PRVI UTISCI<>
052019<><>

Steel Division 2

Razvoj strateških i taktičkih ratnih igara koje pretenduju na istorijsku autentičnost u dobroj meri je zamro kad je Atomic Games odustao od serijala Close Combat. Pre osamnaest godina činilo se da će spoj nelinearnih kampanja, realističnih jedinica i impresivne grafike postati globalni standard za ovu igračku nišu, a onda su vetrovi sudbine počeli da duvaju na drugu stranu. Ratne strategije su regresirale u retro formu, vraćajući sat produkcije na kasne osamdesete godine prošlog veka. Moderna atraktivnost vizuelne prezentacije i pauzibilni, real-time komandni sistemi ponovo su postali vrlo retki izuzeci, a igre su se (mahom) vratile u formu 2D mape s kodifikovanim NATO simbolima. Čak su i klonovi Panzer Generala, sa sprajtovima umesto grubih ikona, postali retki kao dobre vesti.

Optimista će sada reći: „Ma, dobro je što se ratne strategije uopšte prave – budimo zadovoljni mrvicama koje nam baca Matrix Games, jedini preostali izdavač naslova ovog žanra.” Francuski Eugen Systems ne pristaje na takvo stanje stvari, već u maniru stamenog čuvara vatre vredno upumpava sveže gene u zaparloženi organizam ratno-strateške evolucije. R.U.S.E., Wargame serijal (European Escalation, AirLand Battle i Red Dragon) i Steel Division: Normandy 44 živi su dokazi da autentična ratna igra ne mora da izgleda kao žvrljotina na mapi koju je neko pravio u MS Paintu koristeći clipart koji je izvukao kukom iz potoka.

Ključni atribut uživanja u ratnim strategijama za mene su ipak dinamičke kampanje, element koji je izostao iz Normandije 44, ali koji se trijumfalno vraća u Steel Division 2. Još jedna velika stvar u prilog dvojci jeste prelazak na istočni front, što je takođe first za Eugen Systems. Naravno, ne kompletan istočni front 1941-1945, već vremenski mnogo svedeniji, ali ključni deo – operaciju Bagration. Ako ne znate, a mrzi vas da guglate, radi se o strateškoj ofanzivi Crvene armije u leto 1944. godine koja je dovela do totalnog pucanja nemačke linije fronta i do oslobađanja Baltika, Belorusije i Ukrajine (između ostalog). Nakon Bagrationa više nije bilo nikakve sumnje da će rat, makar s istočne strane, biti brzo gotov (na zapadu je Hitler imao jedno finalno iznenađenje, operaciju Wacht am Rhein).

Za razliku od prethodnog nastavka čija se kampanja sastojala od serije istorijskih misija, Steel Division 2 donosi ogromnu operativnu mapu na kojoj ćete samostalno projektovati pravce napada. Sistem predstavlja mešavinu nelinearnih bojišta iz Wargame: Red Dragon i Close Combat 4: Battle of the Bulge, ako takav miks možete da zamislite. Ova strateška mapa je poteznog karaktera, gde svaki potez odmotava vreme za pola dana. Raspolažući istorijski autentičnim divizijama, pravite ad-hoc bataljone i birate pravac nastupanja, a pri kontaktu sa neprijateljem, igra prelazi u real-time taktički mod koji možete odigrati ili pustiti da CPU izračuna ishod. U ovom drugom slučaju, Steel Division 2 postaje klasičan „mapni” wargame, mada će tu opciju koristiti samo onaj ko nema vremena ili je protivnik toliko slab da je lični angažman u tom trenutku izlišan.

Taktičke bitke su, u Eugen tradiciji, kvantitativno na nivou bataljona, to jest proširenog bataljona, onoga što Wehrmacht zove kampfgruppe a mi „kombinovani odred”. Na ovom polju, makar sa vizuelne strane, nema većih izmena u odnosu na prethodnu igru, za čime objektivno nije ni bilo potrebe s obzirom na frapantni kvalitet svih aspekata grafike. IrisZoom engine, razvijen in-house u Eugen Systemsu, izuzetno je fleksibilan 3D pogon koji omogućava munjevitu promenu perspektive i nivoa zuma kamere – sa kompletnog bojišta sagledanog s visine od kilometar i kusur za delić sekunde možete da se prebacite na tlo i uživate u ritmičkoj vatri svoje raketne artiljerije.

Šest stotina različitih modela jedinica raspoređenih u 18 divizija jeste brojka od koje će svaki ratni entuzijasta dobiti ukrutbu. Realno, broj je manji, jer se kao zasebni modeli računaju i podvrste osnovne verzije. Dok se kod nekoliko modela tenka T-34 realna razlika još i primeti (kalibar topa, recimo), kod različitih modela pešadije linija je mnogo zamućenija – performanse ovih ili onih pancergrenadira bezmalo su iste, bez obzira na malu razliku u opremi koju nose. Kad se bitka zakuva, desetine jedinica pokuljaju u napad, a artiljerija krene da ore šume i drumove, o tom diverzitetu nećete ni stići da razmišljate. U igri, kako u kampanji tako i u multiplayeru, postoji ukupno 25 mapa, što znači da se taktički okršaji ne odvijaju na proceduralno generisanim terenima, što može da bude mali minus... Ono što mi se (malkice) više ne dopada jeste banalno sveden modul za upotrebu taktičke borbene avijacije. Umesto nekakvog smislenog i grupnog planiranja zone dejstva, ovde se od vas traži da selektujete pojedinačne avione i desno kliknete na cilj, koji prethodno mora da bude otkriven, pri čemu nemate kontrolu nad visinom ni pravcem napada, pa ni oruđem kojim se napada. Ako znamo kakav su haos pravile eskadrile IL-2 šturmovika u iznenadnim grupnim napadima, kukat’ ćemo jer taj brišući aero-blickrig ne možemo da sprovedemo u igri. Takođe, zbog manjka opcija za avionske udare, najjeftinije PVO jedinice će biti (istorijski) nerealno efikasne – dovoljno je da jedan kamion sa četvorostrukim mitraljezom čuči u šumarku i serijski će obarati sve što proleti iznad njega. Upotreba avijacije zaslužuje ozbiljnu reviziju.

Steel Division 2 dolazi 20. juna, pa detaljan opis finalne verzije možete da očekujete u julskom broju.

Miodrag KUZMANOVIĆ

 
Workers & Resources: Soviet Republic
Steel Division 2
Šta mislite o ovom tekstu?
Fell Seal: Arbiter’s Mark
Sigma Theory: Global Cold War
Home / Novi brojArhiva  •  Opisi igaraKorak po korakŠta dalje?NetgamesOpšte teme  •  Svet kompjutera
Svet kompjutera Copyright © 1984-2018. Politika a.d. • RedakcijaKontakt | Saradnja | Oglasi | Pretplata • Help • English
SKWeb 3.22
Opisi igara
Netgames
Opšte teme
Test Fun
Korak po korak
Šta dalje
Svet kompjutera



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera