Canon EOS 750D

Najbolje i najsigurnije se osećamo kada smo u svojoj takozvanoj komfornoj zoni. Uljuljkani u navike i svakodnevnicu, na ljude i okolnosti na koje smo navikli. Ako ne izađemo previše iz šablona, ne može ništa toliko neočekivano (i loše) da se desi, zar ne? Sad zamislite izraz lica mog urednika koji u ovom delu teksta čita da sam dao drugarici da testira i napiše tekst o aparatu... Možda bi bila šala, da donekle nije istina. Pošto se drugarica amaterski interesuje za fotografiju, pa mi je bilo zanimljivo da vidim kakvi će biti njeni utisci o ovom entry level fotoaparatu iz Canona.

„EOS 750D... ’D’ znači dobro?” Tako je počelo... Zapravo i nije mnogo pogrešila. Canon EOS 750D predstavlja kvantni skok u odnosu na prethodne pobunjenike (oznaka ovog modela za SAD je „Rebel”), jer su se manuli ćorava posla podgrevanja krompira i napravili su korenitu promenu. Najčuveniji i najstariji Canonov senzor od 18 Mpx napokon je zamenjen novim APS-C CMOS senzorom od 24,2 Mpx (6000 x 4000 px), uz relativno novi DiG!C 6 procesor. Autofokusni sistem nosi naziv Hybrid CMOS AF III i koristi 19 (700D je imao devet) krstastih tačaka, a kažu da bi trebalo da ima slične performanse modelu 70D. Novinu predstavlja i RGB+IR senzor za merenje svetla od 7560 piksela, sa daleko većom preciznošću nego prethodni. Ovaj put ’D’ znači dobro.

Pokretni ekran osetljiv na dodir i integrisani Wi-Fi predajnik sa NFC-om, postali su deo standardne opreme. Ekran dijagonale tri inča prikazuje nešto preko milion tačaka, oštar je i kontrastan. Preko kompanjonske (Canon Companion) aplikacije možete kontrolisati aparat i prebacivati fotke na mobilni uređaj, a kako Canon proizvodi i štampače, Wi-Fi konekcija se može iskoristiti i za direktno štampanje sa aparata.

„Mali je i sladak” nije nužno nešto što muškarci žele da čuju, ali ovaj put to je tačno. EOS 750D je mali i lagan koliko to jedan dSLR može da bude. Čak su mu i komande tako raspoređene kako bi se njegove dimenzije umanjile, pa je tako rotirajući prsten za odabir moda slikanja prebačen na desnu stranu gornjeg dela, nalik prosumer aparatima. Ova odluka donekle je i logična, jer ne žele svi napredne (manuelne) opcije koje dSLR nudi, već samo taj kvalitet zapisa fotografije. To i dobijaju. Možda ćete pomisliti da su na ovaj način osakatili xx0D seriju, ali pogrešićete. Postoji još jedan model u opticaju – 760D, kod kojeg je hardver identičan, ali je raspored komandi nalik klasičnom dSLR-u, rotirajući točkić levo, a statusni ekran desno (od najvećih vizuelnih razlika).

Od komandi, na gornjem delu, oko točkića (P, A, S, M, Special Scene, Sport, Macro, Landscape, Portrait, Creative Auto, No flash) nalaze se tasteri za izbor fokusne tačke, ISO i isključivanje displeja, a iznad njih „kotur” za menjanje opcija i okidač. Pozadina zaista podseća na prosumer aparat – levo od tražila nalaze se Menu i Info tasteri, a desno od ekrana Liveview, Exposure Compensation, Q menu, MF taster (WB, AF, Drive Mode, Picture Style), Preview, Delete i skroz u desnom ćošku Zoom-in i Zoom-out tasteri. Na desnom boku nalazi se slot za SD karticu, a na dnu je mesto za bateriju. Iza gumiranih poklopaca, na levom boku, postavljeni su HDMI out, digital, mikrofonski i konektor za žičani okidač.

Sve jednostavno, logično i maksimalno pojednostavljeno. Zaista ne vidimo način da neka od kontrola zbuni korisnika. Čak i ako niste naviknuti da koristite fizičke tastere, nemate izgovor, svakoj od tih opcija ponaosob moguće je pristupiti putem grafičkog korisničkog interfejsa i ekrana osetljivog na dodir. Svakoj, bez izuzetaka. Koji je vaš izgovor? Pomenuta drugarica, inače korisnik drugog brenda, osim standardnog komentara „sve je naopačke”, nije imala zamerki. Brzo se snašla, a ekran i čist grafički interfejs su tome znatno doprineli.

Kit objektiv ovaj put je 18-135 mm f/3.5-5.6. Veći od klasičnog 18-55 mm, ali daleko univerzalniji i praktičniji, pošto ima veći zum raspon. Kako je senzor APS C tipa, fokalnu dužinu objektiva potrebno je pomnožiti sa 1,6 kako bi se dobio realni raspon, tj. 28,8-216 mm – više nego dovoljno za većinu potreba. Prednost ovog objektiva je minimalna fokusna distanca od svega 39 centimetara (korektno za makro), a opremljen je i stabilizacijom koja će pomoći da pri snimanju videa sve izgleda tečno ili da kod produžene ekspozicija nema strešenih fotki.

