Iz kompanije Saber Interactive, koju pamtimo po sasvim solidnom TimeShiftu, stiže NBA Playgrounds – najnoviji pokušaj da se oživi franšiza NBA Jam/NBA Street. Iz nekog razloga, autori su odlučili da naslov ne svrstaju u AAA kategoriju i uobliče ga kao proizvod koji više naginje mobilnim nego desktop platformama. Na sreću, to je i jedina ozbiljnija mana, pošto je NBA Playgrounds igra koja se ravnopravno nosi sa pomenutim uzorima...

Dakle, na meniju je dobro poznata „dva na dva” akcija u kojoj su glavne uloge dodeljene originalnim NBA igračima. Praši se na improvizovanim, uličnim terenima, a igrači su dizajnirani kao strip/crtani junaci. Imaju velike glave, gestikuliraju kao da su na opasnim medikamentima, a poseduju i supermoći koje im omogućavaju da zaobiđu zakone fizike. U centru pažnje su, naravno, monstruozna zakucavanja od kojih će se sve naokolo tresti, čak će i vreme teći sporije, sve sa ciljem da se protivnik ponizi, a malobrojna publika podigne na noge i pošalje u delirijum.

Igrom defiluje 150, rekosmo, pravih NBA igrača, među kojima se nalaze i legende koje su (davno) prestale da igraju. Da biste dobili pristup svima, morate da ih „otključate”, a to se ostvaruje prikupljanjem iskustvenih poena pobedama u utakmicama. Kao nagradu dobijate kesice sa sličicama igrača i popunjavate virtuelni album, čime igrači ulaze u potencijalni roster. Na teren istrčavate bez rezervnih igrača, ali i bez mogućnosti da tražite time-out i menjate taktiku. Ako je to moguće, gledajte da ekipu sastavite od jednog pleja i jednog centra kako biste omogućili brz prenos lopte do protivničkog koša, šuteve sa distance, ali i čvrstinu pod koševima. Pred publikom možete da se pojavite i sa dva „trojkaša”, jer će i oni i te kako umeti da zadrmaju koš spektakularnim zakucavanjima, ali tako nešto ipak nije pametno s obzirom na to da igra forsira protivnike u maniru „veliki i mali”. Inače, igrači se međusobno razlikuju po čak osam karakteristika: zakucavanje, šut za tri poena, šut za dva poena, blokiranje, krađa lopte, brzina, izdržljivost i skokovi. Iako postoji levelovanje, ono je automatsko i ne odnosi se na pomenute bazične sposobnosti – dobijaju se isključivo novi potezi. Njihovu primenu ne možete da „tempirate” jer zavisi od položaja igrača na terenu, položaja drugih igrača i tome slično. Donekle ograničavajuće, ali dobro, u praksi ne smeta toliko.

Glavno pravilo je da nema pravila. Ne postoji aut, ne postoji faul, ne postoji silazna putanja lopte... Protivnika možete da šibate po rukama i gurate, i jedino je važno da se nekako dokopate lopte. Svaki igrač ima energiju koja mu omogućava da izvodi agresivne pokrete, trči i zakucava kao da je „našprican”. Ukoliko se ona istroši, nećete biti u mogućnosti da se ravnopravno nosite sa protivnikom i moraćete da sačekate da se skala ponovo napuni. Spektakularni potezi otvaraju pristup naročitim dodacima koji omogućavaju siguran pogodak sa bilo koje pozicije na terenu, duple poene za zakucavanja, skraćenje vremena za napad protivnika... Ovo poslednje je i jedino važeće pravilo – loptu ka košu morate da uputite pre nego što vreme iscuri. Saigraču možete da „naredite” da pokuša da gurne igrača koji vas blokira, da stane u poziciju za alley-oop, a u bilo kom momentu možete da preuzmete kontrolu nad njim i tako završite akciju. Iako je upravljanje jednostavno, nećete uspeti da baš lako stavite sve „pod konac”. Očekujte dosta neverovatnih promašaja i loše tempiranih zakucavanja, jer je NBA Playgrounds arkada koja donosi svoj set pravila i fizičkih zakona. Igra jednostavno ima onaj prepoznatljivi šmek arkadnih aparata, i to joj je jedna od najvećih prednosti. Dok se na to ne naviknete, frustrirano ćete gledati AI rutinu kako vas melje, ali budite sigurni da će se ćurak vrlo brzo okrenuti.

Okosnicu igre čini karijerni mod koji podrazumeva odigravanje turnira. Nažalost, njih je samo osam – Njujork, Tokio, Pariz, Šangaj, London, Las Vegas, Sijetl i Venis Bič. Na svakom vas očekuju po četiri utakmice i po četiri „sporedne misije” koje valja kompletirati za specijalnu nagradu. Postigni toliko i toliko poena, daj toliko i toliko trojki, „lupi” toliko i toliko „banana” i tako dalje. Jednom osvojenom turniru možete da se vraćate neograničen broj puta (i to bilo kojoj utakmici), jer je to jedini način da uvežbate neku drugu postavu i zaradite preko potrebne iskustvene poene. Naravno, tu je i odigravanje egzibicija koje su pravo mesto da se u društvu prijatelja okušate protiv AI rutine ili jedan protiv drugog. Ovakvi susreti su dobri i zato što možete da birate na kom terenu će se igrati, da li se igra na rezultat ili na vreme, koja je jačina protivnika i kojom loptom će se igrati. Dobro je što i ovakvi mečevi donose iskustvene poene. Online multiplayer podrška je prilično mršava i tu se još jednom na delu vidi pomenuta orijentisanost igre ka mobilnim platformama. Jednostavno nema „dubine” i sve je prilagođeno tako da se što brže i bez puno razmišljanja uđe u meč. Nažalost, to automatski znači da nema rangiranja, liga, kupova, pa čak ni soba koje igrač može da oformi kako bi se igralo po njegovim pravilima. Sve ide po principu slučajnog izbora...

NBA Playgrounds na dostojan način nastavlja putem koji su utrli NBA Jam/NBA Street. Akcija klizi kao po loju, upravljanje je jednostavno, tehničke karakteristike odlične, pa jedino što nedostaje je prateći sadržaj. Osim dodatnih igračkih modova i pune podrške za igranje četiri ljudska igrača, najviše zamerki imamo na plitak online režim, ali i mali broj turnira i lokacija za igranje. Autori su, ruku na srce, obećali dodatni sadržaj u vidu DLC-ova i nadamo se da se oni neće posebno naplaćivati. Igra košta svega 20 „zelembaća” i kada se sve uzme u obzir, nudi mnogo više nego što autori traže za nju.

Vladimir PISODOROV