In-Win 509

Kompanija In-Win je jedna od onih koje su počele skromno, ali ambiciozno i sa jasnom idejom. Sa godinama je, zahvaljujući pre svega kvalitetu i inovativnom dizajnu koji garantovano završava u svakom izveštaju sa velikih događaja, uspela da postane jedan od najpoznatijih i najtraženijih proizvođača kućišta i opreme namenjenih entuzijastima. Model jednostavnog naziva, 509, predstavlja Full Tower kućište koje podržava E-ATX, koji je u isto vreme elegantan i nezaboravan. Da zavirimo ispod velike staklene bočne strane i vidimo da li je sve idilično kao što deluje na površini.

Sa svojih 527 × 235 × 578 milimetara i četrnaest kilograma, 509 je zaista impozantno kućište i sigurno nije namenjeno premeštanju, naročito ne sa hardverom unutra, te će potencijalni korisnici morati da planiraju radni/igrački prostor oko njegovih gabarita i lokacije. Kućište je izrađeno od kvalitetnog, čvrstog i vrhunski obrađenog čeličnog lima. Leva bočna stranica je zapravo obrađen komad (tj. komadina) kaljenog stakla. Isti materijal prekriva veći deo prednje maske, koja je zajedno sa osloncima kućišta jedini deo izrađen od plastike. Ovi delovi su takođe vrhunski obrađeni i prate kvalitet izrade. In-Win je uspeo da kvalitetom i kaljenim staklom, od nečega što je u suštini kvadar, napravi prepoznatljiv proizvod, bez obzira na količinu sličnih modela na tržištu. Osim stakla iza kog se kriju „škrge” za dovođenje vazduha u kućište i RGB logotipa kompanije, prednja maska sadrži i poklopac slota za jedan 5,25-inčni uređaj (za one koji nisu zaboravili bekap) i moderan I/O panel sa četiri USB 3.0 porta i audio ulazima.

Na žalost, iako je sve kvalitetno i dobro se uklapa, čini se da su ljudi zaduženi za testiranje i kontrolu kvaliteta podbacili kada je prednja maska dizajnirana i odobrena za proizvodnju. Naime, plastične žabice kojima se kači za konstrukciju ne deluju preterano izdržljivo. Kako je konstrukcija opterećena staklom, a čišćenje prašine sa filtera i montaža/demontaža ventilatora zahtevaju uklanjanje, ove žabice bi mogle da puknu. Naravno, ako ste pažljivi, do pucanja ne mora da dođe, ali smatramo da bi rešenje slično onom na bočnoj strani sa ozbiljnim nosačima i masivnim maticama bilo bolje, naročito što te matice već „kvare” simetriju, pa ne bi bilo vizuelnih problema. Nosač tastera takođe ne deluje izdržljivo i zajednički je, pa u slučaju pucanja ostajete sa „golim” tasterima (i ’Power’, i ’Reset’).

Većina modernih kućišta namenjenih entuzijastima ima podeljen unutrašnji prostor na glavnu celinu, u kojoj se nalazi konfiguracija, i „skrivenu”, kojoj se pristupa sa druge strane kućišta gde se smešta napajanje i, u nekim slučajevima, kavez za hard-diskove. In-Win 509 ima nešto drugačiji dizajn i, iako unutrašnji prostor može da se okarakteriše kao podeljen, vazduh slobodno struji kroz celu unutrašnjost. Endoskelet, da ga tako nazovemo, od lima drugačije boje (sive ili crvene), zanitovan je u unutrašnjosti kućišta i deli ga na deo „rezervisan” za osnovne komponente i deo za većinu ventilatora i komponente vodenog hlađenja.

Kao što dimenzije i podrška za E-ATX format obećavaju, unutrašnji prostor je izdašan. Ogroman otvor za backplate hladnjaka i dovoljan broj strateški raspoređenih otvora za sprovođenje kablova se podrazumeva. Sa druge strane, 180 milimetara za procesorski hladnjak i 360 milimetra za grafičku kartu nisu na nivou nekih velikih kućišta, ali to je sasvim dovoljno prostora za većinu hladnjaka i kartica na tržištu.

Proizvođač je organizacijom unutrašnjeg prostora izbegao „rupe” za ventilatore na gornjoj strani, čime je dobijeno nešto čvršće kućište, ali sa nešto ograničenijim hlađenjem. Postavljanje hard-diskova iznad komponenti koje generišu toplotu bez odvoda možda nije nabolje rešenje, mada ne bi trebalo da imate problema ukoliko tu smestite SSD ili hard-disk namenjen mobilnim uređajima.

Pored dva kaveza koja smo pomenuli, u kućištu se nalazi još jedan „uobičajen” kavez sa tri fioke, koji može da se premesti u „vazdušni” deo kućišta ili ukloni. Ukoliko za osnovu sistema koristite neku zaista veliku ploču ili neku sa dva procesorska podnožja, ovaj kavez će morati da „napusti prostoriju”. Ovaj kavez ima i hot swap konektore za ploče koje podržavaju ovu funkciju. Proizvođač je na zanimljiv način obezbedio mesta za još četiri uređaja od 2,5 inča. Četiri nosača na koja mogu da se postave SSD/HDD uređaji i/ili ventilatori prečnika dvanaest centimetara mogu da se postave sa leve ili desne strane kućišta (maksimalno tri po strani). Ako konvertujete i prostor za uređaje od 5,25 inča, dobija se prostor za deset uređaja za skladištenje podataka.

Hlađenje je rešeno na interesantan način i neće se dopasti svakome. Teoretski je moguća ugradnja jedanaest ventilatora, ali njihov raspored nije idealan. Zamisao proizvođača je da prednji i potencijalno jedan donji ventilator služe za dovođenje svežeg vazduha, dok će za ventiliranje vazduha iz kućišta poslužiti jedan ventilator na zadnjoj strani i „saće” na bočnoj (čeličnoj) strani, dok tri ventilatora montirana na nosač u samom kućištu „valjaju” vazduh koji već cirkuliše. Za ovako veliko i skupo kućište potencijal za hlađenje deluje skromno. Na nosače za SSD/HDD mogu da se dodaju ventilatori, ali se oni nalaze suviše blizu prednjih ventilatora, pod uglom od devedeset stepeni. Veliki broj potencijalnih korisnika neće biti zadovoljan konfiguracijom sa radijatorom u unutrašnjosti kućišta ili dva radijatora, jedan iza drugoga, koji će rasipati vreo vazduh po komponentama koje nemaju sreću da budu hlađene vodom. Sa druge strane, dovoljno prostora ostavlja mogućnost za pravljenje vodenog loopa, koji vreo vazduh tera iz kućišta napred, dok se svež ubacuje sa zadnje i donje strane. Upotreba ventilatora manje brzine i više radijatora veće površine takođe će smanjiti temperaturu vazduha. Moramo da napomenemo da 509 ne dolazi ni sa jednim ugrađenim ventilatorom, što je doduše posledica tržišta kojem je ovaj model namenjen, koje predstavljaju korisnici koji sami biraju marku i karakteristike ventilatora, i imaju dovoljno sredstava.

In-Win 509, i pored kritika, predstavlja sjajno kućište i dobru osnovu za ozbiljnu konfiguraciju, ali smatramo da je proizvođač za dvesta evra, koliko otprilike košta ovaj model, morao malo više da se potrudi i da rigoroznije testira kućište pre plasmana. Verujemo da bi rezultat bio još bolji proizvod. Ovako se od potencijalnog kupca očekuje da bude pažljiv, strpljiv, spreman na kompromise i da tu „privilegiju” poprilično plati.

Danilo LUKINOVIĆ