Darktable 2.4

Svesni smo da je za razvoj besplatnog softvera potrebno mnogo više vremena nego za razvoj komercijalnog. Verovatno smo zbog toga i čekali osam godina na Darktable, koji radi pod Windowsom. Korisnici ovog operativnog sistema konačno imaju priliku da isprobaju ovaj program kao još jednu besplatnu alternativu Adobeovim foto-editorima koji vedre i oblače u ovoj oblasti. Darktable ćemo vam najlakše i najkraće predstaviti ako kažemo da je to besplatna varijanta Lightrooma...

Darktable je program koji jeste namenjen foto-editovanju, ali samo u okvirima foto-developinga. Postoje dva moda rada, i to su lighttable, koji omogućava import i pregled fotografija, i darkroom, koji je predviđen za editovanje. Lighttable je zadužen za učitavanje slika, dodelu prioriteta i uređivanje meta-podataka. Pored toga, tu se nalaze i opcije za eksport, history stack, metadata editor i slično.

Darkroom je za nas mnogo zabavniji prostor jer su tu smeštene sve alatke i opcije za editovanje fotografija. Kamere i formati koje Darktable podržava su brojni, pa ih nećemo navoditi ponaosob. Želeli smo samo da vam skrenemo pažnju na to da je izbor vrlo širok. Nisu u pitanju samo RAW, već i formati kao što su JPG i slični. Kao što smo napomenuli, editovanje fotografija se u Darktableu ograničava na developing, pre svega zato što nema klasičnog toolbara na koji smo navikli u programima kao što su Photoshop ili GIMP. Sem što ne postoji toolbar, nema ni padajućih menija. To nas je malo iznenadilo kod složenog programa kakav je Darktable. Program je svakako namenjen naprednijim korisnicima, a jedan od razloga za to je i taj što je prilično teško snaći se na prvu loptu. Morate tačno znati gde se šta nalazi jer lutanjem i ispitivanjem možete uzalud potrošiti previše vremena.

Nećemo reći da je interfejs loše organizovan, jer to nije slučaj. S leve i desne strane smešteni su meniji koje, ukoliko vam nisu potrebni, možete ukloniti i tako ostaviti veći prostor za fotografiju koju editujete. Ukoliko vam je nešto potrebno iz tih menija, možete ih vratiti jednim klikom. S leve strane su od važnijih smešteni History i Mask manager, dok su na desnoj strani po grupama podeljene alatke za editovanje koje uglavnom utiču na boju, ekspoziciju, kontrast i generalno poboljšavanje osobina fotografije.

Darktable pruža mogućnost nedestruktivne obrade fotografija, rad sa maskama, lokalne izmene i podešavanja koja se ne odnose na celu, već samo na delove fotografije, ali i tu postoji kvaka u radu. Lejeri ne postoje, ne možete napraviti Mask Layer i na njemu definisati maskirano područje. U Darktableu je to rešeno tako što svaki modul (a pod modulima mislimo na grupisane srodne alatke koje se mogu regulisati slajderom) ima svoje alatke za definisanje sfere uticaja. Ako odaberete da u jednom delu pojačate ekspoziciju, pre svega morate da odlučite da li ćete taj deo označiti brush alatkom, krugom ili gradijentom, a onda birate u kojoj meri ćete izmeniti ekspoziciju na maskiranoj površini, i tako za svaki modul. Sem Drawn Mask opcije, koju smo malopre opisali, tu je i određivanje maskirane površine pomoću biranja nijanse na fotografiji ili automatskim biranjem over exposed ili under exposed površina. Opcija ima u izobilju, samo ako ih pronađete.

Rekli smo da je interfejs uredan, ali ne i da je dobro organizovan. Sve je u ovom programu nekako teško pronaći, kao da su se kreatori trudili da opreme softver sa što više opcija, ali nisu razmišljali kako da te opcije budu uočljive i lako dostupne. Izuzev onih najjednostavnijih, sve ostalo je nekako sakriveno i morate se raspitati kako da izvedete neki efekat, koji je u konkurentskim (ali ne i besplatnim) programima na dohvat ruke i primenjuje se jednim do dva klika.

Uzmimo za primer Batch Processing kao jednu od osnovnih funkcija potrebnih prosečnom korisniku. Darktable vas ne primorava da obrađujete jednu po jednu fotografiju, ali morate da sredite jednu, pa da snimite History, odnosno sve poteze koje ste preduzeli sa tom prvom slikom, kopirate History, a onda u Lighttableu odaberete na koje sve fotografije želite da primenite te poteze i tek onda da pustite program da obavi posao. Nije teško kada znate, ali ko još čita dugačko i dosadno uputstvo za upotrebu?

Takođe, preporučujemo rad sa Darktableom isključivo na većim dijagonalama ekrana, jer su alatke i kartice previše sitne za rad na, recimo, tabletu manje dijagonale.

Najveća mana ovog programa, koju ćete primetiti odmah na početku rada, jeste tromost. Spor je pri importu slika, a često i korišćenju alatki. Gotovo uvek tokom rada primetićete napomenu Working... u dnu fotografije. Zadrška nije preterana, ali je gotovo uvek prisutna i najviše smeta kada vam je potreban live preview u toku rada. Ako podešavate ekspoziciju ili vibrancy, recimo, treba i po nekoliko sekundi da Darktable prilagodi sliku promeni, a vi ste tek počeli da istražujete najbolji odnos vrednosti i promenićete ih još nekoliko puta. Što je fotografija na kojoj radite manja, manje ćete osetiti ovo kašnjenje, ali i obrnuto.

Pokušavajući da sumiramo utiske o ovom programu, nije nam bilo lako da donesemo konačan zaključak. Darktable je svakako moćan program, za nula dinara dobijate program koji nudi osnovnu obradu RAW fotografija, ali i mnogo kompleksnija poboljšanja, koja uključuju lens korekcije, lokalne izmene, kao i organizaciju i eksport. Međutim, način na koji su alatke i opcije koje su u ponudi organizovane zahteva mnogo učenja i prilagođavanja, naročito ako ste već navikli na neki drugi program ili više njih koji su međusobno slični. Čuvena „kriva učenja” je poprilično strma kada je Darktable u pitanju. Na kraju smo ipak odlučili da ga preporučimo, jer mogućnosti koje pruža svakako vrede uloženog vremena i truda, a u kombinaciji sa GIMP-om dobijate kompletnu opremu.

Gordana RADOVIĆ