Castle Crashers je sjajan primer tvrdnje da, kockarskim rečnikom rečeno, kuća uvek dobija. Nakon čitave četiri godine bavljenja u konzolaškoj sferi, igra je konačno aterirala na PC platformu za koju kao da je, zahvaljujući svom jakom (ali ne i dominantnom) co-op karakteru, i bila namenjena.

CC je furiozna arkadna tabačina smeštena u srednjevekovno-fantazijsko okruženje, koja bi pre dvadesetak godina bila veliki arkadni hit po luna-parkovima, rame uz rame sa Double Dragonom, s kojim deli bazični gameplay. Cela zavrzlama igre počinje onda kada zli čarobnjak, jašući na ogromnom kristalu, upadne na žurku lokalnog kraljevstva, mažnjavajući četiri obližnje princeze i razbacajući ih širom kontinenta nekolicini potencijalnih mladoženja koji će upregnuti svoje celokupne armije kako dotične ne bi bile spasene. Do četiri igrača preuzimaju ulogu neustrašivih vitezova, koji će se dati put poduže odiseje umlaćivanja svega što im stane na put ka osvajanju srca dotičnih gospodični.

Osim osnovnog batinanja nevaljalaca pomoću povećeg arsenala najrazličitijeg oružja, sekundarni elementi koji će vam pomoći u misiji takođe su bitni i odnose se na jednostavan, ali efektan sistem magija, bočice sa prvom pomoći, luk i strele za daljinsku borbu, bombe, mogućnost transformisanja u steroidniju verziju vitezova (klopanjem sendviča) i dr. Na samim nivoima povremeno ćete nailaziti na novo oružje, koje različito utiče na atribute likova (jačina napada, odbrana, brzina kretanja/baratanje lukom i magična svojstva), kao i na lebdeće životinjice koje imaju svoje veštine ili donose posebne bonuse (zaletanje u protivnike, pronalaženje magičnih predmeta, pojačavanje/smanjivanje igračevih statistika i sl.). Atribute možete pojačavati na kraju celina (nakon level-upa), a između nivoa možete skoknuti do početnog dvorca radi izbora oružja ili pomenutih životinjica (do tada otključanih).

Dve nervirajuće sitnice kvare celokupan utisak, mada ne u velikoj meri. Prva se tiče grubog načina skupljanja oružja (morate da ih opaučite svojim baznim napadom), što u haosu koji redovno nastaje na nivoima može da izazove konfuzno zamenjivanje neželjenim primercima (ostavljeno oružje posle nekog vremena nestaje, što dodatno živcira). Druga zamerka odnosi se na prečeste situacije „upadanja u mašinu”, gde će vas buljuci neprijatelja razbacivati naokolo kao lopticu za fliper jer jednostavno nećete stići dovoljno brzo da im uzvratite na napade (naročito onda kada počnu da vas zasipaju strelama, što izaziva bes koji bi i Hulk jedva iskulirao). Ono gde CC briljira, međutim, jeste sjajna sposobnost igre da taman kad počne da vas zasićuje prilično repetitivnim umlaćivanjem neprijatelja, iza ćoška servira nešto sveže i interesantno, ili tekuću deonicu završi susretom s nekim iz gomile luckasto osmišljenih bossova.

Aleksandar DINIĆ