Ko bi rekao da će od ostataka biljaka i životinja, milionima godina kasnije nastati gusta, uljasta tečnost, umnogome odgovorna za geopolitičku sliku sveta u kome živimo. Verovatno ni pioniri naftnih istraživanja na prelazu između poslednja dva veka prošlog milenijuma nisu mogli ni da sanjaju da će postaviti kamen temeljac današnjih korporacija i investicionih fondova koji vedre i oblače nad sudbinom stanovnika naše planete, uvodeći demokratiju za cenu nižu od 49,99 dolara po barelu.

No, za razliku od ovih distopijskih kontemplacija na temu nafte, Turmoil će vam u startu tutnuti ružičaste naočare na nos, tako da ćete problematiku eksploatisanja rezervi crnog zlata sagledati iz potpuno drugačijeg ugla. Igra nas smešta u čizme istraživača entuzijaste koji se u smiraj XIX veka, sa par hiljada dolara u džepu odvažio da okuša sreću tražeći naftu u nekom zabačenom američkom gradiću.

Ukoliko ste možda pomislili da je ovo uvod u neku hardcore biznis simulaciju, grdno ste se prevarili. Turmoil je pitka arkadica, koja bezobrazno koketira sa trenutno popularnim žanrom „kliktalica”, ali dovoljno zanimljivom i sadržajnom mehanikom uspeva da se ne svede samo na puko kliktanje. Gro igre provešćete na jednom jedinom ekranu, koji se tokom igranja gotovo neprimetno skroluje na dole, otkrivajući sve veći prostor za istraživanje. Prvi korak je slanje stručnjaka naoružanog rašljama na zakupljenu parcelu, u cilju grubog određivanja položaja naftnih rezervi. Sledi izgradnja bušotine i postavljanje cevi, kako biste ovaj energent izvukli na površinu, a zatim i unajmljivanje konjskih zaprega za prevoz do jednog od dva otkupna mesta, ingeniozno nazvanih levo i desno. Cena nafte će proizvoljno varirati tokom nivoa, tako da ste prinuđeni na neprekidno žongliranje između dve firme, a ukoliko vam se trenutna cena učini suviše niskom, izgradnjom tankova prodaju možete odložiti dok se tržište ne oporavi. Bušotine takođe zahtevaju dadiljanje, bar dok ne razvijete transportnu ergelu, jer će nakupljanje sirove nafte izazvati povećanje pritiska i nekontrolisano izlivanje na površinu uz novčane kazne na kraju nivoa. Nivoi su vremenski ograničeni, a ako uspete da izvučete svu naftu pre isteka vremenskog roka očekuje vas bonus u vidu par hiljada zelenih novčanica.

Zemlja oko gradića podeljena je u četiri regije koje progresivno otključavate, a svaka uvodi po jedan novi detalj u igru. Ovakav koncept ima smisla kada prvi put prelazite kampanju, ali postaje malo iritirajući kada vam se u n-tom prelasku sadržaj i dalje servira na kašičicu.

Pustinjski pejzaž će vas počastiti kamenitim formacijama, iziskujući da bušotine opremite ojačanim svrdlima, ali i dragocene dijamante koje sakupljate koristeći specijalno uvežbane krtice. Prerija uvodi još jedan resurs – prirodni gas. Njega ne možete direktno prodavati, ali povezivanjem nalazišta gasa sa nekom od dve kompanije znatno ćete povećati otkupnu cenu nafte. Druga opcija je da kratkotrajno povećate učinak neke od vaših bušotina, ali budite spremni da prihvatite dodatnu količinu nafte koju će pritisak gasa izbaciti na površinu. Poslednji u nizu je snegom pokriveni planinski predeo, gde se otvara mogućnost da okruživanjem gasnih džepova cevovodom povećate zapreminu gasa, a samim tim i potencijalnu zaradu na nivou.

U gradiću se nalazi više objekata, a svakako je najvažnija gradska većnica u kojoj se obavlja zakup parcela direktnim nadmetanjem sa ostalim igračima. Negde na polovini kampanje gradonačelnik će početi da kroz aukcije prodaje i svoj udeo u natfnom biznisu. Preuzimanje posla je u stvari i glavni cilj kampanje, a pobednik je igrač koji na kraju poseduje bar 51 % akcija. Tu su još radionice za kupovinu bolje opreme (jedna od obaveznih investicija je nabavka skenera pomoću koga tačno locirate rezerve nafte), ćaknuti pronalazač u ulozi HR menadžera za trening rašljara i krtica, dok ćete se u štali baviti razvojem logistike firme. Kako vam novca u igri gotovo nikad neće manjkati, odlasci kod lokalnog lihvara, koji će vam uz osmeh uvaliti i keš kredit sa „najpovoljnijim” kamatnim stopama, su svedeni na minimum. Naravno, nijedan gradić nije potpun bez kafane, tj. saluna, omiljenog mesta na kome se sklapaju poslovi ispod žita.

Najveći problem igre je odsustvo bilo kakvog izazova. Difoltni normal nivo težine bi trebalo preimenovati u ameba, jer je inteligencija kompjuterskih vođenih rivala otprilike u tom rangu. Dok se oni muče da se nekako održe u plusu, vi ćete se kupati u novcu, što potpuno obesmišljava segment igre vezan za licitacije. Situacija se ne popravlja ni kada otključate tzv. ekspertski nivo težine. Novi set protivnika je nešto sposobniji po pitanju namicanja profita, čak ulažu i u unapređivanje opreme, ali i pored toga ne predstavljaju naročit izazov. Kako igra nema nikakav oblik multiplayera, osuđeni ste da igrate protiv gomile AI nesposobnjakovića.

Minimalistički dizajn sa prepoznatljivom vestern ikonografijom, uz korišćenje ograničene palete boja, prosto odiše jednostavnošću, ubeđujući pritom igrača da igra nudi upravo ono što mu je potrebno – pitku i laku zabavu bez obaveza. Ovakav dizajn ogleda se i u izrazito niskoj hardverskoj zahtevnosti, što će znati da cene vlasnici konfiguracija koje je uveliko pregazilo vreme. Za audio doživljaj pobrinuće se nenametljive kantri melodije koje ćete primetiti tek kada vam ubrzani tempo jasno stavi do znanja da je vreme da nivo privodite kraju.

Turmoil je nepretenciozna kežual zanimacija koja se igra sa mozgom u leru, te je kao takva idealna za ubijanje vremena dok nešto čekate ili u pauzama igranja ozbiljnijih naslova. Upravo se zbog toga čini da su tableti prirodno stanište za Turmoil, međutim ne sumnjamo da će, i pored mnogo krupnijih zveri, uspeti da se izbori za svoje mesto u džungli desktop računara.

Darko MIHOKOVIĆ