Novi procesori iz Intela i AMD-a

Dok Intel nastoji da regrupiše svoje snage i utvrdi stečene pozicije, AMD glasno objavljuje da neće stati u svojoj nameri da se ponovo etablira kao igrač par exellence.

Višegodišnje zatišje u segmentu računarskih procesora je definitivno gotovo. Sitna govorkanja su zamenjena velikim vestima, a buđenje AMD-ovih fanova i dalje odjekuje forumima i platformama za razmenu video sadržaja. Kao prva velika vest u poslednjih mesec dana, odjeknula je informacija da Intel gasi svoju konferenciju IDF (Intel Developer Forum). Zanimljiv kontekst ukidanja ovog događaja pružio je poznati portal Anandtech, čiji je novinar kontaktirao predstavnike kompanije i saznao razlog ukidanja. Naime, u Intelu smatraju da je u poslednjih nekoliko godina u toku tranzicija čitave industrije iz sveta koji se vrteo oko personalnih računara, u svet koji se vrti oko podataka. Kako su teme kojima se industrija bavi i u koje Intel već godinama ozbiljno investira, daleko od konteksta koji je uspostavljala IDF konferencija, čelnici kompanije su odlučili da svoju centralnu konferenciju zamene nizom koncentrisanih događaja sa pojedinačnom tematikom.

Ovakvu praksu neke tehnološke kompanije, poput Oraclea, praktikuju već godinama. Iako saopštenje koje je kompanija dala deluje pitko i razumno, bolji poznavaoci prilika će u glas reći kako je ukidanje ove konferencije direktan simbol neadekvatnog rezultata Intela u sferi prenosnih uređaja. Slično još jednoj američkoj perjanici, kompaniji Microsoft, Intel je prekasno i preponosno ušao u svet pametnih telefona i tabličnih računara, održavajući svoje prisustvo pozamašnim injekcijama „živog” novca. U svetu u kom dominiraju dobavljači brze, pametne i prenosne elektronike, Intel još uvek traži mesto za koje ne mora da se bori svakog dana. U iščekivanju prve tematske konferencije Intela, možemo samo zaključiti da stara pravila više ne važe i da je svetski lider u proizvodnji procesora za personalne računare konačno nateran u defanzivu.

Lako je kada ređaš uspehe

Pomenuti odbrambeni stav Intela svakako je izazvan pojavljivanjem Ryzena, AMD-ovog poslednjeg takmaca u kategoriji procesora. Od potpunog uništenja u jednom potezu, Intel je spasila nedovoljna pripremljenost Ryzena za sve prilike. Naime, jedino polje u kome je Ryzen zakazao, a u kom to nikako nije smeo, jesu igre. Kako su gejmeri najbolji kupci hardvera za personalne računare, a uz to i trendseteri i oni koji diktiraju tempo čitavoj industriji, generišući talas kupovine nečeg novog, bilo je više nego važno da AMD demonstrira snagu u ovom segmentu. Kako to u procesu lansiranja novog procesora nije uspelo, ostalo je da softverskim zakrpama i daljim radom na drajverima, performanse „vozdiglih” procesora dovedu u kategoriju u kojoj se Intel baškari.

Gotovo da nema pratioca prilika u sferi PC-ja kojima nije dosadila slika u kojoj Intel godinu za godinom izbacuje procesor koji donosi svega pet do deset odsto prednosti u odnosu na prethodni. Čak su i zagriženi fanovi proizvoda ove kompanije prestali to da budu. Prosto, konkurencije kao da nije bilo.

Jedna od posledica takvog, lenjog Intela, jeste i njihova marketinška pozicija u trenutku kada su prinuđeni da se brane. Nedavno je, u pokušaju da se dopadne mlađoj publici, Intel potpisao ekskluzivan ugovor sa Serenom Vilijams (Williams), američkom teniserkom. Serena propagira Intel kao snažnog lava koji guta sve pred sobom, poput nje na teniskim terenima. Zaplet lansirane reklame je krajnje zanimljiv. Serena pokušava da poentira uz pomoć starog, drvenog reketa. Prilikom pokušaja da uzvrati ne tako zahtevan udarac protivnice, Serena snagom svog udarca lomi drveni reket i besno izražavajući svoj stav o događaju, odlazi do naratora. Prekretnicu i rasplet čini novi reket u ruci, kog narator u trku donosi do frustrirane Serene. „Brzina, agilnost i snaga dolaze iz sedme generacije Intelove Core arhitekture. Unapredi svoj računar!”, nastavlja reklama. Inače, narator reklame je Džim (Jim) Parsons iz megapopularne televizijske serije „The Big Bang Theory”, što dodatno pokazuje želju Intela da pokrene mlađu publiku ka kupovini 2-u-1 uređaja koje pokreću Intelovi procesori.

