INTERNET<>
032019<><>

Integracija društvenih mreža

Plava rupa

Koliku opasnost po podatke korisnika predstavlja najavljena integracija baza podataka Facebooka, WhatsAppa i Instagrama

Nedavno smo saznali da Facebook planira integraciju Facebook, WhatsApp i Instagram sistema, sa navodnim ciljem omogućavanja interplatformske interakcije, prvenstveno slanja poruka između platformi. Za taj ambiciozan plan koji je već počeo da se implementira nismo, međutim, saznali putem fanfarama obogaćene ceremonije koja slavi jednostavnost i korisnike na prvom mestu, pa čak ni preko nekog od Zakerbergovih brojnih otvorenih pisama. Činjenica da Zakerberg piše otvorena pisma gotovo samo kada se obelodani da su iz Facebooka nešto uprskali ukomponovana sa činjenicom da su ova pisma sve češća – govori nešto.

Elem, za integraciju tri perjanice ove megakorporacije smo saznali nakon što su anonimni insajderi prosledili informacije medijskim kućama. Kada su spekulacije krenule, zvanična saopštenja su nakon nekog vremena potvrdila opšte crte projekta integracije. Ako se pitate zašto su iz Facebooka preskočili da nas prosvetle šta sve rade zarad naše udobnosti, odgovor je veoma intuitivan, integracija sistema za razmenu poruka tri platforme stvara neophodnim isti metod obrade i skladištenja tih poruka. A pošto je Facebook već par meseci neprestano u žiži javnosti zbog svog katastrofalnog odnosa prema korisničkim podacima, koje nije adekvatno štitio i koje je gubio, razmenjivao, poklanjao i prodavao, ne treba biti PR čudo od deteta da bi se shvatilo da vest o daljoj konsolidaciji ekosistema podataka u vlasništvu ove megakorporacije neće biti dobro primljena od javnosti.

Kuda sad?

Iako je Facebook preuzeo kontrolu nad Instagramom i WhatsAppom, tri platforme su postojale kao nezavisni i međusobno kompetetivni entiteti koji su imali odvojena rukovodstva i baze podataka. Ovaj potez je samo nastavak politike agresivne konsolidacije (prema insajderima – zamisao samog Zakerberga). Nakon što je na čelo Intagrama i WhatsAppa doveo svoje lojaliste istisnuvši osnivače, sad kreće spajanje sistema razmene poruka, što je samo početak totalnog spajanja. Koliko god Facebookov tim za odnose sa javnošću pokušavao da integraciju platformi predstavi u svetlu olakšavanja i pojednostavljivanja korisničkog iskustva, marketinška povlađivanja ne mogu prevariti nikog. Cilj je prvenstveno olakšanje algoritamske obrade podataka kako bi ovi bili korišćeni u komercijalne i druge svrhe.

Apsolutno je degutantno koliko se nonšalantno Facebook odnosi prema bezbednosti privatnih podataka sopstvenih korisnika, naravno, u slučajevima kada ih sama korporacija aktivno ne zloupotrebljava (SK 2/2019). Kako veličina i kompleksnost sistema raste, eksponencijalno raste i njegova ranjivost i potencijalna šteta ukoliko on bude kompromitovan. Razmena poruka je samo početna faza zagrevanja lonca u kom ste vi žaba. Kada se ovo implementira, sledi potpuna integracija platformi, naloga i baza podataka. Vaš broj telefona, svi „enkriptovani” razgovori sa WhatsAppa i hiljade fotografija sa Instagrama će biti deo jednog sistema. Uvereni smo da je malo kreativne razmene marketinških metapodataka između platformi bilo i do sada, ali integracija uveliko pojednostavljuje stvari, olakšava algoritamsku obradu i propagandnu upotrebu. Vratimo se na bezbednosni aspekt – broj telefona i Insta fotke su sad fino grupisane na jednom mestu sa svim podacima sa društvene mreže Facebook, što uveliko olakšava nedozvoljen pristup i zloupotrebu od strane nekog od desetak hiljada zaposlenih ili veštog hakera koji može da upadne u sistem koji je, kao što ste u prošlomesečnom tekstu videli, šupalj kao švajcarski sir. Zloupotrebe zaposlenih i sigurnosni prodori su verovatno daleko češći nego što znamo, pošto su megakorporacije, dokazano u prošlosti, zataškavale incidente, pa i one vrlo ozbiljne prirode. Sve ovo govori da je svaka integracija tri platforme u vlasništvu Facebook korporacije veoma negativna pojava, koja upozorava na dalje ukrupnjavanje i monopolizaciju, kao i beskonačno širenje nedovoljno obezbeđenih korporativnih baza korisničkih podataka.

Međutim, ono što je proletelo preko glave velikoj većini komentatora je činjenica da je integracija platformi u jedan sistem dobar odbrambeni mehanizam protiv pregršt najavljenih antitrust mera ciljanih na internet megakorporacije o kojima se priča u Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu, a odskora i u Evropskoj Uniji, Nemačkoj i Indiji. Čvrsto povezivanje servisa bi otežalo donošenje i implementiranje zakona i presuda koje bi od Facebooka zahtevale da se reši kontrole nad druge dve platforme koje su ogromne i same po sebi.

