OLED displeji

Komercijalni LED kućni televizor ne postoji, to je samo vrsta pozadinskog osvetljenja za LCD panele. Iako ima mnogo sličnih slova, tehnologija OLED nije ni približno slična onoj u LED LCD displejima.

Ove godine na CES-u velika pažnja poklonjena je zakrivljenim televizorima sa OLED panelima. Svi veliki proizvođači imali su bar jedan model da se pohvale i pokažu svetu svoju tehnološku inovativnost. Čemu sve to i kakav uticaj će te novotarije imati na nas krajnje korisnike?

Istorija

Konkavno zakrivljen ekran prvi put je predstavljen u bioskopima pod imenom Cinerama, davne 1952 godine. Cinerama je bila prilično napredna za svoje vreme pa je pored velikog zakrivljenog platna bila opremljena i sa sedmokanalnim zvukom, sličnom današnjim surround rešenjima. Kasnije je ovaj koncept zaživeo u IMAX bioskopima na platnima mnogo većih dijagonala pa je zakrivljenost imala i pravu upotrebnu vrednost pošto je gledalac gotovo uvek bio udaljen podjednako od ivice do ivice platna.

S druge strane, zakrivljenost ekrana u televizijskom svetu uvek je bila problematična. CRT televizori su dugo imali problem sa konveksnim („jajastim”) ekranom i proizvođači su neprestano nastojali da, zbog kvaliteta slike, sa svakom sledećom generacijom naprave što ravniji ekran. Sem toga, sa povećanjem dijagonale ekrana sa katodnom cevi, sve je veći bio problem da se oštrina u centralnom delu slike očuva i u krajnjim uglovima slike. Taj problem postao je još veći kada su počeli da se pojavljuju prvi modeli koji su imali potpuno ravan ekran. Sony je na čuvenim ekranima Trinitron taj problem rešavao lepljenjem malih magneta na poleđinu ekrana čime su ispravljani deformiteti u slici. S povećanjem dijagonale CRT televizora nastala je i potreba da se poveća njihova objektivno mala rezolucija, pikseli na ekranu jednostavno su postali preveliki i upadljivi. Sve tehnološke probleme tehnologije CRT displeja rešili su prvi televizori sa LCD i plazma panelima, ali oni su takođe doneli i neke nove tehničke probleme, svojstvene svakoj tehnologiji na svoj način.

LG 55EA980V – prvi utisci Iako nismo imali prilike da ga testiramo dovoljno detaljno, kako smo inače navikli, videli smo i probali dovoljno da vam prenesemo prve utiske o prvom zakrivljenom OLED televizoru koji može i da se kupi kod nas. 55EA980V izgleda prosto impresivno. Zakrivljeni ekran sa providnim postoljem daje utisak da lebdi u vazduhu. Čak su i zvučnici konstruisani od specijalnih materijala da bi bili providni i dodatno pojačali utisak ekskluzive. Nije se štedelo na specijalnim materijalima ni sa zadnje strane televizora pa je pokrovni panel izrađen od kompozitnih materijala. Opšti utisak je da ništa nije ostavljeno slučaju i da se vodilo računa o najsitnijim detaljima što u izradi što pri izboru materijala. Slika koju prikazuje 55EA980V zaista je odlična. Boje su lepo zasićene i prirodne. Prikaz ljudskog lica, na koji je naše oko najviše osetljivo, izgleda prirodno i lepo zahvaljujući odličnom balansu saturacije, velike game boja i kontrastu koji ne mora da bude prejak da bi slika imala žive boje. Da bi se dobilo na jačini kontrasta LG je dodao još jedan subpiksel (pored tri standardna RGB) koji emituje belu boju, pa panel nosi oznaku WRGB. U praksi ova kombinacija daje dobre rezultate i impresivan kontrast u slici. Prikaz crne boje je najbolji koji smo imali prilike da vidimo do sada. Piksel koji je ugašen ne emituje ni najmanje svetla (kod plazma panela je uvek ostajao kratkotrajni image retention, usled rezidualnog sjaja fosfora čak i kada je piksel ugašen). Uglovi gledanja su savršeni. Nema promena ni u kontrastu, ni zasićenju boja sa promenom mesta sa kojeg se gleda ekran. Uniformnost ekrana je takođe savršena poput one kod najboljih plazma panela. Takođe, brz odziv ekrana znači da nema ni problema sa motion resolutionom u dinamičnim scenama. Zakrivljeni ekran deluje zaista zanimljivo i nekako futuristički. Navikavanje je prilično brzo i posle kraćeg vremena više nemate utisak da gledate ekran koji nije ravan. Ovakav oblik ekrana dobiće još više na upotrebnoj vrednosti sa povećanjem dijagonale i rezolucije (UHD). S obzirom na to da proizvođači preporučuju gledanje čak i ogromnih panela (85+ inča) sa razdaljina manjih od dva metra, zakrivljen ekran zaista pruža gledaocu savršenije vidno polje ka uglovima ekrana. Problem sa zakrivljenim ekranima je što imaju relativno malu „idealnu zonu gledanja” pa korisnik ne može mnogo da se pomera kad gleda TV. Ako gledalac odluči da, na primer, prilegne, udaljiće se od savršene tačke predviđene za gledanje TV programa. LG 55EA980V predstavlja impresivan inžinjerski poduhvat. U jedan TV smeštene su sve najbolje tehnologije radi demonstracije tehnološkog primata jedne firme na globalnom tržištu. Ostaje nam da sa svim pozitivnim utiscima malo sačekamo pad cena ove nove tehnologije koja obećava mnogo.

