Reklama je bila pun pogodak. Dizajnirana. Na Fejsbuku. Mislim da su je svi u Beogradu videli. Ali, iza nje se krilo nešto što nisam mogao ni da zamislim.

Kažu: „"Sve mora da ode! Rasprodaja zbog zatvaranja! Popusti do 50%!"” Jednostavno, efektno! Čim sam ugledao reklamu, pomislio sam kako je renomirana prodavnica kućne i zabavne tehnike napravila fantastičan posao. Uopšteno govoreći, online marketinška strategija domaćih prodavnica je tek u nastajanju i uvek mi je drago kada vidim da je neko od svih tih jahača niskih marži, a visokih obima prodaje, uspeo da ukroti društvene mreže svojim efektnim reklamama. Ima nešto u toj razvijenoj svesti trgovaca!

Iskoristio sam priliku da prvog dana velike akcije svratim do novobeogradske lokacije, na kojoj se odvijao trgovački pir niskih cena, na radost potrošača. Prilaz lokaciji nije odavao znake velike pomame. Na ulazu sam mogao da primetim osobu ili dve. Jedan gospodin je, baš dok sam prilazio, utovarao glomazni frižider. „"Sjajno!”, Pomislih da će ovo biti jedna od onih fantastičnih akcija u kojoj su zadovoljno ruke trljali i prodavci i kupci, jedni zbog uspešno brzog „"čišćenja” „ prodavnice sa plusom u kasi, a drugi zbog fantastične prilike da kupe željeni uređaj po znatno nižoj ceni. Svojevremeno sam tako, u jednoj sličnoj akciji, došao do izuzetne veš-mašine. Istina, morala je da se odnese u servis odmah nakon kupovine. No, prošlo je, ne više od mesec i po dana nakon kupovine, a u mom se stanu našla nova, novcata mašina. Ona kupljena nije mogla da se popravi. A nova... Još je mirisala na korejsku fabriku iz koje je izašla.

Misao na dobro pazarenu veš-mašinu me je nosila dok sam ulazio u dobro poznati objekat, koji će uskoro ustupiti mesto nekim stambenim građevinskim radovima, čini mi se. Gužve nije bilo. Na ulazu, kao kipovi složeno su stajali frižideri, svih boja i veličina. Na njima su se kao perjanice vijorile žute oznake veličine papira A4, na kojima se crnom bojom isticala cena, značajno smanjena u odnosu na originalnu. „"Obećava! „”, promrmljao sam i uputio se ka odeljenju koje me je najviše zanimalo. Tamo, pak, nisam mogao da vidim previše tih žutih znakova. Cene koje sam viđao na robi bile su onakve kakve sam viđao ranije. Mora da se radilo o grešci!

Po starom dobrom običaju, nisam se odmah obratio „"prodavcima"”. Obično su prodavci u ovoj, ali i drugim prodavnicama tehničke robe, poprilično navalentni, a nisu preterano informisani. Često su to sveže zaposleni ljudi, bez prethodnog iskustva u trgovini tehnikom, koji i dalje govore rečenice kao: „"Da, da... taj i taj se brend zaista pokazao dobrim na našem tržištu. Mnogo je to bolje od tog Nemca ili Korejca!"”. „"Nemac"”, inače pravljen u Poljskoj, Češkoj ili Turskoj, objektivno je, po svakom merilu, bio daleko iznad „"Kineza"” sa troslovnim imenom, naročito cenom, ali tako je to. Dakle, ne kod prodavca, nego se sami informišite.

Prošetavši se radnjom, uvideo sam čudnu slučajnost. U prednjem delu radnje, gde su bili izloženi artikli sa žutim papirima, bilo je mnogo ljudi. U zadnji deo, gde žutih perjanica nije bilo više od pola tuceta, pokoji bi se prolaznik samo čudom obreo. Na popustu nisu bili svi uređaji, očigledno. Ipak, morao sam da priđem ljubaznom osoblju. Momak, kratko ošišan, sa stavom iz spota Mimi Mercedes i košuljom na kojoj se šepurio logo troslovnog Kineza, kratko mi je odgovorio: „"Na popustu su samo oštećeni artikli!"”. U tom trenutku, sve je postalo jasno.

Neadekvatno napisanu reklamu im još i mogu oprostiti. Nedostatak deklaracije oštećenja na proizvodima ne mogu! Zamislite, u 2017. godini, u prodavnici koja je drugo ime za tehniku u domaćoj javnosti, vi uređaje kupujete u viđenom stanju, sa oštećenjem koga niste i ne možete u potpunosti biti svesni. Iako se prodavac, sa prizvukom Zemuna i ondašnje erudicije, svojski trudio da mi pojasni kako je to sve čisto i bajno i da se na sve uređaje dobija garancija, po zakonu, nešto mi nije dalo mira. Obišao sam objekat i pokušao da zabeležim o kakvim se oštećenjima radi. Negde su ona bila zaista trivijalna, sitne ogrebotine ili ulubljenja na zadnjem delu mašine, koja ne mogu da utiču na funkcionalnost. Ipak, cena takvih uređaja nije bila dovoljno snižena u odnosu na cene vidljivo „"povređenih"” veš-mašina i mašina za pranje suđa, frižidera sa ulubljenjima u stranicama, koje svakako narušavaju integritet i funkcionisanje komore. Čak ni kod njih, popusta od 50% nije bilo...

Ako su gospoda iz ove prodavnice uspela da ukrote jednu stranu društvenih mreža, rado ću im ponuditi još jednu. Sa svojim sam prijateljima, kolegama i poznanicima ovu istinu već podelio. Sada je delim i sa vama. Ne propustite da je podelite sa onima koji ubuduće vide ovakve akcije. Možda ćete ih poštedeti nerviranja. A možda ćemo i gospodu iz sveta trgovine naučiti novu lekciju iz sveta društvenih mreža u sprezi sa štampanim medijem.

Momir ĐEKIĆ