Unakrsna vatra

Samo nekoliko dana pre nego što su informacije o spajanju platformi dospele u medije, Zakerberg je u „Wall Street Journalu” izdao jedno od svojih notorno demagoških otvorenih pisama u kome govori o blagonaklonosti Facebookovog poslovnog modela. Pored gomile floskula o uticaju Facebooka na povezivanje ljudi i osnaživanje malih biznisa imali smo prilike da čitamo i hvalu Facebookovog poslovnog modela, koji je opisan kao transparentan i veoma korisnički orijentisan, što se u ovom trenutku može opisati jedino kao gaslighting najgore vrste. Na stranu što su brojni novinari i analitičari pohrlili da ukažu da Zakerberg opet očigledno obmanjuje korisnike i priča nebuloze, neki od vodećih ljudi industrije su našli za shodno da odgovore na te navode. Ovo je već deo šireg trenda koji pokazuje da rukovodioci i krupni investitori iz IT sektora ne gledaju blagonaklono na brljotine Facebooka jer smatraju da se loše odražavaju na industriju u celini.

Đamel Agaua (Djamel Agaoua), generalni direktor Vibera je ubrzo odgovorio, pozivajući Facebook i ostatak industrije da se obaveže na samonametnutu regulativu zaštite korisničke privatnosti. „Zakletva privatnosti” koju Đamel predlaže bi obavezno morala da sadrži sledeće stavke:

• Ne čitati niti skladištiti sadržaj privatnih razgovora korisnika

• Ne prisluškivati niti snimati privatne razgovore

• Ne skenirati razmenjene privatne fotografije ili video-klipove

• Ne prisluškivati razgovore uživo putem mikrofona mobilnih telefona

• Primeniti kao osnovni standard u podešavanjima najviši nivo zaštite korisnika, poput end-to-end enkripcije (sa-kraja-na-kraj). Ako budu želeli da to promene, korisnici bi morali sami da otključaju ta podešavanja i daju eksplicitnu saglasnost

• Modele zaštite objasniti korisnicima na sažet i razumljiv način – umesto izrazima koji su jasni samo tehnološkim kompanijama.

Čak ako je u pitanju očigledno marketinško korišćenje situacije, „Zakletva privatnosti” je odlična ideja i svakako bi znatno smanjila mogućnosti za zloupotrebu (korporativnu ili kriminalnu) nekih od najosetljivijih podataka o korisnicima. Uvođenje enkripcije kao standarda je svakako potez koji je već dugo vremena poželjan, dok je smanjivanje legalističkih obmana i podvala kojih su EULA puni svakako nešto što bi za svakog trebalo da predstavlja korak unapred. Ostatak saopštenja je takođe zanimljiv. Iznoseći zamerku da je ova industrija uskratila korisnicima odgovarajuću uslugu na razne načine, pre svega iz nedostatka obzira prema njihovim potrebama, Agaua kritikuje pohlepu kao glavni razlog zbog čega su neke kompanije razvile običaj da „izvrću” zakone i pravila zarad profita (ako ih već otvoreno ne krše). Ciljano reklamiranje, čiji je preduslov saglasnost korisnika, njihova jasna zaštićena prava i anonimnost metapodataka su fer i održivi načini da se vodi potrošački orijentisana platforma, kaže Đamil. Problemi nastaju kada se na sceni pojave preambiciozni menadžeri, koji „rastežu” ili otvoreno krše ove principe u trci za profitom. Zatim izjavljuju kako će ispraviti ono što se više ne može ispraviti - narušenu privatnost naših razgovora. Agaua poentira na konto Facebooka, navodeći da je nužno jasno razdvojiti one koje jure za slavom i zaradom od onih kojima je najvažnije da štite privatnost podataka i komunikacije svojih korisnika kroz instalaciju end-to-end enkripcije, kao i da oprezno barataju njihovim podacima.

Svakako hvale vredan potez CEO-a Vibera, posebno kada se ima u vidu da je Viber u odnosu na konkurenciju uvek važio za fer kompaniju. Bezbednost u početku nije bila jača strana ove aplikacije i propusti su bili česti, ali od 2016. kada je uvedena end-to-end enkripcija, većih bezbednosnih skandala nije bilo. Sa bezbednosne strane se slažemo sa Đamilom, iako bismo po pitanju biznis modela otišli korak dalje. Kompanija koja stoji iza pretraživača DuckDuckGo (koji napreduje zaprepašćujućim tempom u domenu kvaliteta pretrage) je demonstrirala da ciljano reklamiranje nije uslov održivosti kompanije. DuckDuckGo ne koristi ciljano reklamiranje uopšte, već nasumično postavlja par reklama svojih partnera vezanih za pojam pretrage, što se pokazalo kao dovoljno unosno za kompaniju. To znači da ovaj pretraživač ne sakuplja ništa od vaših podataka. CEO DDG Gabrijel Vajnberg (Gabriel Weinberg) je u više navrata kritikovao gomilanje korisničkih podataka kojima se internet megakorporacije bave, kao nepotrebnu, rđavu i manipulativnu praksu. Pošto je njegova kompanija pokazala da ciljani marketing nije neophodan, Gabrijel je skeptičan po pitanju razloga zbog kojih internet megakorporacije sakupljaju, obrađuju i čuvaju toliko korisničkih podataka. Mi ćemo samo naglasiti ono što je Vajnberg ostavio nedorečeno, čim su našli za za shodno da basnoslovne količine podataka skupe, očigledno da imaju za njih i druge upotrebe, osim reklamiranja.