Kada je došlo vreme za smenu generacija često smo imali prilike da čujemo vlasnike CRT displeja da ne žele da kupe nov TV ili monitor sa LCD panelom zato što na njima boje izgledaju loše. Ono što na prvi mah zvuči kao pravdanje tehnofoba zapravo je potpuna istina. Naime, slika koju reprodukuje prosečan LCD panel daje samo oko 70 odsto game boja u odnosu na onu koju prikazuje CRT (PAL standard). Čak i kod boljih, skupljih, modela ta razlika je, u najboljem slučaju, manja za samo 10–15 odsto. Problem s uglovima gledanja, nikad nije adekvatno rešen kod LCD panela. Istina, dosta umanjen u odnosu na starije (TN) modele, ali i dalje je prisutan u određenoj meri. Kod boljih LCD panela danas se sa povećanjem ugla gledanja više ne gubi toliko osvetljenja i kontrasta slike, ali se i dalje osetno gubi zasićenje boja (saturacija). Takođe, kod LCD panela ostalo je nerešeno pitanje motion resolutiona (nemogućnost zadržavanja oštrine pri brzom pomeranju slike). Jedan od načina za otklanjanje ovog problema bili su pokušaji da se veštački podigne broj sličica koji se prikazuje na ekranu, ali oni su doveli do nove grupe nuspojava. Tehnologija prikaza od 100 Hz, 200 Hz, 600 Hz (pa i više) dovodila je do neprirodnog izgleda objekata koji se kreću kroz scenu, takozvani „efekat sapunice”. Pored toga sam kvalitet slike postaje lošiji pa često na većim frekfenciama slika izgleda poput lošeg VHS snimka (boje, ne rezolucija). Naposletku, LCD paneli sa povećanjem dijagonale ekrana (upadljivo na dijagonalama većim od 40 inča) ne mogu da obezbede podjednako pozadinsko osvetljenje cele površine displeja. Ovo je vidljivo i na najskupljim modelima renomiranih proizvođača, dovoljno je da pauzirate sliku kada je sasvim bela i primećuje se neravnomernost u osvetljenju svih delova ekrana. Ovaj problem delimično je rešen pozadinskim osvetljenjem sa LED – matrixom, ali to rešenje se pokazalo kao preskupo i češće se koristi jeftiniji, edge raspored dioda. Sve ove mane, pokušaji da se one ublaže, proizvođači i trgovci uspeli su da predstave kao tehnološke inovacije. Specifikacija tehnologija koje ublažavaju mane i nedostatke postajala je sve duža, a krajnjem kupcu je to predstavljano kao boljitak za koji treba da plati više novca.

