Magix Sound Forge Pro 12

Još u eri Windowsa 3.1 i 95 važilo je pravilo da, ukoliko neko namerava ozbiljno da se bavi digitalnom obradom zvuka, trebalo bi da koristi program Sound Forge. Njegova prva verzija pojavila se pre tačno četvrt veka i postavila visoke standarde u svojoj oblasti. Kako je vreme prolazilo, program je bivao sve bolji, ali i konkurencija nije mirovala. Sve to je dovelo do toga da 2003. godine kompanija Sonic Foundry zabeleži ozbiljne gubitke i svoj najpopularniji naslov proda poznatoj kompaniji Sony.

Već smo pisali o tome kako je Sony pre nekoliko godina odlučio da napusti biznis vezan za prodaju softvera i da je kupac njegove produkcije bila nemačka kompanija Magix. Tom prilikom su preuzeli izvorni kod za verziju 11 i to od razvojne verzije 299 (Build 299), dok je prva verzija pod imenom novog vlasnika nosila oznaku Build 341. Dakle, Sound Forge 12 je prva nova glavna verzija programa od kada je on u rukama novog vlasnika, pa je red da vidimo šta tu ima novog, tim pre što marketing navodi da je reč o najvećem updateu do sada.

Na početku procesa instaliranja imamo mogućnost da izaberemo da li nam je potrebna 32-bitna ili 64-bitna verzija programa i svita pratećih plug-inova. To i jeste jedna od vrlo važnih novosti, pošto je u pitanju prva verzija programa namenjena 64-bitnom Windowsu. Ovo za posledicu ima mogućnost korišćenja visokokvalitetnih DSP modula rađenih po VST3 specifikaciji. Sound Forge Pro omogućava simultani rad sa 64-bitnim zvukom na 32 audio-kanala sa maksimalnom brzinom semplovanja od 384 kHz.

Kao jedna od novosti Pro verzije navodi se postojanje dodatka pod nazivom sensAI SINGING VAD koji, zahvaljujući algoritmima veštačke inteligencije, automatski prepoznaje delove sempla sa ljudskim glasom. Ovo zvuči kao dosta korisna stvar, ali nismo uspeli da je isprobamo u praksi pošto ništa slično nismo uspeli da pronađemo u okviru instalacije preuzete sa sajta proizvođača. Zato se našlo mesta za odlične dodatke iZotope Ozone Elements 8 i iZotope RX Elements. Prvi od njih nije potrebno detaljnije predstavljati jer je veoma poznat u svetu digitalne obrade zvuka. On dolazi sa tri modula koji se nazivaju Equalizer, Imager i Maximizer. Što se tiče ekvilajzera, on je jasan sam po sebi, samo ćemo reći da se radi o izuzetno moćnom modulu za modeliranje zvuka. Modul Imager služi za podešavanje širine stereo zvuka, dok nam Maximizer pomaže da postignemo povećanje jačine zvuka bez žrtvovanja njegovog kvaliteta. Drugi dodatak, RX Elements, predstavlja jeftiniju varijantu plug-ina iZotope RX6 čija specijalnost je „čišćenje” zvučnog zapisa. Osnovna razlika u odnosu na snažnijeg rođaka odnosi se na manji broj opcija, pa tako ovde imamo efekte De-Click (uklanjanje pucketanja), De-Clip (ispravljanje zvučnih artefakata), De-Hum (automatsko uklanjanje neželjenog šuma) i Voice De-Noise (čišćenje glasa od šuma). Pod nazivom Sequoia dolaze efekti DeHisser, DeClicker/DeCrackler i DeClipper, a oni se svrstavaju među najbolje u svojoj grupi. Tu je i nova verzija plug-ina Wave Hammer koji kombinuje kompresor zvuka sa modulom za pojačavanje. Njegova karakteristika je visok stepen automatizacije koji omogućava postizanje dobrih rezultata bez velikog angažovanja korisnika.

Skraćenica POW-r (Psychoacoustically Optimized Wordlength Reduction) krije tehnologiju koja se odnosi na poboljšanje kvaliteta zvuka, koje je posledica primena algoritama koji koriste efekat diteringa (dithering). Radi se o tri komercijalna algoritma koji se u radu služe finesama psihoakustike i predstavljaju standardni deo programa.

Verzija 12 dolazi sa mogućnošću zapisivanja materijala za CD u formatu DDP (Disc Description Protocol), koji zahvaljujući oslanjanju na čeksume obezbeđuje snimanje apsolutno oslobođeno od bilo kakvih grešaka.

Što se interfejsa tiče, on je i dan-danas sličan onom koji smo imali prilike da upoznamo kod verzija iz davnih devedesetih. S estetske tačke gledišta nije neko vrhunsko dostignuće, ali jednostavni i intuitivni minimalistički interfejs koji se brzo savladava i efektivno koristi su svakako njegovi plusevi. Imamo mogućnost podešavanja rasporeda grafičkih elemenata u zavisnosti od vrste posla koju nameravamo da obavljamo, pa tako osim najjednostavnijeg standardnog rasporeda možemo da izaberemo onaj za rad sa videom, snimanjem stereo-zvuka i onaj koji je po mišljenju autora pogodan za produkciju CD izdanja (Red Book). Postoji mogućnost definisanja sopstvenog rasporeda koji se sastoji od elemenata koji standardno ulaze u sastav programa.

Kao što smo mogli da vidimo, priča o „najvećm updateu do sada” spada u red marketinških trikova. I dalje je to dobri stari Sound Forge kojem su dodata manja unapređenja i nekoliko plug-inova koji dodatno proširuju njegove ionako dobre osnovne mogućnosti. To je inače praksa novog vlasnika koji je sličnu strategiju izabrao i kod njihovog drugog poznatog naslova Vegas Pro. Međutim, sama činjenica da je moguće koristiti 64-bitne VST3 dodatke znači mnogo za budućnost programa, pošto su plug-inovi odavno postali primarni način za proširenje mogućnosti softvera za obradu i kreiranje zvuka. Kada se ti dodaci koriste zajedno sa poznatim kvalitetnim programom duge tradicije, onda nije teško zaključiti da će ga dobar deo profesionalaca izabrati za osnovno radno sredstvo.

Cenu od 400 dolara treba uzeti uslovno, pošto se često nude popusti kada cena pada za 30 do 40 procenata. Ako imamo u vidu da samo dva pomenuta iZotope dodatka koštaju 200 dolara, onda možemo reći da Sound Forge uopšte nije skup, pogotovo ne za ljude koji se profesionalno bave obradom zvuka. Po ceni od nepunih 550 dolara moguće je kupiti i verziju pod nazivom Sound Forge Pro Suite, gde dobijamo još više kvalitetnih modula za procesiranje zvuka, od koji svakako treba izdvojiti sjajni spektralni vizuelizator Spectralayers Pro 5. Sound Forge Pro 12 spada u vrh ponude softvera za obradu zvuka i uopšte ne sumnjamo da će biti dobro prihvaćen od strane svojih tradicionalnih korisnika.

Igor S. RUŽIĆ