Emco Malware Destroyer 8.2

Šta to Emcov Malware Destroyer izdvaja od ostalih programa za borbu protiv malicioznog sadržaja? Njegovi tvorci tvrde – brzina, jer kažu da je za kompletan sken sistema potrebno fantastičnih 10 sekundi. Ono što smo mi primetili je da program stiže sa čak tri modula za skeniranje: Basic, Normal i Deep, pa smo pomislili da je u pitanju marketinški trik koji ne otkriva da se najveća brzina postiže u bazičnom režimu rada. No, o tome nešto kasnije...

Malware Destroyer je opremljen potrebnim arsenalom za nemilosrdan obračun sa gotovo svim znanim malicioznim pošastima. Prepoznaje, pored klasičnih malwarea, adware sadržaj, Browser Helper Objectse, keyloggerse, hijackerse, wormse, dialerse... Spisak ide, ide, ide... Radi, očekivano, po komandi i ne sadrži rezistentan modul koji bi reagovao odmah po pojavi novih pretnji. Leđa mu čuva baza u kojoj se nalazi 10.000 definicija malicioznog sadržaja i koja se redovno osvežava. Recimo, samo što smo preuzeli i instalirali najnoviju iteraciju programa, već nam je stiglo obaveštenje da postoji više od 10 updateova. No, vratimo se na početak i priči o brzini skeniranja. Nešto je definitivno trulo u državi Danskoj, a nije naša test mašina. Naime, Malware Destroyer se, koristeći Basic algoritam za skeniranje, vukao kao puž! Skeniranje lokalnog SSD-a trajalo je neverovatnih 12 minuta i 55 sekundi! Pri tome su pronađene samo dve pretnje i to na izolovanim datotekama koje nisu deo sistema i koriste se po potrebi. Dakle, od najavljene superbrzine nema ništa, što je pokazao i test sa Normal algoritmom kojem je bilo potrebno identičnih 12 minuta i 55 sekundi da završi posao koji smo mu zadali. Naravno, broj detekcija ostao je isti. Da li treba da ističemo šta se dogodilo kad smo pokrenuli režim Deep? Ne? E, sad, nama je to što se proces skeniranja vukao dok smo mi obavljali druge zadatke na računaru nije toliko smetao, koliko smo bili zaprepašćeni podatkom da na sistemskoj particiji postoje samo dve infestacije.

Sledeća stvar koja nam se nije dopala je organizacija upravljačkog okruženja. Interfejs je izuzetno neugledan i nepregledan, zahvaljujući radnoj formi koja kao da je došla iz nekog Visual paketa. Ništa svetlucavo, ništa eye candy, samo prazna forma i tasteri iza kojih se krije više funkcija. Centralni deo ekrana rezervisan je za listu detektovanih pretnji na kojoj svaki item dobija identitet, „prišiva” mu se tip, a tu je i puna putanja do fizičke lokacije na hard-disku. Opet, ništa preterano upečatljivo što bi se izdvajalo. Samo suvi podaci i to je to. Malware Destroyer po okončanu procesa skeniranja ne preduzima nikakve akcije već čeka komandu korisnika, što nije loše u slučaju takozvanih false positive „pogodaka”. Označavanjem kućica ispred naziva itema spremate se za batch procesiranje koje rezultuje slanjem inficiarnih datoteka u karantin, osim ako to niste drugačije odredili iz sekcije sa podešavanjima. Kad već pominjemo sekciju Settings, valja istaći da je moguće odrediti koje komponente sistema će se skenirati, definisati putanju do karantina, ali i naznačiti kako će se program ponašati u slučaju nailaska na fajlove određenih atributa (na primer, one kojima je veličina 0). Odavde je moguće koketirati i sa vizuelnim temama, ali vam to ne preporučujemo jer ćete samo dodatno pogoršati stvari kada je izgled upravljačkog interfejsa u pitanju.

Priznajemo, upecali smo se! Pali smo na reklamu i tvrdnje autora koje su dijametralno suprotne realnom stanju stvari. Ne isključujemo ni to da Malware Destroyer ima neki interni glitch koji ga je „zaglavio” u najsporijem režimu rada, ali opet... Nije se proslavio baš ni sa detekcijom sadržaja iako smo mu „na kvarno” podmetnuli nekoliko zaraženih datoteka koje je u potpunosti ignorisao. Ako je za neku utehu, program je besplatan.

Vladimir PISODOROV