Javno svedočenje o privatnosti, Facebook i Kongres

Da li je američki Kongres učinio veliku uslugu čovečanstvu i zašto nije?

Proteklog meseca smo imali priliku da vidimo kako predstavnici oba doma američkog Kongresa ispoljavaju slogu po nekom pitanju, što je za njih krajnje nekarakteristično, osim ako u pitanju nije neka „humanitarna” intervencija preko mora. Prilika za ovaj praznik dvopartijstva (bipartisanship, imenica koja označava zajednički politički napor pripadnika obe američke partije) bilo je svedočenje Marka Zakerberga (Zuckerberg), CEO-a Facebooka, pred komisijama oba doma američkog zakonodavnog organa. Pojava Marka u skupom odelu nekarakterističnom za ljubitelja sivih majica i njegovo krajnje ukočeno, anksiozno i robotizovano ponašanje podstaklo je brojne doskočice, memeove i parodije među korisnicima interneta, ali je ispitivanje sadržalo i dug niz zaista zabrinjavajućih informacija koje nikako nisu stvar za smejanje.

Na stranu to što su pojedini članovi komisija očigledno bili nekvalifikovani za bavljenje tančinama internet poslovanja, bilo je pojedinaca iz obe partije koji su više nego preznojili Zakerberga ozbiljnim pitanjima. Zakerbergov način nošenja sa tim je bio da da što je moguće neodređenije odgovore, često insistirajući da će proveriti sa timom, pa javiti. Kao u svojim legendarnim javnim izvinjenjima, kojima se u stvari ne izvini, koristio je tehniku da svaki debakl svoje megakorporacije prebacuje na maliciozne treće strane ili na bezličnog bezimenog zaposlenog koji je, eto, pogrešio.

Privatnost je opasnost

Dok su razmatrali odnos Facebooka prema podacima korisnika, članovi komisija se nažalost nisu prisetili Zakerbergove izjave iz 2009. da je doba privatnosti gotovo ili, još bolje, čuvene opaske sa početka karijere kad je na pitanje prijatelja odakle mu podaci svih ljudi sa Harvarda rekao: „Ljudi su sami postavili, ne znam zašto, „veruju” mi, budale”.

Međutim, nakon serija pitanja kongresmenke Kastor (Kathy Castor D-FL), ispostavilo se da je Zakerberg napredovao, tako da ljudi više ne moraju da mu „veruju”, niti da sami postavljaju podatke na Facebook, jer je izokola priznao da Facebook skuplja podatke ljudi, bez obzira na to da li imaju nalog, po celom internetu, gde god na sajtu postoji integrisan društveni interfejs (ako na sajtu postoji tasteri za deljenje na Facebooku ili like, Facebook prikuplja podatke o vašoj aktivnosti). Na pitanje senatora Helera (Dean Heller R-NV) o rokovima u kojima Facebook uklanja podatke korisnika koji to zatraže i obrišu nalog, Zakerberg je izvrdao tvrdeći da se to dešava u najkraćem mogućem roku, kao i da će se konsultovati sa timom. Kasnije smo saznali da ako nemate nalog, ne možete zatražiti brisanje podataka koje Facebook ima o vama, što je apsurdno.

Embargo na svilu i dijamante

Pojedini republikanci su iskoristili priliku da Marka priupitaju povodom raširene i odlično dokumentovane cenzure konzervativaca na Facebooku, pronašavši odličan povod (dan pre saslušanja je blokirana stranica Diamond and Silk, uz razlog da je nebezbedna za zajednicu). Naime, reč je o dve sredovečne Afroamerikanke koje nikada nisu napisale ništa uvredljivo, ali podržavaju konzervativnu politiku. Zakerberg se pravdao da je u pitanju greška u moderaciji, a kada ga je senator Kruz (Ted Cruz R-TX) upitao zašto se greške u moderaciji dešavaju isključivo na štetu konzervativaca, Zakerberg je odgovorio da je Silicijumska dolina ekstremno liberalno mesto, da ljudi svoje predrasude i stavove donose i na posao i da, iako se on trudi, ne može se stalno paziti na 20.000 moderatora sadržaja, čime je potvrdio da cenzura konzervativaca na sajtu postoji.

Naše je Facebookovo

Mark se zapetljao u legalne finese i prilikom pitanja o vlasništvu nad podacima objavljenim na Facebooku. Nakon pitanja kongresmena Kenedija (Joe Kennedy III D-MA) o tome ko poseduje podatke koji se okače na Facebook, Zakerberg je odgovorio – korisnici. Ali Facebook poseduje sve podatke o korisnicima, uključujući njihove aktivnosti (čak i van Facebooka) i sve izvedene metapodatke i slično, što de facto znači da Facebook ima dovoljno fleksibilnu definiciju privatnosti da je gotovo nemoguće očuvati privatnost korisnika platforme i veoma teško regulisati upotrebu podataka zakonodavaca. Zakerberg je zakomplikovao stvar dan ranije rekavši da je Facebook odgovoran za sadržaj koji se objavljuje u kontekstu cenzure konzervativnih mišljenja i potrebe da se zaista obriše sadržaj terorista ili prevaranata. To bi značilo da Facebook nije platforma za slobodan govor, već izdavač, pa bi na njega trebalo da se primenjuje drugačija i stroža regulativa. Ostaje nam da vidimo kako će ovu opasku dalje tumačiti zakonodavni organi SAD-a.

Pojeo vuk magarca

Posle dva dana vrpoljenja na push up jastuku i verbalnog migoljenja, Zakerberg se putem veštog izbegavanja odgovora, prebacivanja krivice i primene sličnih tehnika izvukao, mada je tom ishodu možda doprinela i činjenica da je Facebook u prošlosti donirao novac za kampanje čak 46 od 55 članova komisija za ispitivanje dve komore Kongresa. Nakon što se posle svedočenja videlo da Facebook neće poći putem kinder jajeta u američkom zakonodavstvu (koje je zabranjeno), akcije Facebooka su skočile vraćajući deo izgubljene vrednosti, pa je Zakerbergu procenjeno bogatstvo skočilo za 3 milijarde, što nije loša dnevnica za sedenje na jastučetu u klimatizovanoj prostoriji. Pošto se čini da je za sada Facebook bezbedan sa zakonodavne strane, možemo se samo nadati da će se brojni sudski postupci, uredbe FCC-a i sličnih tela izvršne savezne vlasti i nagomilani bes i nezadovoljstvo američkih građana svih političkih ubeđenja nekako obračunati sa megakorporacijom i suzbiti joj prostor delovanja, a samim tim i zloupotrebe, što će koristiti ne samo svim građanima SAD-a, već i svim ljudima sa pristupom internetu.

Srđan BRDAR