Cenzura od strane megakorporacija

Facebook odbija da promeni pristup i dalje nastavlja neveštu i krutu kampanju cenzure političkih neistomišljenika

Iako su već toliko razapinjani u medijima i iako im već prete ozbiljne zakonske posledice zbog takvog ponašanja, iz Facebooka ne prestaju da se bave izrazito traljavo izvedenom ideološki motivisanom cenzurom svega što predstavlja iole politički govor. Rukovodstvo uhvaćeno između čekića i nakovnja pod stalnim udarima javnosti, aktivista i državnih institucija, izgleda je napravilo političku opkladu da je najbolji način da sačuvaju pozitivan PR da providno i nespretno podilaze liberalnim aktivistima identitetske politike koja vlada i u mainstream medijima. Sa druge strane odbranjiva je i teza da je izvorište problema u samom sistemu moderacije. Slabo plaćeni zaposleni koji nemaju dovoljno jasne instrukcije i nisu podložni adekvatnom nadzoru koji bi ih sprečio da na platformi leče svoje ideološke frustracije (i druge frustracije koje priroda njihovog posla može prouzrokovati). Sistem se takođe sa ciljem ušteda previše oslanja na neadekvatne i verovatno pristrasne algoritme, što isto može biti objašnjenje nekih instanci apsurdnog uklanjanja sadržaja. Mislimo da problem leži u kombinaciji svih faktora, jer je više nego očigledno da je Facebook prevazišao veličinu i količinu uticaja i pažnje sa kojom rukovodstvo može da se nosi, te im je modus operandi da kako-tako saniraju najprominentnije probleme kako bi nastavili sa mlaćenjem advertising keša. Povod za ovu rekapitulaciju Facebookovog cenzurisanja jesu potezi koje je ova korporacija povlačila uoči izbora za Evropski parlament.

Cenzurisana koalicija

Najveći skandal je svakako činjenica da je Facebook u nedelji pre izbora obrisao 23 stranice pristalice Lige i Pokreta Pet Zvezdica, partije vlasti u Italiji. Stranice su obrisane na nagovor liberalne nevladine organizacije Avaaz, koja je u izveštaju poslatom Facebooku navela da sadrže lažne vesti, govor mržnje i „razdoran sadržaj” (divisive content). Dalja objašnjenja nisu data od strane Facebooka, primeri razdornog sadržaja nisu navedeni, a obrisane stranice su imale 2,5 miliona pratilaca. Tajming brisanja je takođe zanimljiv jer se dogodilo nekoliko dana nakon što su ankete nagovestile da će Liga postati ne samo ubedljivi pobednik evropskih izbora u Italiji, već i najveća pojedinačna partija u Evropskom parlamentu. Nedavno se dogodio i slučaj brisanja WhatsApp grupe španske levičarske partije Podemos, koja je imala preko 50.000 članova neposredno pred izbore. Iz ove partije kažu da im je grupa veoma značila u obezbeđivanju glasova i podizanju izlaznosti, da nisu objavljivali ništa nedozvoljeno i da ih je Facebook blatantno sabotirao pred izbore. Kao i u slučaju Pokreta Pet Zvezdica, levičarske antikorporativne partije su na meti internet megakorporacija, na šta smo upozoravali već godinama. Cenzura se neće zaustaviti na krajnjim desničarima, već će biti ugroženi svi čiji se stavovi kose sa interesima ili ideologijom rukovodilaca i zaposlenih u Facebooku.

Tajming je takođe intrigantan i u slučaju brisanja naloga funkcionerima UKIP-a, britanske stranke već prisutne u Evropskom parlamentu. Tako se nastavlja trend započet pre par meseci kada su sve stranice povezane sa aktivistom Tomijem Robinsonom (član UKIP-a) obrisane nakon što je Robinson objavio dokumentarac o pristrasnosti BBC-a. Robinsonu su pre toga uklonjeni nalozi sa svih društvenih mreža u još jednoj uroti zaposlenih u internet megakorporacijama da nekog čoveka efektivno izbace sa interneta. Pre nekoliko meseci, tokom predsedničkih izbora u Brazilu, za dan je obrisano 48 stranica i 23 naloga povezana sa marketinškom agencijom angažovanom od strane kampanje sadašnjeg predsednika Bolsonara. Za vreme mid-term izbora u SAD, uklonjeno je 115 stranica sa stotinama hiljada pratilaca zbog „neautentičnog ponašanja”, što je u stvari zavijena optužba da su ruski botovi.

