Sa tačno godinu dana zakašnjenja u odnosu na svetsku premijeru, Dragon Quest Heroes II je konačno postao dostupan igračima izvan granica „Zemlje izlazećeg sunca”. Iako se smatra mešavinom klasičnog Dragon Questa i Dynasty Warriorsa, DQHeroes II je zapravo izdat u čast tridesete godišnjice postojanja prvopomenute franšize na tržištu. Nažalost, i taj važan datum bio je prošlog maja, pa je više nego jasno kojem tržištu je ovaj akcioni role-play naslov namenjen...

Bilo kako bilo, DQH II je na svoj uvrnuti način sladak, primamljiv kao kolač u pariskoj pekari i miriše neodoljivo kao Pain au chocolate. Da, za njega i dalje treba imati jak stomak i biti ljubitelj dalekoistočnog poimanja kvalitetne zabave da bi vam i približno bilo jasno o čemu se ovde zapravo radi. Oskudno odevene ratnice, deca čarobnjaci, blobovi svih dimenzija i vrsta, preveliko oružje, kraljevi koji ne umeju da obuzdaju ni stolicu na kojoj sede, a kamoli vojske kojima komanduju, samo su deo scenografije koja vas očekuje. Da stvar bude još luđa, voiceover (ukoliko ne odaberete podrazumevani japanski) leti na krilima britanskog akcenta, što je iz nekog razloga autorima „priče” bilo posebno zanimljivo.

Radnja ovog puta prati dogodovštine dvoje polaznika vojne akademije – Lazarela i Tereze (inače su rođaci), koji bivaju uvučeni u rat između dva bratska kraljevstva. Tu ne bi bilo ničeg čudnog da rat nije najstrožije zabranjen i da krv na bojištu nije prolivana već hiljadu godina. Otkrivate da vaš univerzum čini ukupno sedam usko povezanih kraljevstava kojima upravlja kralj nad kraljevima, čiji je tron smešten u središtu miroljubivog sveta – glavnom gradu Akordiji. Naravno da ćete se ponuditi da ispitate zbog čega je došlo do sukoba i svoje umeće staviti na raspolaganje snagama dobra koje neće časiti časa da ih prihvate. U free roaming stilu krećete da istražujete poveću mapu, usput se obračunavajući sa HORDAMA otkačenih čudovišta.

Iako donosi RPG elemente i na njih se oslanja u priličnoj meri, DQHeroes II je pre svega hack & slash igra u kojoj se akcija prati iz trećeg lica. Autori su pripremili čak dva načina upravljanja družinom, od kojih je jedan specijalno namenjen onima koje ne zanima preciznost i načini za tečno uparivanje udaraca u moćne komboe – dovoljno je da držite pritisnut jedan od dva tastera koji „proizvode” napad i posmatrate kako protivnici odlaze kod Manitua. Pazite dobro, u većini borbi neprijatelj je brojčano značajno moćniji, pa vam je život konstantno u opasnosti. Pošto vam egzistencija direktno zavisi od borbene umešnosti, nema vam druge nego da na kamaru složite neprijateljske horde koje ponekad broje i više od stotinu članova. U svakom momentu možete da se prebacite na nekog drugog člana družine (maksimalno ih je četiri) i iskoristite njegove specifične karakteristike za privođenje sukoba kraju. Postoji pet klasa: Warrior, Martial Artist, Mage, Gladiator i Sage. Zanimljivo je da karakteri mogu da se „prekrste” u neku drugu klasu, da im se promeni sklonost ka određenoj vrsti oružja i tako dalje. Levelovanje se i dalje obavlja automatski, barem kada su bazične osobine u pitanju, dok se razvoj dodatnih sposobnosti tweakuje ručno. Tu su, očekivano, i magije koje ponaosob možete dodeljivati članovima družine.

U prošlom nastavku mogli smo da koristimo pomoć čudovišta u borbama. Sistem je doživeo nadogradnju, tako da sada postoje tri načina za summonovanje čudovišta, od kojih je najzanimljiviji onaj koji vam omogućava da preuzmete potpunu kontrolu nad njegovim delovanjem i dokle god bude energije na životnoj skali, mlatićete protivnike koji vas napadaju. Inače, snalaženje na bojnom polju zbog njegove pretrpanosti povremeno ume da bude problem, naročito zbog toga što autori nisu rešili probleme sa nezgodnim postavljanjem kamere od prošlog puta. Ruku na srce, objektiv može da se postavi na tri različita rastojanja od vođenog lika, ali to nije dovoljno.

DQHeroes II je s tehničke strane upečatljiviji od prethodnika. To se prvenstveno odnosi na grafička rešenja, mada franšiza još uvek nije u potpunosti prešla u next-gen vode. Utisak kvare pojedine teksture koje su razvodnjene i kao da su upscaleovane sa niže rezolucije. Nažalost, JRPG nasleđe ogleda se i na polju zvučne komponente u tome što su samo najvažniji dijalozi „podvučeni” voiceoverom, dok ćete u velikom broju slučajeva biti primorani da čitate tonu teksta sa ekrana. S obzirom na to da su konverzacije mahom veštački razgranate i ne tako retko krajnje nepotrebne, ovo je stvar koja vas tera na manično pritiskanje tastera za njihovo uklanjanje sa ekrana. Muzičku pratnju, osim ako niste mazohista zlatnog kova, gasite odmah – partiture kao da smo čuli već milion puta i poznate note igraju po ganglijama uspešnije od podoficira u vojsci.

Iako ima svojih „žutih minuta”, DQHeroes II je pitka igra u čiji svet ćete lako uroniti. Igra u većini slučajeva uspeva da drži „emocije” pod kontrolom, što karaktere čini dopadljivim ili je, bolje rečeno, manje napadnim. Borbe su mehanički veoma lepo zaokružene, akcijom ste okruženi non-stop, a ako to volite, na raspolaganju će vam biti i pojednostavljen role-play sistem brige o družini. Igra nije novi biser na polju JRPG ostvarenja i smatramo da joj je ozbiljna mana to što je sa zadrškom puštena u „ostatak sveta”. Godinu dana je mnogo vremena. Isto tako, ne možemo da se otmemo utisku da se autori „čuvaju” za treći nastavak koji će odbaciti last-gen i handheld nasleđe, koje je još uvek vidljivo i predstavlja svojevrsnu „davilicu” franšizi koja joj ne dopušta da potrči punom snagom. Dogodine?

Vladimir PISODOROV