Da Intelu ruže ne cvetaju ni na domaćem polju, govore i podaci vezani za segment globalno umreženih uređaja (IoT), koji generišu svega pet odsto prihoda američke kompanije. Postavlja se pitanje hoće li ikada ovaj segment postati ključno polje delovanja kompanije, što menadžment svakako želi, ili će i u nastupajućem periodu biti samo mala brojka na listu papira kojim dominiraju serveri i personalni računari. Kako znamo da svet računara polako tone, brod američke kompanije mora pokazati rezultate već u narednih godinu ili godinu i po dana.

Intel nastavlja da investira u ovoj sferi. Skoro je ozvaničena želja za kupovinom kompanije Mobileye, globalno najvećeg isporučioca tehnologije za naprednu asistenciju u vožnji (ADAS – Advanced Driver Assistance System). Veličina investicije iznosi oko 15 milijardi američkih dolara, a u paketu sa kompletnim skupom patenata i tehnologija dolazi i, recimo, EyeQ tehnologija, koja omogućava vozilima da „vide” i karakteristikama vožnje odgovaraju na uslove na putu i u saobraćaju.

I dok Intel obećava 200 milijardi konektovanih uređaja do 2020. godine, i svoju veliku ulogu u njihovom servisiranju, AMD laganim, a snažnim koracima udara u drugi najvažniji stub oslonca svog omiljenog takmaca – servere.

Nastavak opsade

Preimenovanjem Naples procesora, baziranog na Zen tehnologiji, u marketinški mnogo agresivnije ime Epyc, AMD je najavio otvaranje fronta u domenu procesora za centre podataka. Osnovni podaci vezani za ove procesore obećavaju. Skalabilna arhitektura uključuje 32 jezgra sa po dve procesorske niti po jezgru, podršku za do 16 DDR4 memorijskih modula u osam kanala, odnosno do dva terabajta sistemske memorije. U slučaju servera sa dva socketa, podrška raste do 32 DDR4 memorijska modula u 16 kanala i do četiri terabajta sistemske memorije.

Ipak, specifikacije procesora su jedno, rezultati u stvarnim testovima su nešto sasvim drugo. Kako je naziv promenjen, pitanje je da li i dalje važe objavljeni testovi za Naples procesore, te ćemo u narednim mesecima videti koliko je epski zaista novi procesor AMD-a. Ipak, ako se po jutru dan poznaje, Epyc bi mogao da pomrsi konce Xeon procesorima. Na AMD Financial Analyst Day konferenciji, demonstriran je primerak Epyca koji je relativno ubedljivo nadjačao Xeon E5-2699A v4 (22 jezgra) u performansama I/O operacija i memorijskoj propusnoj moći. Kako se ipak radi o, uslovno rečeno, starijem Intelovom procesoru, moraćemo da sačekamo leto tekuće godine, ili čak i jesen, kako bismo videli sukob novih Xeon procesora i Epyca.

Sluteći potencijalnu pretnju, Intel je najavio da će Xeon u budućnosti biti razvrstan u pakete po bojama, pa ćemo tako lakše razlikovati performanse serverskih procesora. Iskreno govoreći, samo su vrsni poznavaoci i zagriženi fanovi mogli da razlikuju Xeon procesore prema oznakama koje je Intel do sada koristio. Uskoro ćemo imati bronzani, srebrni, zlatni i platinasti Xeon, i to već od početka leta, kada se očekuje lansiranje Skylake Xeona u 14-nanometarskom proizvodnom procesu. Inicijalni testovi su pokazali da Platinum Xeon SP postiže 60 odsto bolje rezultate od Xeon E7-8890 v4 procesora. No, radi se o najjačim primercima nove linije. Da li će i zlatni, srebrni i bronzani Xeon procesori nove generacije biti ovako konkurentni? Teško...

Epyc upravo u ovakvom kontekstu traži svoju šansu. Jednoprocesorsko rešenje sa velikim brojem jezgara, može biti vrlo interesantno rešenje u mnogim zahtevima. Sličnu filozofiju, recimo, primenjuje i Oracle sa svojim procesorima zasnovanim na SPARC arhitekturi. Prvi procesori bazirani na Epyc arhitekturi, očekuju se u isto vreme kada i novi Xeoni, dakle početkom leta, a kao prvi potencijalni korisnik se navodi kompanija Dropbox, koja već koristi predproizvodne primerke Epyca u svojim centrima, testirajući performanse zarad uvida u njihov potencijal.

Centri podataka su fantastičan biznis. U vremenu u kom Amazon, Microsoft, Google, Facebook i mnogi drugi razvijaju sopstvene centre brzinom munje, dobro je biti dobavljač serverske opreme. Ipak, da biste to bili, morate imati zaista vrhunski proizvod. Na papiru, Epyc deluje ubedljivo i dobro osmišljeno. Koliko će epski biti rezultat prodaje, pokazaće već kraj tekuće godine.