Protiv Zakerbergovog verbalnog tapšanja samog sebe po ramenu izašao je i CEO Applea Tim Kuk (Cook). Još od početka prošle godine Kuk se istakao kao krstaš za prava na privatnost i uvek spreman kritičar nebezbednih i eksplatatorskih poteza drugih IT megakorporacija. Klasično furanje elitizma i posebnosti Appleovih platformi započelo je još u doba Džobsa. Facebook i Apple imaju posebno nategnute odnose već preko dve godine, zbog Facebookovog zaobilaženja pravila za izradu iOS aplikacija. Sukobi su eskalirali kada se saznalo da je Facebookova aplikacija za istraživanje tržišta koristila VPN server, instalirala dodatak koji zaobilazi zaštitne mehanizme iOS-a, rootovala uređaj i skupljala podatke. To je deo šireg skandala, pošto je Facebook preko ove aplikacije za podatke plaćao korisnicima od kojih su mnogi bili maloletni. Pošto su u Appleu već bili u problemima povodom kontroverzi iTunes tržišta aplikacija, kao i baga FaceTimea koji je omogućio da vaš pozivač pristupi kameri telefona ako na poziv nije odgovoreno, odlučili su da na Facebookov „upad” odgovore svim sredstvima i tako skrenu pažnju sa drugih problema. Klasična Kukova jeremijada kako niko (osim Applea) ne poštuje privatnost korisnika, zabiberena je osvrtima na Facebookove prestupe protiv njegove kompanije (koji sigurno štete ugledu Applea). Kolale su priče insajdera iz korporacije da je besni Zakerberg zahtevao od svih zaposlenih da pređu na Android. Međutim, korporativni teatar se ubrzo završio, Facebook je pristao da prepravi nekoliko aplikacija, koje su potom vraćene na iTunes, a iz obe korporacije su se čule neke pomirljive izjave. Sve u svemu, Kukove izjave su u proteklih par godina bile skroz na mestu, osim jedne sitnice, pošto se polako pokazuje da Apple uopšte nije toliko bolji od konkurencije kao što njihov CEO kaže.

Nesveto trojstvo

Autor ovog teksta nikad nije koristio Facebook ili Instagram. Služio se WhatsAppom i iako mu je zadavalo nelagodu nastavio je da ga koristi i nakon što je Facebook preuzeo kompaniju, pošto je WhatsApp nastavio da funkcioniše autonomno i neko vreme ostao pod starim rukovodstvom(koje je kasnije najureno (SK 11/2018). Dotični više WhatsApp neće koristiti zato što ne planira da bilo kako učestvuje u ekosistemu kompromitovane društvene mreže, iako treba biti skeptičan i prema tvrdnjama iz Vibera i svih ostalih peer-to-peer messangera, Facebooku ne treba verovati uopšte. Kad kažu da je konverzacija enkriptovana, znamo da lažu i šta god Zakerberg, Sendbergova i kompanija rekli, neće promeniti tu činjenicu, naše poverenje su bespovratno izgubili i ne mogu ga povratiti. A lažu zato što mogu. Zato što su standardi za oglašavanje enkriptovane razmene poruka verovatno labavi worldwide. Zato što sitna slova u EULA ugovoru relativizuju poruke o zaštiti privatnosti i zato što Facebookove korporativne milijarde mogu da plate dosta radnih sati najboljih advokata na svetu.

Bez obzira na kritike korisnika, novinara, analitičara, naučnika, stručnjaka, regulatora, rukovodilaca drugih kompanija i svih drugih koji su digli glas protiv loših praksi Facebooka, ne treba očekivati da ova megakorporacija promeni smer. Jedino što će se promeniti će biti sistemi prikupljanja i algoritamske analize masivne količine ličnih podataka korisnika, koji će postajati sve bolji i sofisticiraniji. Facebook neće usvajati nikakve „Zakletve privatnosti”, već će se samo bolje truditi da rastegne i novu regulativu. Dalja konsolidacija će samo pogoršati sve probleme koje Facebook predstavlja za društvo uopšte i pojedinačne korisnike. Poznatom pokliču (i hashtagu) DeleteFacebook se sad mirne duše može dodati i DeleteInstagram i DeleteWhatsApp pošto vam ni jedna od tri glave ove korporativne hidre neće pružiti privatnost i bezbednost koju zaslužujete.

Srđan BRDAR

 
.rs
Internet i izbori
Integracija društvenih mreža
Šta mislite o ovom tekstu?
WWW vodič
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2018. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 3.22
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera