Grčka tragedija za normalnu gejming publiku, ratni zločin za fanove „Aliensa” koji su film gledali 60 puta, znaju ga napamet i nadali su se dostojnoj igri... Nakon što je Borderlandsom 2 popravio reputaciju koja je posle Duke Nukem Forevera bila u ritama, teksaški Gearbox izdao je Aliens: Colonial Marines i rezervisao kolektivnu ćeliju u Sheveningenu, gde bi ekipa odgovorna za ovo neslavno čudo sigurno završila da na ovom svetu ima pravde.

Aliens: Colonial Marines je linearna hodnik-pucačina, čija se radnja nastavlja na fabulu Kameronovog filmskog „Aliensa” – primivši poziv za pomoć kaplara Hiksa, komanda Kolonijalnih marinaca šalje drugu, brojniju ekipu na LV-426 u misiju spasavanja, i zatiče USS Sulaco u orbiti planete. Long story short, zla korporacija Wayland-Yutani stigla je pre njih, rešena da „savršeni organizam” zarobi i iskoristi za bio-oružana istraživanja.

Šta nije u redu sa igrom? Priča, produkcija, grafika i gameplay su na nivou koji se može smatrati amaterizmom niže srednje kategorije. Igra je gadna za gledanje i još gora za igranje. Protivnici, naročito ljudski, imaju vulgarno smešan AI, na sve strane vas čekaju problemi sa skriptingom, gro zona u igri čine ružni hodnici, likovi i priča su abizmalni, legalno kupljena igra nije htela da se startuje pre ručnog čačkanja po Steam folderu...

Element igre koji izaziva najveći transfer neprijatnosti je konstantno insistiranje na izgovaranju fraza i doskočica iz „Aliensa”. Kada naletite na zaglavljena vrata, neko će vam narediti „Run a bypass!”, kada se u vazduhu oseća opasnost, komandir će vam reći da ostanete frosty, kada postoji opasnost da ostanete bez municije, biće vam rečeno da koristite kratke, kontrolisane rafale... Da, gledali smo film, aman! Tu je zatim ponavljanje fraze da „marince ne ostavljamo iza neprijateljskih linija, nou sr!”, koje vas čeka svakih osam minuta, zbog čega će vam se do kraja igre makar jedno uvo osušiti i samo otpasti. Dijalozi, likovi i karakterizacija su toliko šuplji i glupi da im malo nedostaje da dospeju u kategoriju „ovo je toliki čabar da je super” kao filmovi tipa „Toxic Avenger” i „Žene komandosi”.

Aliens: Colonial Marines je vrlo ozbiljno ružna igra, sa grafikom koja je na nivou ili ispod nivoa Dooma 3, naslova starog deset godina. Isprane teksture, sveopšti gličevi i zapinjanje (pogotovo u kooperativnoj kampanji) svedoče o krajnjoj neoptimizaciji koda, mada je verzija za PC, ovako jadna, vastly superiornija od konzolne (igru smo probali i na Xboxu 360). Izgleda da je razvojni tim imao neki krupniji kurcšlus u glavi. Pogledajte video na http://bit.ly/Y9dLrv i stavite prst na čelo (ali ne tripujte da ste Ivan Vesić, jer niste).

A tek sloboda koju su autori igre dali sebi da čeprkaju i burgijaju po etabliranom „Alien” loreu... Pazite ovo – kaplar Hiks nije poginuo u spuštanju na Fury 161 (film „Alien 3”), već je živ, zdrav i u rukama Wayland-Yutani gunova, koji su ga kidnapovali iz Sulacoa na autopilotu da bi iz njega iscedili informacije o Xenomorfu. To je samo jedan od „Nokia” momenata koji krase ovu stravično koncipiranu storiju, koja se neposredno nastavlja na finiš filma „Aliens”, a posredno na „Alien” i „Prometej”. Prema rečima autora igre, ovo se ima smatrati „Aliens” kanonom... Mrš, kažemo mi. Tu je i gomila nelogičnih momenata, od kojih je najveći odsustvo ozbiljnijih posledica po LV-426 koloniju nakon eksplozije atmosferskog procesora. Nuklearna eksplozija od 40 megatona sa eksplozivnim radijusom veličine Nebraske je (bukvalno) samo polupala prozore na „Hadliz Houpu” – struje i dalje ima, i to ne iz bekap generatora, jer ne svetli crveno. Kao da se poslednjih sat vremena Kameronovog „Aliensa” nisu desili... Osim Lensa Henriksena (Bišop), niko drugi nije dao glasovnu glumu ovoj travestiji od igre, ali to je slaba uteha. Možda bi trebalo da budemo zahvalni što u celoj priči nema i Predatora da udari finalni čavao na lijes igre?

Jedini, ali vrlo delimični sejving grejs Kolonijalnih marinaca je multiplayer, bez kojeg bi igra zaslužila ocenu manju od dvadeset. Igra ima četiri moda: Team Deatmatch, Extermination (Capture and Hold), Escape i Survivor. Poslednja dva su zaista dobra, pogovo Escape, koji podseća na Left 4 Dead i etapno sučeljava grupu marinaca koji žele da pobegnu sa grupom Xenomorfa, koji bi da ih impregniraju/pojedu. Progresija po nivoima, oružje i dodaci koje otključate u single playeru važe i u multiplayeru i obrnuto, što je zanimljiv momenat. Bez obzira na globalno negativne kritike igre, multiplayer je popularan i pri matchmakingu nema većeg čekanja na partiju, pogotovo u odnosu na, recimo, Far Cry 3, gde se čekanje na meč razvlači kao gladna godina.

Aliens: Colonial Marines je prosto izmišljen za Horde mod, ali ga u osnovnoj igri nema jer Gearbox/Sega žele da vam ga prodaju kao DLC u narednim mesecima. Jedina realno bezvezna stvar kod multiplayera je insistiranje na „šaltanju” uloga nakon svake runde (i u okviru svakog moda). Posle igranja sa Marincima čeka vas sesija u kojoj vodite Xenomorfove, koji zahtevaju potpuno drugačiji stil igranja (i imaju separatnu upgrade stazu). U igri ne postoji mogućnost fokusiranja na igranje jedne strane, što je sasvim bezveze – mogli su, recimo, da naprave marines vs marines ili aliens vs aliens modifikator checkbox za svaki mod, što bi potencijalno bilo vrlo zabavno i ljudima dalo manje razloga da mašu pesnicom u pravcu Teksasa.

Miodrag KUZMANOVIĆ