INTERNET<>
012018<><>

Američka politika regulacije interneta

Cena neutralnosti

Šta će nepopularna odluka američke Federalne komisije doneti nama, a šta Amerikancima i ima li razloga za paniku?

Polovinom decembra leta Gospodnjeg 2017. Ažit (Ajit) Pai, direktor FCC-a (Federal Communications Commission – Federanlna komisija za komunikacije, prev. aut.), izašao je u javnost sa informacijom da je tri od pet članova komisije glasalo za Restoring Internet Freedom Order (Naredba za ponovno uspostavljanje slobode na internetu, prev. aut.), koja ukida važenje dopune Open Internet Ordera (Naredba za otvoreni internet) iz 2015. godine, kojom se širokopojasni internet klasifikuje kao javno dobro na koje se primenjuje Title II odredba Komunikacionog akta iz 1934. i određuje internet provajdere kao common carriere, što otprilike znači da su distributeri nekog dobra od javnog značaja pod licencom regulatornog tela, te provajdere poistovećuje sa, recimo, telefonskim i vodovodnim kompanijama, pa im se ograničava poslovno manevrisanje i nameće veća transparentnost (to smo detaljnije objasnili u SK 7/2017).

Po oštrini reakcija koje su usledile, neko bi pomislio da je Pai u najmanju ruku naredio lansiranje nuklearki na Švedsku. Komentari i kolumne u Guardianu, Reutersu i na BBC-ju mogli bi vas navesti da pomislite da će britanski provajderi sad uvesti diktaturu. Zašto se evropska javnost brine za unutrašnja pitanja trećih zemalja, zaista ostaje misterija. Neće evropske vlasti pohrliti da urade isto. Uveli su Amerikanci nedavno i reciprocitet priznavanja skriveno nošenog oružja, a Britanci i dalje ne smeju da poseduju ni lično naoružanje za samoodbranu. Žitelji Srbije i drugih evropskih zemalja nemaju čega da se plaše, jer, kao što bi rekao naš znameniti pesnik: „Nije ti ovo Amerika”. Ako živite van SAD-a, vest da je američka agencija zamenila jednu odredbu malo drugačijom, neće imati nikakvog uticaja na vaš život. Internet provajderi će se i dalje ponašati jednako bahato i bezobrazno kao i uvek u Srbiji, i jednako fino kao i dosad u državama Evropske unije (i tu postoje gradacije, posebno u našem susedstvu, od pozitivne prakse rumunskih provajdera do negativne hrvatskih). Evropske države, kako pojedinačno, tako i kao Unija, imaju svoje regulative ponašanja na internetu, o kojima smo već pisali i još ćemo pisati, što od američkih odredbi zavisi koliko i od filipinskih, tako da sveopšta panika oko toga kako će Amerikanci nekim čudom sad svima nama pokvariti internet, nema nikakvog osnova.

Politika se interesuje za tebe

„Šta je sa dobrim narodom US of A?”, zavapiće zabrinuti čitaoci. Ako su vam u ovom istorijskom momentu kolopleta svetskih problema prvenstvena briga internet prava Amerikanaca, treba da se zapitate. Prvenstveno treba shvatiti da je cela gungula delimično plod žestokih političkih sukoba koji trenutno obeležavaju američku dnevnu politiku. Kada smo poslednji put pisali o ovome, naveli smo da internet neutralnost nije isključivo stranačko pitanje, jer neke organizacije i pojedinci sa konzervativnog dela političkog spektra koji na izborima podržavaju republikance, nisu za ukidanje ove odredbe, dok se neke liberalne organizacije i pojedinci koji podržavaju demokrate protive internet neutralnosti. Sada je vreme za pregovore, filozofiranje je prošlo i demokrate su odlučile da iskoriste snagu aktivizma usmerenog na očuvanje Title II odrednice kako bi republikance lupali po glavi i ućarili glas više. Pojedine interesne grupe sa liberalno/leve strane takođe su se uključile, navodeći da nova naredba ugrožava prava raznih manjina, što naravno nije istina, dok je Berni Sanders nekako zaključio da naredba predstavlja kraj demokratije, a ACLU (American Civil Liberties Union) izveo zaključak da dotična odluka predstavlja kraj slobode govora. Sa druge strane, republikanci su zbili redove i počeli da uzvraćaju udarce apsurdnim optužbama skoro jednako apsurdnim odgovorima. Pojedini američki komentatori su, komentarišući suštinski nedostatak velikih promena, cinično zaključili da je trenutna Komisija odredbu ukinula samo zato što ju je Obamina Komisija donela.

