mikrofon, zavisite od njegovih stereo-mikrofona koji veoma korektno rade svoj posao prikupljajući zvuk oko uređaja. Ako zumirate tokom snimanja, taj zvuk će biti zabeležen, kao i rad AF sistema ako ste ga prebacili u Auto AF mod.

Vek baterije je još jedna pozitivna strana kod modela P900. Izdržao je ceo dan fotografisanja i snimanja videa, preko 300 fajlova, a da je minimalno potrošio bateriju. Aparat ima ugrađen blic, ali nije automatski, pa ćete morati sami da ga aktivirate (otvorite) ako želite da ga koristite. Ovo je, po nama, vrlo dobra stvar, jer vas neće iznenaditi aktiviranjem kada to niste hteli.

Sa velikim zumom dolazi i velika odgovornost, pa nemojte ono „P” da bude od „Perverznjak”. Šalu na stranu, Nikon P900 predstavlja „jedan za sve” foto-aparat koji sve svoje funkcije obavlja veoma dobro. Zbog velikog opsega objektiva zaista nije realno da se očekuju vrhunski rezultati u pogledu oštrine fotografija, ali u našim očima to nije umanjilo njegovu vrednost. Imati toliki raspon i funkcionalnost u jednom malo većem telu, a ujedno štiklirati većinu opcija, uključujući i GPS, koju potrošači traže, zaslužuje pohvalu, ali nosi i... cenu.

Vojislav VUJANIĆ