PRST NA ČELO<>
022018<><>

Google prop’o

Ono što nas najviše brine u vezi sa onim što danas Google predstavlja jeste činjenica da se više ne radi o inovatoru.

Kada smo početkom milenijuma posmatrali razvoj informacionih tehnologija, bili smo zaokupljeni hardverskim bitkama. No, kako je Gejts još davnih osamdesetih godina prošlog veka predvideo, softver jeste i biće bojno polje na kom će se voditi najveće bitke. Perjanica tog talasa bila je kompanija Google, koja je od malog projekta pretraživača postala globalni brend, marketinške provenijencije u duši i informatičke odlučnosti u završnici. Neko bi rekao – idealan spoj. Neko drugi bi pak dodao da je Google zapravo Skajnet i da nam se loše piše ukoliko im dozvolimo da nam uzmu podatke i slobodno ih koriste.

U međuvremenu, Google se nije prikazao kao Skajnet. Sa druge strane, zaista nam je uzimao i uzima podatke, jer je to najveće blago koje se u bazama podataka ove kompanije uvećava brzinom koju ni rast cena kriptovaluta u najbolje vreme ne može da dostigne. No, ono što najviše brine u vezi sa onim što danas Google predstavlja jeste činjenica da se više ne radi o inovatoru.

Ako ste korisnik interneta duže od deset godina, sigurno se sećate alata za četovanje koji smo svi voleli, koji je bio instaliran na naš računar, ali i četovanja kroz aplikaciju Gmail. Google Talk je bila izuzetna aplikacija, koja je svojim minimalizmom demonstrirala recept koji je ranije toliko toga učinio za jednu od prvih masovnih SaaS (Software as a Service) aplikacija na svetu. No, iako je uživao veliku bazu korisnika, ovu aplikaciju je američka korporacija ugasila. Istina, moramo priznati da je smrt Google Talka bila još i nežna, uzimajući u obzir način na koji je nastala i sa interneta nestala veoma napredna Google Wave aplikacija. Ovaj veoma inovativni primer integracije elektronske pošte sa drugim elementima od interesa za korisnika, poput wikija, društvenih mreža i četa, sličan modernim aplikacijama, poput Slacka i drugih, potrajao je svega tri godine, a njegovo gašenje je najavljeno samo godinu dana nakon objavljivanja njegovog začetka. To je bio „pravi” Google – kompanija koja svoju brzorastuću dominaciju u svetu internet marketinga ne troši samo na jahte i zgrade, već i na inovaciju koja ima za zadatak ne samo da bude temelj budućeg poslovnog rasta kompanije, već i da obezbedi izazov za armiju dolazećih milenijalaca developera.

Ovo proročanstvo je gotovo pola decenije radilo bez problema. Google kancelarije su postale sinonim za novi, hipsterski raj za programere i inženjere, marketare i poslovnjake svih usmerenja. Google je bio broj jedan u mnogim domenima gde nije bilo pitanje poslovne izvrsnosti, već prestiža i imidža. Takva je slika dovodila mlade i talentovane ljude koji su ugradili svoje talente u poslovnu izvrsnost koja je krasila ovu kompaniju, sve do trenutka kada su prvi put odlučili da, namesto da inoviraju – kopiraju. Bilo je to pre malo manje od sedam godina, kada je Google odlučio da svetu podari još jednu društvenu mrežu. Interni proizvod Buzz je dobio ime Plus i ostalo je istorija. Najnerazumljivija društvena mreža je rođena i, verovali ili ne, i dan danas živi sa nešto preko sto miliona korisnika. Korisnika? Kada ste poslednji put gledali išta na svom Google Plus nalogu?

Taj događaj je, iako tada toga nismo bili svesni, bio početak kraja Googlea kao inovatora i najava strategije u kojoj će ova kompanija biti samo još jedan „laktaš” na svetskoj sceni. Druga decenija ovog veka je, priznaćemo, bila veoma zanimljiva, iako nije bila inovativna kao prethodna. Novi sport su bile akvizicije, kojih je bilo u stotinama među najvećim svetskim korporacijama, konkurentima našeg starog dobrog Googlea sa novim imenom – Alphabet. U međuvremenu je lansirano nekoliko fantastičnih proizvoda iz stare dobre inovativne kuhinje, među kojima je sigurno najkvalitetniji TensorFlow, ali se sa svakim izlaskom osećalo da je samo pitanje vremena koji će od lansiranih proizvoda biti labudova pesma inovatorstva ove kompanije.

Inovacija dolazi gotovo uvek, ako ne i zaista uvek, kao posledica kontakta sa stvarnim korisnicima, čija potreba, verbalizovana ili ne, biva varnica koja pali vatru. Ovu vatru kvalitetna implementacija rasplamsava, a prodaja pretvara u stihiju koja guta sve pred sobom. U međuvremenu, Google je od fantastičnog inovatora bliskog raji postao fantastičan prodavac uzdignuta čela, kome je više stalo do zaštite postojećeg portfelja, no do njegovog rasta, koji se svodi na kombinaciju akvizicija i kopiranja inovativnije konkurencije.

Apple ima Siri, Microsoft ima Cortanu, Amazon ima Echo. A Google? Google ima asistenta! Ljudi, inovatori daju fantastična imena svojim projektima! Ne zovu ih Duo ili Allo ili Cloud Platform. Car je go! Google je prop’o!

„Startujte rezervni plan! Operacija Mreža Neba neka krene!”, promrmljao je gospodin Pejdž, ozbiljno gledajući reakciju Brina, Šmita, Dramonda i Porata. „Dosta je bilo sa ovom šaradom!”, u glas viknuše ostali! Bzzzzzzzzzzzz...

Momir ĐEKIĆ

 
 AKTUELNOSTI
CES 2018, 9–12. januar, Las Vegas

 TRŽIŠTE
Meltdown i Spectre

 PRIMENA
Mejkerska subkultura

 KOMPJUTERI I FILM
Black Panther
Early Man
Filmovi, ukratko

 VREMENSKA MAŠINA
Terminator 2, Riva TNT i MASH

 PRST NA ČELO
Google prop’o
Šta mislite o ovom tekstu?
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2018. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 3.22
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera