Kosmos je oduvek bio dovoljno veliki za neograničen broj svemirskih strategija 4X provenijencije, bez obzira na činjenicu da je u svakom trenutku postojala jedna dominantna igra koja je nadvisivala sve ostale. Ovaj ekvilibrijum postojao je do pojave velikog ujedinitelja, vasilevsa i avtokratora, Stellarisa. Stiče se utisak da su decenije evolucije kroz Ascendancy, Master of Orion, Sins of a Solar Empire, Distant Worlds i druge svemirske gorile od 400 kila bile samo priprema za tu jednu igru koja će da ih sve okupi i u (svemirskoj) tami ih sveže. Jer Stellaris ima sve: igru velikih brojeva, potpunu slobodu akcije i prilagođavanja rasa, odlične literarne momente i konstantne novine koje developer dodaje putem besplatnih pečeva i plaćenih DLC-a. Ako ste raspoloženi za svemirsko osvajanje, zašto uopšte igrati nešto što nije Stellaris?| Endless Space 2 je potezna 4X strategija sa unapred definisanim frakcijama, kompleksnim i frakcijski specifičnim pričama koje su okosnica kampanje. |
Endless Space 2 ne pokušava da bude Stellaris umesto kalifa, već kreće putem uskog fokusa i do perfekcije ulickane prezentacije. Endless Space 2 se svakim molekulom trudi da bude udoban i brz i, za razliku od Stellarisa, njegova partija srednjeg nivoa (galaksija srednje veličine, podrazumevani broj protivnika...) ne traje tri dana, već jedno popodne. Zapravo, pričati o razlikama nema mnogo smisla jer ove dve igre više stvari razdvaja nego što ih spaja. Realan zajednički element jeste potreba koju zadovoljavaju kod onog najmanjeg, ali najinteligentnijeg procenta igračke populacije koji uživa u ovom žanru. Potreba da se duboko zagazi u svemir, istražuje, osvaja, ratuje i rastrzano razmišlja dok pulsiranje slepoočne vene ne počne da budi komšije. Endless Space 2 je potezna 4X strategija sa unapred definisanim frakcijama, kompleksnim, frakcijski specifičnim pričama koje su okosnica kampanje, predivnom grafikom i preterano zakomplikovanim interfejsom koji fantastično izgleda. Kad sam već kod interfejsa... On se dinamički skalira u skladu s rezolucijom, a dozvoljava i manuelno cincularenje, tako da ni onaj jedan vlasnik 8K monitora neće biti prikraćen za udobno igranje. Podsećam da je podršku za takvo skaliranje Stellaris dobio tek nakon × nedelja, zbog čega sam izgubio 8% vida, nedovoljno za invalidsku penziju, ali dovoljno da u budućem ratu ne mogu da budem snajperista.| Grafika je predivna, a preterano zakomplikovani interfejs izgleda fantastično. |
Osnova na kojoj počiva gejmplej Endless Spacea 2 istovetna je sa svakom normalnom 4X igrom. Krećete od jedne uboge planete, a kroz inteligentno istraživanje svemira i tehnologija, pravovremenu kolonizaciju i potiskivanje konkurenata dostižete zacrtane ciljeve. Razlike u gejmpleju koje donose specifične rase prvenstveno se odnose na kolonizaciju i (donekle) na logistiku oko populacije. Ujedinjena imperija (čovečanstvo) širi se na standardni način, proizvodnjom brodova za kolonizaciju i njihovim slanjem putem kompatibilnih planeta. Tamo zatim pravi outpost koji lagano prerasta u koloniju. Nomadska rasa verskih fanatika Vodyani, s druge strane, pre razmišljanja o kolonizaciji treba da otme dovoljan broj stanovnika drugih planeta koji služe kao valuta za gradnju masivnih arki koje omogućavaju instant kolonizaciju željenih svetova... Razlika između laganog kolonizovanja putem isturene baze (outpost) i trenutne putem arke je drastična: vaše galaktičke konkurente ništa ne sprečava da naprave svoju bazu u sistemu čiju ste kolonizaciju započeli, da se trkaju s vama i da putem ulaganja resursa gradnju kolonije završe pre vas! S druge strane, otimanje populacije s nastanjenih planeta vrlo brzo antagonizuje žrtvu, tako da je efikasnost Vodyani kolonizacije kompenzovana gnevom konkurencije koji lako dovodi do rata.  |
Nažalost, frakcijske razlike su odlično zamišljene, ali polovično sprovedene. Na primer, Craversi, rasa genetski inženjerisanih biomehaničkih insektoida koji jedu resurse s planeta i moraju da se šire i osvajaju da ne bi pojeli jedni druge, politički i naučno-tehnološki funkcioniše isto kao i čovečanstvo: imaju senat, političke partije, zakone za pospešivanje privredne aktivnosti, imaju isto tehnološko drvce i iste objekte koje mogu da grade na planetama, što je posebno glupo sleš ironično kad se radi o supermarketu. Da li se od igrača traži da poveruje da biomehanički swarm nakon osvajanja i proždiranja biomase na osvojenoj planeti kolektivno ide u šoping? Šta je sledeće – penzioni fondovi, porodični restorani i rijaliti TV? Ovo delimično do potpuno ubija imerzivnost jer su frakcije „uklesane u stenu” (nema prilagođavanja kao kod, gasp, Stellarisa) i definisane kao primarni element diversifikacije gejmpleja.| Frakcijske razlike su odlično zamišljene, ali polovično sprovedene. |
Gradnja brodova i njihovo opremanje oružjem i modulima relativno su detaljni i solidno osmišljeni, ali borba je pasivna i igračev upliv svodi samo na inicijalni odabir taktike pre pojedinačne bitke. Iako je moguće igrati na kartu kombinacije različitog oružja (dalekometno, kratkodometno, energetsko, balističko...) i primenjene taktike, generalno je pravilo da pobeđuje onaj ko ima veću flotu s modernije opremljenim brodovima. Pobeđuje big fuckin sword, što bi rekao Šandor Klegejn... Najupečatljiviji element igre je ultrauglancana grafika koja glavom i ramenima stoji iznad kompletnog 4X žanra. Nisam siguran šta je pravi srpski prevod prideva slick, ali igra je totalno slick... Nekome će taj slasni slicknes, u kombinaciji sa klasičnim gejmplejem i dobrim frakcijskom loreom i questovima biti zbir faktora koji je savršeno dovoljan za odličnu zabavu. Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