Divlji zapad interneta

Prethodno smo detaljno izneli razloge za i protiv net neutralnosti. Ovaj koncept se predstavlja i shvata u javnosti kao geslo o jednakosti svih podataka u sklopu protoka i zabrane diskriminisanja ili favorizovanja određenih podataka ili tipova podataka nad drugim, kako se internet provajderi ne bi ovajdili na neki način. Treba prvenstveno jasno i nedvosmisleno reći da se nova naredba ne bavi neutralnošću neta, već samo uklanjanjem dopune prethodne naredbe, koja na internet provajdere primenjuje Title II odredbu. Štaviše, predstavnici administracije predsednika Donalda Trampa, među kojima je i sam Ažit Pai, u više navrata su otvoreno izjavljivali da se i oni zalažu za neutralnost interneta i poštovanje principa jednakosti podataka, tako da nikakvog ukidanja net neutralnosti nije bilo. Pročitali smo tekst Naredbe za ponovno uspostavljanje slobode na internetu, obrazloženje Komisije i izjave svih pet komesara, kao što smo, naravno, pročitali i Naredbu za otvoreni internet, prateće izjave i dopunu iz 2015. i tadašnje izjave, i možemo da tvrdimo da se u Naredbi za ponovno uspostavljanje slobode na internetu nigde ne dozvoljava provajderima da diskriminišu podatke ili tipove podataka. Razlog negodovanju obaveštenih stručnjaka koji se zalažu za neutralnost neta (dakle, ne histeričnih masa sa ulica i Twittera) to je što smatraju da ukidanje primene Title II odredbe slabi kontrolu nad provajderima i otežava državi da sprovodi princip jednakosti podataka. Po našem mišljenju, ta je kritika na mestu i poslednje što megakorporacije koje kontrolišu dobar deo tržišta širokopojasnog interneta treba da imaju, jeste slabiji nadzor i labavija regulativa, pošto su kao i svi pseudomonopolistički trustovi ekstremno pohlepni i skloni maltretiranju i eksploataciji korisnika.

Suprotstavljena strana, čiji je glasnogovornik Ažit Pai, takođe je prezentovala neke validne primedbe u korist ukidanja primene Title II odredbe (ne tvrdimo da su sve njihove primedbe validne). Pai prvenstveno ističe da ogroman finansijski teret primene kontrole propisane za pružaoce usluga od javnog značaja koje su pokrivene Title II odredbom, opterećuje i državu i provajdere, što smanjuje konkurentnost malih provajdera, jer im nameće obavezne troškove i pravne obaveze koje oni ne mogu da ispune zbog malih prihoda, dok oligopolisti, nazvani od milošte Kartel (Comcast, Time Warner Cable, Verizon i AT&T), imaju višak sredstava da plate advokate i izmire troškove, profitirajući od odumiranja konkurencije malih provajdera.

Pai zatim navodi problem sa striktnom regulacijom proizašlom iz Title II odrednice, koja otežava investicije u izgradnju nove infrastrukture i nalaženje inovacija u segmentu širenja internet pokrivenosti, što pogađa stanovništvo u ruralnim predelima SAD, ali i stanovnike urbanih „getoa”, zbog čega su se mnoge manjinske organizacije (liberalno orjentisane), prvenstveno Rainbow/PUSH koalicija bivšeg predsedničkog kandidata Demokratske partije Džesija Džeksona (Jesse Jackson), ali i Nacionalna urbana liga (National Urban League – NUL) i Liga ujedinjenih latinoameričkih građana (League of United Latin American Citizens – LULAC), protivile primeni Title II odrednice na provajdere.

Sledeći argument Paija je da je internet svoj bum inovacije i širenja postigao upravo u periodu pre nego što je dopuna Naredbe iz 2015. primenjena. Ako je internet funkcionisao i rastao, kako uklanjanje odredbe stare dve godine sada može značiti neku katastrofalnu promenu. Na ovo se nadgrađuje opaska da pružanje internet usluga nije odjednom postalo divlji zapad gde svako može da radi šta hoće, već, s obzirom na to da su internet provajderi pokriveni Title I odredbom Komunikacionog akta iz 1934. godine, kontrola njihovog poslovanja spada u nadležnost FTC-a (Federal Trade Commission, Federalna komisija za trgovinu, prev. aut.) koja će, kao i u ostalim granama privrede, iz svoje nadležnosti primenjivati sve federalne antitrust mere i mere zaštite korisnika. Pai je u svom obrazloženju Naredbe naveo i da će biti očuvana politika transparentnosti poslovanja između provajdera i njihovih klijenata, pa će obe komisije i sami građani imati uvida u pogodbe provajdera i moći će da vide da li neki od njih traži pare za prioritizaciju sadržaja ili na drugi način diskriminiše podatke.

Izlišno je dalje govoriti o razlikama u mehanizmima kontrole informacionih servisa i javnih dobara u SAD. Uglavnom, do sad ste verovatno shvatili da posredi nije ništa apokaliptično kao što jedan segment aktivista za net neutrality pokušava da predstavi. Pogotovo zato što FCC nije jedini koji se pita.

Nova nada

U baražu argumenata koje su Pai i drugi pobornici prekida primene Title II odredbe na internet provajdere ponudili, prisutna je i krajnje zanimljiva teza, koja se ipak ne može prihvatiti kao argument, već prvenstveno kao taktika odvraćanja pažnje, a to je ukazivanje na ekstremno negativan uticaj koji internet megakorporacije imaju, pošto konstantno guše slobodu govora, manipulišu javnim mnjenjem, predstavljaju de facto oligopol i nelojalnu konkurenciju koja guši nove servise, te ugrožavaju privatnost korisnika, eksploatišu njihovo angažovanje i podatke i tako dalje. Iako je činjenica da internet servisi rade loše stvari, to ne može biti opravdanje internet provajderima da i oni rade loše stvari. Ta teza je veoma bitna i u širem kontekstu ima veoma značajne implikacije po regulativu interneta, čega smo se već dotakli (SK 5/2017). O ovoj temi ćemo detaljnije pisati sagledavajući tematiku u svetlu nedavnih značajnih pomaka, javnih istupa i događaja koji nisu u tešnjoj vezi sa novom Naredbom FCC-a, pa bi detaljnije izlaganje bilo rasplinjavanje teme.

Činjenica je da raste podrška regulaciji internet servisa među pripadnicima svih političkih pravaca i političkih partija. Značajne izjave podrške dali su, da navedemo samo neke, u ime demokrata, sada bivši senator Al Franken (podneo ostavku zbog optužbi za seksualno uznemiravanje), kao i Adam Schiff (Šif) kongresmen iz Kalifornije i član obaveštajnog komiteta Kongresa, dok su u ime Republikanske partije o tome često govorili predsednik Donald Tramp i bivši glavni strateg u njegovoj administraciji Stiv Benon (Steve Bannon). Pošto se od trenutnog političkog miljea možemo nadati koracima ka suzbijanju moći internet servisa, regulaciji i zabrani njihovih cenzorskih napora i potezima ka razbijanju njihovog de facto informacionog monopola, apsurdno je očekivati da provajderi uspeju da nekako prisvoje moć kontrole informacija čime bi narušavali slobodu govora. Svi su izgledi da će se i oni naći na optuženičkoj klupi u slučaju da labaviju i drugačiju regulativu iskoriste za manipulisanje javnim mnjenjem, što internet megakorporacije već uveliko rade.