Facebook generalno sve više insistira na sopstvenoj doublespeak terminologiji, koja je krajnje konfuzna čak i nekom ko prati tematiku. Sumnjamo da je namerno definisana i krojena kao takva kako bi prosečan korisnik odustao od pokušaja da bilo šta protumači i samo verovao na reč Facebooku kada čuje da je neko kažnjen zbog nekog misaonog zločina. Ne samo da se svakodnevno uvode nove izmišljene fraze poput „neautentičnog ponašanja”, „razdornog sadržaja” i „destruktivnog ponašanja”, već se ove odredbe pravila moderacije koriste krajnje selektivno i nekonzistentno, što posebno iritira kada se drugde na sajtu toleriše propagiranje nasilja, terorizma, pravi govor mržnje i slično, o čemu smo već pisali (SK 7/2018; 9/2018). Da ne govorimo o licemerju kada verifikovani novinari i poznate ličnosti otvoreno vređaju i pozivaju na nasilje, kao što je bilo u slučaju dečaka iz Kovingtona i povodom mnogih drugih skorašnjih događaja.

Nekonzistentnost je primetna i u moderaciji pojedinačnog sadržaja, što najbolje ilustruje slučaj ozloglašenog Aleksa Džonsa (Alex Jones – vlasnik Infowars sajta), čiji je damnatio memoriae od strane internet megakorporacija bilo predmet našeg pisanja. Prvo mu je nalog suspendovan, pa vraćen, pa obrisan, pa je onda on napravio nove naloge koji nisu dirani mesecima, pa je onda brisan neki sadržaj, pa neki komentari, pa je uklonjen post na Instagramu koji sadrži fotografiju navodno antisemitskog murala, dok je slika istog murala ranije bez posledica objavljena na nalogu lidera britanske Radničke partije Džeremija Korbina (Jeremy Corbyn). Potom je, nakon dosađivanja od strane neke liberalne NVO, Facebook izdao saopštenje da Džounsovi nalozi ne krše pravila platforme, pa je usledilo novo brisanje sadržaja, pa vraćanje nekih objava, da bi pre mesec dana u obimnoj akciji brisanja naloga poznatih novinara i aktivista mahom konzervativnih, Džounsu nalog opet bio obrisan, kao i sve stranice sa Infowars sadržajem. Infowars sadržaj se sada uvek briše, a uporno postavljanje sa sobom povlači suspenziju. Takođe se ne sme komentarisati Infowars sadržaj, osim u slučaju da ga kritikujete. Tako je, kao u Sovjetskom Savezu, naravno možete govoriti o stavovima druga Trockog, ali samo ako ste planirali da kažete da su izdajnički.

U pomenutoj akciji brisanja naloga su pored Džounsa obrisane stranice i nalozi YouTube političkog komentatora Pol Džozef Votsona (Paul Joseph Watson), kanadske aktivistkinje Laure Lumer (Loomer), novinara Mila Janopulisa (Yiannopoulis) i lidera Nacije Islama Luisa Farakana (Louis Farrakhan). Ipak, za druge korisnike nije zabranjeno deljenje njihovog sadržaja, kao u slučaju Infowarsa. Slična akcija se dogodila i u februaru kada su stotinama konzervativnih novinara, političara i aktivista uklonjeni nalozi, ali je većina ubrzo vraćena, a navodna „greška” okrivljena na greške novog algoritma.

Error

Da su greške i „greške” sveprisutne u Facebookovoj moderaciji, govori bezbroj primera. Evangelističkom pastoru Frenklinu Gremu (Graham) je nalog suspendovan da bi se nakon reakcije javnosti Facebook izvinio i rekao da je u pitanju greška. „Greška” je bila u pitanju i kada je suspendovana Kendis Ovens (Candace Owens), konzervativna aktivistkinja koja se bavi problemima Afroamerikanaca, zbog toga što je rekla da je liberalna politika dovela do sloma crnačke porodice. Kada se „greškom” brišu objave i nalozi popularnih mainstream političara i aktivista, to se u ogromnoj većini slučajeva dešava konzervativcima, što je verovatno krivica malicioznih ljudskih moderatora.

Treba govoriti i o karnevalima nesposobnosti za koje su zaslužni moderacijski algoritmi slabo nadzirani od strane male, neupućene i prezaposlene grupe ljudskih kontrolora. Primeri kao kada je obrisana objava koja sadrži američku Deklaraciju nezavisnosti ili kad su belgijskom muzeju brisane fotografije sa Rubensovim slikama, jer sadrže golotinju. Ili o brisanju objave Ana Frank Centra, koja je sadržala sliku logoraša. Ovo je krajnje loš sistem u kom je algoritam moderacije prepun grešaka pomognut nedovoljnom ljudskom podrškom čiji članovi ne samo da nisu u stanju da održe određeni nivo primene pravila, već često aktivno sabotiraju proces pravične moderacije maltretiranjem konzervativnih korisnika. U takvim okolnostima Facebook bi trebalo da smanjuje brisanja i kazne, ne da eskalira moderaciju bez dodatnih ulaganja u usavršavanje sistema i davanje korisnicima razumnijih mehanizama prigovora. Ali ne, jedine promene su rigoroznije metode kažnjavanja i stavljanja većeg fokusa na uradi sam moderaciju od strane korisnika putem automatskog uklanjanja flagovanog sadržaja, što ideološki ostrašćeni korisnici često zloupotrebljavaju.

Levo, levlje, e dalje ne može

Partnerstvo Facebooka sa Atlantskim savetom, think tankom finansiranim od strane 25 vlada (među kojima su Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein, tj. ne baš bastioni demokratije), proizvođača oružja i finansijskih giganata poput HSBC-a, jasno daje do znanja korporativni karakter ideologije koju Facebook moderacijom planira da propagira i izoluje kao jedinu poželjnu. Kao što je prošle godine nakon žalbi PepsiCo korporacije uklonio preko 20 000 objava koje se tiču teorije zavere da je Pepsijeva indijska varijanta smokija u stvari napravljena od plastike, uprkos tome što je ogromna većina bila satiričnog karaktera. Algoritmi moderacije generalno imaju ogromnih problema sa razaznavanjem satire i sličnih vidova humora, tako da je to još jedna stvar za koju će nam javni diskurs biti siromašniji kako internet megakorporacije preuzimaju na sebe ulogu vrhovnog arbitra dozvoljenog govora.

Iako je liberalna histerija po tom pitanju doživela ozbiljan let down kad je specijalni tužilac odbacio optužbe za zaveru američkog predsednika Trampa sa ruskim vlastima, izlivi neo-makartizma u mainstream medijima su odlično pokriće za internet megakorporacije da uklone sve nepoželjne i da to opravdaju ruskim uticajem, što veliki broj političara, novinara i stručnjaka iz SAD podržava. Tako su američkoj voditeljki Raniji Kalek (Khalek) suspendovali stranicu njene emisije, čiju produkciju radi kompanija delom u vlasništvu ruske firme, zajedno sa još dve emisije te produkcijske kuće. Ovo je urađeno nakon reportaže CNN-a i na insistiranje German Marshall Fund-a, nevladine organizacije finansirane, između ostalog, i od strane vlada Sjedinjenih Država i Nemačke. To efektivno znači da je Facebook u saradnji sa američkom medijskom kućom i NVO plaćanom od strane vlade SAD radio na cenzuri američke novinarke, što je veoma uznemirujuć razvoj događaja za slobodu medija i on bi trebalo da izazove opšti revolt da javnost nije pacifikovana lažima ruskih medijskih agenata.

Ovo držanje specifičnog ideološkog kursa se ogleda i u odnosu prema stranim medijima, pošto Facebook, kao i sve ostale društvene mreže, u poslednje vreme učestalo briše naloge povezane sa medijskim kućama iz Irana i Venecuele, koje podržavaju vlade tih zemalja, navodno zato što plasiraju lažne vesti. U redu, možda i plasiraju, ali bi ista pravila trebalo da važe i za zapadne mainstream medije poput CNN-a, koji su po pitanjima internacionalnih vesti de facto puki glasnogovornici Pentagona i obaveštajnih agencija. To su na primerima izveštavanja o događajima u Venecueli i Siriji do sad nebrojeno puta pokazali najpoznatiji američki nezavisni novinari npr. Maks Blumental (Max Blumenthal, verovali ili ne sin Klintonovog savetnika), Džeremi Skahil (Jeremy Scahill, inače veliki borac za istinu o bombardovanju Jugoslavije) i Glen Grenvald (Glenn Greenwald, dobitnik Pulicera).

