Kao što su nekad monasi pisali hronike na marginama liturgijskih tekstova, tako ćemo mi uneti crticu za hroniku gaming trendova na početak ovog prikaza. Izgleda da je Lavkraft novi Warhammer, sudeći po količini naslova koji izlaze bazirani na njegovom književnom univerzumu. To je finansijski promućuran transfer tematike s obzirom na to da gospodin Hauard Filips ne potražuje autorska prava, za razliku od tvoraca fiktivnog settinga u kom postoji samo rat. Nakon što je Cyanide uništio premisu svojim Call of Cthulhu (jer ovaj studio, čije igre dosledno podsećaju na toksičnu supstancu po kojoj je firma nazvana, uvek uništi sve čega se dohvati), teret dužnosti da nam osvetla Lavkraftov Mythos (bar dok ponovo odloženi Sinking City ne dođe) je pao na novoosnovani turski studio Cultic Games, čiji naziv i logo već ukazuju na posvećenost Lavkraftovom delu.

Posvećenost se svakako prepoznaje u igri, a pošto smo i mi prilično upućeni u „zabranjeni” lore Mythosa, moramo priznati da nas je igra oduvala. Autori igre su naznačili da su se vratili korenima. Inspiraciju su vukli isključivo iz Lavkraftovih radova, isključujući kasnije autore. Ukomponovali su elemente iz različitih priča u novi narativ, usput dajući svoju interpretaciju nekim od maglovitijih koncepata iz Lavkraftovih ranih priča. Sve je to u najboljem lavkraftovskom maniru začinjeno atmosferom, tematikom i epizodama iz života dvadesetih godina prošlog veka kada je Lavkraft stvarao. Priča se odvija u gradiću Nove Engleske, koji je nakon buđenja starih bogova istrgnut sa lica Zemlje i prenet u neki nedefinisani međudimenzionalni prostor. Većina stanovništva je pomrla ili poludela, nižu se sve iščašeniji događaji, a grad je podeljen na zone pod kontrolom Mafije i Kulta. Dok haos, užas i beznađe vladaju, vama se u snu javlja misteriozna figura koja vas stavlja na kolosek koji može rezultirati vašim izbavljenjem iz odbačene dimenzije. Ključna je reč „može”, pošto će biti osam krajeva. Pisanje je vrhunsko, dijalozi su odlični, prepuni referenci, crnog humora i prigodnog čudaštva, a likovi su fino predstavljeni uz povremen namig ka književnim konvencijama i opštim mestima žanra.

Pored svoje posvećenosti Lavkraftovim spisima, ekipa iz Stambola je posvećena i klasičnim postulatima RPG-a, što se vidi na svakom koraku. Kada se možete satima udubiti u kreiranje lika, znate da igra obećava. Nakon izbora pola i starosti, što utiče na raspored slobodnih poena, sledi izbor jednog od osam arhetipova (klasa) od kojih svaki ima tri dodatne podklase sa dodatnim karakteristikama. Potom sledi izbor sistema verovanja (humanistički, teološki, materijalistički, racionalistički, nihilistički i ezoterični), koji vas podstiče na role-playing pošto vam ponašanje u skladu sa sistemom vrednosti donosi sanity poene. Sistem verovanja, kao i arhetip, potklasa, pol, starost, skorovi svakog od šest atributa i dvanaest veština, skale sanitya i angsta (egzistencijalna anksioznost, skor raste gledanjem užasavajućih prizora) i eventualne psihičke bolesti u ogromnoj meri utiču na opcije dostupne u dijalozima. Autori obećavaju da će se interaktivnost i kapacitet za istinsko igranje uloge dodatno povećati kako igra bude odmicala i kažu da im je cilj da nijedan prelaz ne bude isti i da igrač ima potpunu slobodu pri oblikovanju svog lika u skladu sa izabranim osobinama.

Veštine su vrlo lepo osmišljene. Kombinacija okultizma, nauke i medicine omogućava istraživanje pojava i stvari u okruženju, a kombo nauke, medicine i preživljavanja podržava crafting koji je dobro koncipiran i predstavljen. Magija je vrlo moćna, ali ima veoma visoku cenu pošto troši poene fizičkog i duševnog zdravlja. Borbe su retke, generalno se mogu izbeći i često su brutalno teške, što doprinosi teskobi i osećaju nemoći. Borbe se odvijaju u poteznom maniru, sa akcionim poenima po uzoru na rane Falloute, iako, zbog heksagonalne mreže i perspektive igre, više liče na taktičke borbe iz Heroja 3. Najavljeno je da će igrač moći da regrutuje nekoliko živopisnih potencijalnih kompanjona, koji će imati svoje osobenosti i razrađene lične priče. Pored kompanjona možete regrutovati pomoćnike koji vas prate i pomažu vam, dok god ih plaćate naravno. Pošto je transportovanje u neznane kosmičke predele devastiralo lokalnu ekonomiju i negativno uticalo na rast BDP-a, valuta u igri su cigarete, što je ekstremno prigodno jer je tokom dvadesetih godina prošlog veka oko 135 odsto populacije bez uzdržavanja konzumiralo duvan.

Autori igre su ispoštovali stare norme razvoja video-igara time što su ponudili odličan i besplatan demo. Ta velikodušnost je prava retkost u eri backer beta i plaćenih Early Accessa sa jedne strane i pristupa „mačka u džaku” sa druge, koje upražnjava većina razvojnih timova. Mana demoa je to što nema save funkcije pa je isprobavanje same igre malo nezgodno jer se usled njene težine jako lako udara u zid game overa. Ipak, zaista ne vidimo zašto ne biste probali ovako dobar naslov kad vam je već pružena prilika. Ručno crtana 2D grafika ima perspektivu koja više podseća na sidescroller akcije nego na klasične izometrijske RPG naslove. Crtači odgovorni za igru odlično znaju svoj posao i pored neospornog kvaliteta i mnoštva detalja, vizuelni identitet Stygiana savršeno nadopunjuje atmosferu. U igri je autentično i znalački prenet izgled dvadesetih sa blagom stilizacijom i odličnom interpretacijom elemenata lavkraftovskog settinga koju bi, verujemo, pohvalio i sam Lavkraft. Zvuk briljira u low key maniru, efekti su neverovatno dobri, a muzička podloga doprinosi uživljavanju igrača u milje ekstradimenzionisanog gradića.

„Joooj, Turci”, što bi rekao Kojin Crni Đorđe. Pravi igrački delikates koji pored fanova Lavkrafta, ljubitelja role-playing igara i poklonika taktičke borbe treba da isprobaju svi pravi gaming sladokusci i ljubitelji desete umetnosti (kladimo se da ovo niste znali), pošto se ovako dobra integracija audio-vizuelnih vrednosti, narativa, atmosfere, interaktivnih mehanika i uopšte igračevog uticaja na svet igre, ne viđa često.

Srđan BRDAR