Plazma paneli nisu patili od problema sa motion resolutionom zbog hiljadu puta bržeg odziva panela, ali su proizvođači bili primorani da prate trendove da ne bi izgledalo da zaostaju za konkurentnom LCD tehnologijom. Tako je počela trka sa ubacivanjem rešenja koja nisu bila potrebna za kvalitetan prikaz slike. Kreiranje međufrejmova da bi se od 25 sličica u sekundi dobilo čak 600 obećavalo je krajnjem kupcu da kupuje dobru stvar sa najnovijom tehnologijom, a što duža specifikacija uređaja i sa većim brojevima – to bolje.

Najveći problemi tehnologije plazma displeja, i razlog zašto je veliki broj proizvođača odustao od dalje proizvodnje, nisu ozloglašeni image retention (što kratkotrajni, što dugotrajni) ili velika potrošnje struje. Razlog je to što proizvodnja plazma panela nije isplativa u dijagonalama manjim od 37 inča. S druge strane, jedna te ista fabrika može da proizvodi LCD panele i za televizore i monitore i mobilne uređaje i bilo šta drugo gde je potrebna ugradnja malog LCD ekrančića. Ova ograničenost proizvodnje plazma displeja sprečavala je brži pad cena, a za to vreme LCD paneli su, zahvaljujući tome što su ušli u najširu primenu, postali dominantna tehnologija. Ako se više proizvodi i ima ga svuda to je sigurno bolje, zar ne? Hmmm...

Budućnost

Jasno je da su proizvođači jako zainteresovani da nađu adekvatnu zamenu za postojeće tehnologije LCD i plazma panela. Tokom poslednjih nekoliko godina uloženo je mnogo novca u razvoj i istraživanje tehnologije panela sa organskim materijalima. Pored veće fleksibilnosti, što omogućuje dizajn novih oblika ekrana, OLED displeji obećavaju najbolje od obe trenutno najzastupljenije tehnologije. Poput LCD displeja, OLED tehnologija garantuje malu potrošnju i mogućnost proizvodnje panela u bilo kojoj dimenziji. Kao plazma ekrani OLED pruža kvalitetan prikaz velike game boja, ima veoma brz odziv panela i nema probleme sa uglovima gledanja.

Ipak, treba imati na umu da ni OLED tehnologija nije bez mana. Radni vek panela je i dalje duplo manji od LCD panela. Pored toga, subpikseli ne stare istom brzinom. Plava boja značajno brže gubi na osvetljenju od crvene i zelene pa neki proizvođači problem donekle rešavaju dodavanjem većeg broja plavih subpiksela da bi se kompenzovao gubitak kvaliteta tokom eksploatacije. Postoji problem i sa dugoročnim image retentionom koji je dobro poznat vlasnicima plazma televizora. Ovaj efekat nije toliko izražen na mobilnim telefonima zbog toga što su im ekrani veći deo vremena ugašeni, ali kod TV ekrana to nije slučaj pa statična slika na duže vreme može da napravi privremene duhove u slici. U težim slučajevima moguće je i trajno oštećenje, takozvani burn-in. To je istovremeno i najveći razlog zašto još nema masovne proizvodnje OLED monitora za računare.

Ako uzmemo u obzir koliko je OLED tehnologija napredovala u poslednjih nekoliko godina i da se sve više ulaže u istraživanja možemo da očekujemo mnogo noviteta u tom segmentu tržišta. Od ekrana koji zadivljuju kvalitetnim prikazom slike, savitljivi, transparentnih pa do nekih drugih koji će biti oblikovani za specifične namene. Cene će da padaju kako vreme prolazi, a na nama je samo da sa strpljenjem pratimo dešavanja na tržištu.

Zoran OLUIĆ