Antiratno i antikorporativno nastrojeni levičari su takođe meta cenzure Facebooka, koja je po nekim navodima počela još za vreme bitke za nominaciju između Sandersa i Klintonove 2016. godine. Od tad se sve češće mogu čuti pritužbe od strane nekih od najpoznatijih levičarskih medija u SAD kao što su AlterNet, TruthDig, CounterPunch da im je saobraćaj preko Facebooka znatno, a ponekad čak i drastično smanjen, zbog promena algoritama pretrage. Mnoge manje levičarske stranice ili mediji, npr. World Socialist Website su shadowbanovane na platformi, čime im je reach sveden gotovo na na nulu. U jednom od ilustrativnijih „prvo su došli po Jevreje...” momenata i instanci karmičke pravde, levičarski medij Reverb Press je blacklistovan od strane Facebooka samo mesec dana nakon što su likovali nad uklanjanjem Infowars sadržaja.

Dokle ide odbrana korporativne ideologije i sopstvenih finansijskih interesa u Facebookovim moderacijskim naporima, govori i slučaj kad su senatorki i kandidatu za predsednika Elizabet Voren (Elizabeth Warren) sa Facebooka uklonjene reklame u kojima poziva na regulaciju i razbijanje internet megakorporacija, što je krajnje ilustrativan potez. Nakon opšteg revolta javnosti, podmetnuto je neko klimavo obrazloženje i opet okrivljena automatska moderacija. Kritikovanje Facebooka je generalno nepreporučljivo na samoj platformi kada je Facebook označio kao spam i obrisao linkove ka tekstovima američkog novinara Manuela Ramosa, iako su se tekstovi nalazili na sajtovima mainstream medija Gardijana i Associated Pressa. Po navodima PR službe ove internet megakorporacije – opet je bila u pitanju greška.

Vratimo se na trenutak na predizborne spotove. Izbori 2018. su pokazali da su republikanci daleko veća meta za Facebook pošto su desetine reklamnih spotova republikanskih kandidata uklonjene, nakon što su plaćeni, bez jasnih obrazloženja. Pred izbore 2018. uklanjane su i političke video-poruke pro-life grupa zbog snimaka ultrazvuka i prevremeno rođenih beba, da bi se kasnije opravdavali zabranom diskriminacije na osnovu medicinskih stanja, što je uvredljiv izgovor s obzirom na to da su se neke od stranica zalagale protiv abortusa beba sa Daunovim sindromom.

Cenzorsko industrijski kompleks

Facebook definitivno nije dorastao izazovu da korektno i blagovremeno moderiše sadržaj na svojoj platformi, a najveći problem je nevoljnost da u tu na sebe preuzetu operaciju uloži značajnija sredstva, što je posebno vidljivo na polju malobrojne i niskokvalifikovane radne snage (i ovo je posledica škrtosti, jer da bolje tretira i plaća moderatore Facebook bi privukao kvalitetniji kadar). Iako ne bi mogao prevazići probleme kao što su tehnička ograničenja algoritamske tehnologije, pa i pristrasnosti ljudi koji moderišu sadržaj u potpunosti, ulaganje ozbiljnih sredstava bi pre ili kasnije iznedrilo mehanizme da se saniraju posledice ovih ograničenja. Međutim, jasno je da iz Facebooka ne žele da po svaku cenu naprave bezbednu i uređenu platformu, pošto ne pruža odgovarajući povrat investicija. Ipak, sa druge strane su više nego voljni da rade na čišćenju javnog diskursa od bilo koje vesti, činjenice ili stava koji im ne odgovara. To čine svojim faličnim moderatorskim kapacitetima i svakodnevno rastućom listom nebuloznih pravila u sadejstvu sa korporacijama, američkim obaveštajnim strukturama, nevladinim organizacijama (koje te iste korporacije i obaveštajne službe finansiraju) i zapadnim mainstream medijima. U prvom redu antiratnih, antikorporativnih, društveno konzervativnih i stavova protiv neograničene migracije i trgovinskih sporazuma. To je neodrživa i krajnje nepravedna situacija, koja u krajnjoj liniji može da naškodi Facebookovim dugoročnim poslovnim prospektima. Internet korporacije generalno treba da se svesno i odlučno manu uloge cenzora i delanje ograniče na sprovođenje sudskih odluka. Ako se ovo ne dogodi, jasno je da nemaju nikakvo opravdanje za svoju egzistenciju, jer sve pozitivne strane ne mogu nadomestiti njihovu kontinuiranu sabotažu javnog diskursa i slobode izražavanja.

Srđan BRDAR