Bluz za bivšu dragu

Kada je 2001. godine Intel lansirao svoj prvi Itanium procesor, pričali smo o kraju x86 tehnologije. Sve je delovalo savršeno. Intel je činio ono što su mnogi smatrali vrhunskim potezom veoma zrele kompanije – pravio je inovaciju u biznisu u kojem je poprilično suvereno vladao. Tada je Itanium bio veoma napredno zamišljen procesor. Osim činjenice da je bio 64-bitni, ovaj procesor je donosio nekoliko arhitekturalnih elemenata koji će tek kasnije biti cenjeni koliko su zasluživali. No, kako to neretko biva, zamišljeno nikada nije ispunjeno. Itanium 9700 će biti poslednja linija ovog procesora, nakon čega se gase svetla pozornice i Itanium biva ispraćen u preranu penziju. Poslednju verziju će, naravno, dobiti HP (koji je i učestvovao u izradi procesora), koji će je ugraditi u Integrity i6 servere. Kuriozitet čitave priče je i činjenica da je AMD izbacio 64-bitni x86 procesor pre Intela i rasturio snove ponosnog lidera. Dok se Intel borio da spusti potrošnju Itaniuma na serverima i napravi verzije za personalne računare, AMD je vredno i marljivo napravio 64-bitnu verziju procesora na arhitekturi kojoj je davno baš Intel podario život. Učenik je nadmašio učitelja. To nije bilo ni prvi ni poslednji put.

Podrška za Itanium nije dugo trajala. Setimo se da je Majkrosoft još pre sedam godina otkazao podršku za ovu arhitekturu, a da je godinu dana kasnije HP čak i tužio kompaniju Oracle zbog zaustavljanja razvoja softvera (pre svega za baze podataka) na ovoj arhitekturi. Što se tiče Intela, novac koji je bio potreban za investicije u razvoj Itaniuma, prelio se na Xeon procesore i bilo je pitanje vremena kada će biti objavljen poslednji „gong”. Zvuk tog udarca se konačno čuje, a Intel time stavlja tačku ne samo na Itanium, već i na investicije u široku dominaciju u serverskom biznisu (koncentrisaće se samo na Xeon) i otvara put za širu podršku drugim segmentima biznisa, od kojih je najznačajniji upravo IoT. HP će nuditi podršku za Itanium servere do 2025. godine, zbog višegodišnjih ugovora koji su na snazi.

• • •

Izlazak Ryzena je definitivno najavio novo poglavlje u istoriji procesora. Ne samo da se njime AMD vratio u igru brzim nizom „trojki” za kratko vreme, već su i direktni odgovori Intela pokazali da još ima krvi u venama za takmičenje u ovom segmentu. Između ostalog, najavljena je serija procesora Core i9, namenjena najzahtevnijim korisnicima. Intel ubija dve muve istim udarcem: sa jedne strane, rešava se konfuzija oko prevelikog broja Core i7 procesora, čije performanse variraju od relativno siromašnih (za top liniju), do izuzetnih. Drugo, marketinški, Intel demonstrira volju da zadrži krunu kralja performansi. Nova linija procesora će imati od 6 do čak 12 jezgara, što predstavlja rekord u oblasti personalnih računara. Šestojezgarni i osmojezgarni predstavnici Core i9 familije su direktno namenjeni bitkama sa ekvivalentnim Ryzen procesorima, nad kojima imaju prednost u frekvenciji i PCI-E kapacitetu. Više podataka se očekuje na Computex konferenciji na Tajvanu početkom juna. Za sada se zna da će jeftiniji Core i9 procesori biti dostupni već krajem juna, a najmoćnije očekujemo početkom jeseni.

Ono u čemu Intel još uvek ima značajnu prednost u odnosu na gotovo sve konkurente, jeste proizvodni proces. Kako su dometi arhitekture ipak mnogo veći nego dometi proizvodnog procesa, Intel će morati da poradi na suštini svojih novih procesora za sledeću godinu, kada izbacuje 10-nanometarske primerke. U međuvremenu, AMD vredno radi na Zen APU, proizvodima koji bi trebalo da budu pravi hit, posebno među gejmerima. Očekuje se da će ovi proizvodi nuditi daleko bolje performanse u grafičkom delu od Intelovih integrisanih čipova, a ukoliko budu dobro pozicionirani cenovno, ne sumnjamo u prodajne rezultate. Još samo da sajtovi i portali koji su godinama favorizovali i na prvih pet mesta stavljali Intelove procesore, osveže svoje liste i zadovolje mnogobrojnu AMD publiku. Za to će, čini se, ipak biti potrebno neko vreme. Budite strpljivi.

Momir ĐEKIĆ