Upotreba. Upravo je za to drugarica najviše poslužila. Kaže da aparat odlično leži u ruci i da je čak sa ovim velikim objektivom lagan za koriščenje. Period navikavanja je bio veoma kratak. Oduševila se time što može da fokusira preko ekrana umesto da bira tamo neke tačkice u tražilu. Takođe je prokomentarisala da je tražilo sitno i da joj je znatno lakše da koristi ekran, za razliku od njenog aparata. Ne sviđa joj se plastika od koje je izrađen, izgleda jeftino.

A mi ćemo reći... Telo je izrađeno od polikarbonata (plastike), koji Canon fura već duže vreme i od prvog trenutka nam je smetao taj, subjektivni, osećaj jeftinoće. Prednost je što su aparati lakši, ali u entry level klasi ne možete očekivati previše od kvaliteta. Kontrola aparata preko fizičkih tastera je laka, zbog prosumerske prepoznatljivosti rasporeda. Čak i ako kontrole prebacite na full manuelne, nećete ostati uskraćeni. S tim na umu, daleko je lakše koristi komande na ekranu, pošto je tražilo zaista kompaktno. Canon EOS 750D je moguće podesiti i da okida putem ekrana, pa smo se u trenucima kada je sistem radio bez greške pitali da li su fizički tasteri zaista potrebni? Naravno, sistem je daleko od savršenog, ali je vrlo jasno da je i na tom polju napravljen napredak. Svim opcijama za fotografisanje, osim onih koje birate preko mode dial točkića, možete da pristupite preko ekrana – menjanje fokusnih tački, ako je fokus fiksan, biranje praćenja subjekta unutar fokusnog polja (radi veoma dobro), ISO AUTO (može da se podesi opseg u kom funkcioniše ISO100-6400) ili manuelno biranje vrednosti do ISO12800... Ograničenje ne postoji.

Ono što nazivamo brzinom aparata je veoma dobro za klasu. Fokusiranje je brzo, solidno precizno (zavisi dosta od objektiva), a maksimalno može da skladišti pet fotografija u nizu u 14-bitnom RAW formatu. Video se snima u maksimalnoj rezoluciji od 1920 x 1080 px u 30 fps, tj. 60 fps ako ste spremni da rezoluciju spustite na 720p. Liveview kako za fotografisanje, tako i za video radi odlično. Potrebno je samo da prekidač prebacite u položaj za snimanje videa i snimanje može početi odmah. Iako je opremljen ServoAI funkcijom za kontinuirano fokusiranje pri snimanju, implementacija nas nije impresionirala. Ponekad je izgledalo kao da je dobro prebacio fokus, ali kada bismo pogledali snimak na kompjuteru subjekat bi bio mekan, jer fokus nije idealno pogođen. U situacijama sa malo svetla muči se poprilično da ostvari pravilan fokus. Ali ako se prebacite na manuelno fokusiranje, imate mogućnost digitalnog uvećanja dela kadra na ekranu koji vam pomaže da ostvarite taj idealan fokus. A mogućnost kontrolisanja jačine zvuka kako biste izbegli klipovanje je neočekivana, ali vrlo dobrodošla, opcija (zajedno sa mogućnošću povezivanja eksternog mikrofona).

Kvalitet zapisa, kako fotografija tako i videa, na visokom je nivou, a sve zaslugom novog senzora od 24 megapiksela. Interesantno je napomenuti da su poboljšanja hardvera uticala na to da se razlika u kvalitetu između ISO100 do ISO800 skoro ni ne primećuje, a da je gubitak detalja i pojava šuma na ISO1600 i ISO3200 u rangu koji je apsolutno moguće tolerisati. Na većim vrednostima vidljiv je kolorni šum, ali tu su već postavljeni limiti za ovo telo. Reprodukcija boja sa novim senzorom je poboljšana u tom vidu da i pod veštačkim svetlom uspeva da očuva prirodne tonove kože, a flicker (free) opcija uspeva da upegla treperenje neonske rasvete kako bi ekspozicija bila pravilna na svim fotografijama, čak i u rafalu.

Dinamički opseg nije jača strana novog senzora i to je polje na kome je konkurencija prestigla Canona odavno i oni se sada igraju igre pristizanja, ali nam je drago da vidimo da napredak postoji.

Generalni utisak koji smo stekli o 750D veoma je povoljan, zahvaljujući (pre)dugo potrebnom i pravom osveženju komponenata koje se nalaze unutar tela. Takođe, kao ozbiljnu opciju bi trebalo da uzmete i Canon EOS 760D, jer za nešto veći iznos dobijate malo više slobode u rukovanju aparatom. Zaista nam je nejasno paralelno postojanje ova dva aparata, pošto postoji četvorocifrena serija, kao i čuveni 100D kao mini dSLR, ali je neko iz marketinškog odeljenja Canona procenio da će oba aparata imati svoj udeo na tržištu

Vojislav VUJANIĆ