Internet tehnologije

Nije u pitanju broj cilindara u motoru, već verzija internet protokola

Za ograničenje IPv4 protokola čuli smo još sredinom devedesetih. Pre nekih sedam godina podeljene su poslednje zalihe IPv4 adresa (SK 06/2010). Od tada su nove milijarde uređaja priključene na internet. Logičan zaključak bi svakako bio da je svet do danas već prešao na superiornu verziju protokola sa oznakom v6 i time se rešio svih problema. No, logika često ne predviđa ljudske aktivnosti na valjan način.

Nedavno smo videli najnoviji izveštaj o statusu implementacije IPv6 protokola, koji je objavio sajt internetsociety.org (goo.gl/VZouoq). Ako želite da saznate malo više detalja o načinu prikupljanja podataka za ovaj izveštaj, kao i trenutno stanje, pogledajte sajt www.worldipv6launch.org, koji je Internet society pokrenuo pre malo više od šest godina. Ukratko, stepen korišćenja v6 protokola je najveći u novijoj istoriji i povećan je 5000% od juna 2012. godine!

No, nije baš sve tako ružičasto kada se pređe na apsolutne vrednosti. Evo tri najvažnija zaključka iz izveštaja: preko četvrtine mreža povezanih na internet oglašava IPv6 konektivnost; 49 zemalja ostvaruje preko 5 odsto internet saobraćaja preko IPv6; u 24 zemlje IPv6 saobraćaj premašuje 15 odsto ukupnog saobraćaja.

Naravno, svaku statistiku treba oprezno posmatrati. IPv4 je dominantan iz različitih razloga: tehnološka lenjost, zastarela oprema... No, sve je manje razloga za opiranje jer je jedan od trendova da se v4 adrese naplaćuju, dok su v6 adrese besplatne kod velikih cloud servisa. No, oni koji stvarno mogu da promene statistiku upotrebe protokola – jesu veliki IPS i, naravno, mobilni operateri.

Možda ste se zapitali kako uopšte internet funkcioniše kada znamo da v4 ima oko 4,3 milijarde adresa i da je iskorišćenost dodeljenih opsega daleko od potpune? Odgovor leži u raznim NAT tehnologijama. Kao kada u Srbiji imate mobilni telefon zakačen na internet, ali on ima adresu iz tzv. internih opsega, koja nije javna, i veliki broj korisnika zapravo komunicira sa internetom preko jedne v4 adrese. Verovatno ste pomislili i da će IoT to promeniti jer svi ti silni uređaji moraju da imaju svoje javne adrese. Ni to nije neophodno jer većina IoT servisa radi tako što se uređaji sami prijavljuju serverima u oblaku, pa javna adresa i nije mnogo bitna. Uostalom, ovako svi uređaji zakačeni na v4 adrese koje nisu javne imaju jedan sloj zaštite od napada sa interneta.

U prethodnim odgovorima leže glavni razlozi zašto većina interneta i dalje radi na staroj verziji protokola. No, i pored opreza u tumečenju statistike, veoma je zanimljivo saznati neke od činjenica iz izveštaja.

Prema Alexa rangiranju od top hiljadu sajtova, 28 odsto koristi v6 protokol, a od top milion sajtova samo 17 odsto. Od zemalja sa velikim procentom implementacije v6 protokola, vodi Indija sa 44 odsto korisnika koji koriste v6 protokol, zatim SAD 21 odsto. Slede Nemačka i Brazil sa 6, i Japan sa 5 odsto. Skoro polovina v6 korisnika na svetskom nivou je u Indiji, nekih 270 miliona. Sedam zemalja iz grupe najrazvijenijih G20 ima manje od 5 odsto v6 saobraćaja.

Danas upotreba v4 protokola donosi sve više tehnoloških problema i povećava cenu implementacije i održavanja raznih mrežnih rešenja. S obzirom na brzinu porasta upotrebe v6 protokola u prethodnom periodu, možemo da očekujemo da će za nekoliko godina v6 postati dominantan protokol.

Dušan DINGARAC