Čak i ako trenutna administracija ne uradi ništa na sprečavanju zloupotreba, treba napomenuti da su se već sa obe strane u Kongresu čuli predlozi za zakonsko rešavanje pitanja kontrole, regulacije i nadzora rada internet provajdera, kao i zaštite jednakosti podataka i interesa internet korisnika. Takođe, svaka federalna država može da donese vlastitu dodatnu regulativu, pa je guverner države Vašington već najavio da će uskoro biti doneti državni propisi koji određuju nastavak primene Title II odrednice na provajdere u toj državi.

U krajnjoj liniji, tu je i treća grana vlasti, sudska. U sudskoj praksi već postoje presedani koji štite korisnike od eksploatacije i nefer prakse provajdera, pa će korisnici svakako biti u prilici da, potpomognuti nekom od organizacija aktivista za slobodan internet, rebnu provajdera kolektivnom tužbom (class action, class suit) ili će to uraditi internet kompanije koje smatraju da je njihov sadržaj diskriminisan.

Glasanje novčanikom je takođe razumna opcija, pošto i pored manjka ulaganja u infrastrukturu, građani širom Amerike imaju dosta izbora. Istraživanje iz 2014. Progressive Policy Institute-a pokazuju da skoro svi Amerikanci imaju izbor od 5-6 provajdera na svojoj lokaciji, dok zvanično istraživanje FCC-a iz 2010. navodi da 99,8% Amerikanaca ima pristup ponudi sa više od dva provajdera, dok 94,6% u ponudi ima više od četiri. Iako su prebogati, preveliki i ušemljeni u oligopol, Kartel nikako nije jedini izvor interneta. Pored lokalnih provajdera širokopojasnog interneta, tu su bežični, kablovski, mobilni (4G LTE) i satelitski internet, te uvek postoji pretnja da će gigantski provajderi izgubiti uticaj ako se drznu da diskriminišu podatke, pogotovo sa trenutnim raspoloženjem javnosti po tom pitanju.

Much Ado...

Realno, ako niste iz SAD, nema potrebe da gubite vreme oko birokratskih piskaranja i ventiliranja aktivističke energije u „Postojbini hrabrih”, što bi rekla njihova himna. Ni Amerikancima ne savetujemo da preterano brinu. Čak i da je ovo konačna reč državnih institucija po ovom pitanju, a kao što smo videli to sigurno neće biti, distopija koju pojedini net neutrality aktivisti živopisno slikaju, neće se obistiniti. Tako da nema ništa od surove budućnosti u kojoj se plaća dodatnih 20 dolara provajderu za Netflix. Skoro smo sigurni da će cena i uslovi internet priključka ostati nepromenjeni prosečnom Džou (ili Džejn, da budemo politički korektni) i sutra i sledećeg meseca i dogodine. Ako se ipak kojim slučajem provajderi razgoropade, to je krivica institucija nadležnih za ovo pitanje, ne samo FCC-a i ne samo zbog donošenja Naredbe, a uvek su dostupna sredstva odupiranja eksploataciji isterivanje pravde na sudu ili uređivanje zakonodavnim putem. Sa druge strane, sa Naredbom smo dobili i PSA (Public Service Announcement – Objava od javnog značaja) u kojoj Ažit Pai prezentuje Amerikancima šta će sve i dalje moći da rade na internetu nakon donošenja Naredbe. Zaista, malo šta može da popravi dan kao ozbiljan stručnjak i političar koji počne da izigrava otkačenog youtubera. Čak ako vam same Ažitove eskapade iz nekog razloga (političke ostrašćenosti ili lične antipatije, na primer) nisu smešne, sama apsurdnost situacije i cringe momenti forsiranog humora sigurno će vas zabaviti. U trenutku završavanja teksta saznali smo da je YouTube pod ekstremno klimavim i licemernim pravnim izgovorom uklonio video direktora Paija. Toliko o slobodi na internetu za koju se zalažu internet megakorporacije, a video potražite drugde ili odgledajte nečiji reupload.

Srđan BRDAR

 
Bitcoin i loša strana optimizma
Američka politika regulacije interneta
Šta mislite o ovom tekstu?
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2018. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 3.22
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera