Svi su čuli za laringitis i artritis. Široj javnosti manje poznata, ali ništa manje ozbiljna boljka, koja pogađa samo igrački nastrojene ljubitelje SF-a, jeste lukskajvokeritis, koji nastaje usled nedostatka svemirskih simulacija. Glavni simptomi uključuju nervozno češanje, ponovno instaliranje starih klasika, te čežnjivo posmatranje zalaska dva sunca (dobro, može da posluži i jedno) i maštanje o novoj avanturi među zvezdama.

Preko potreban fiks dolazi nam iz nemačkog Fishlabsa, u vidu budžetne borbeno-trgovačke simulacije koja je prethodno izašla, i to kako u običnoj tako i u HD i Full HD verzijama za razne mobilne platforme, te za Mac i tablet računare. Poreklo sa mobilnih uređaja vidljivo je po nespektakularnoj grafici i nešto nižim produkcionim vrednostima. Galaxy on Fire 2 nije bez mana, ali je više od onoga što biste očekivali od igre sa mobilnih telefona.

Pričica prati bivšeg pilota teranske svemirske flote, a sada plaćenika Kita T. Maksvela u budućnosti, u kojoj je galaksija podeljena između četiri frakcije i naseljena rasama kao što su svemirski puževi i hobotnice. Nakon rutinske bounty hunterske misije, usled kvara na hajperdrajv motoru njegovog broda, Kit završava na drugom kraju galaksije, 35 godina u budućnosti. No, ovo putovanje kroz prostor i vreme nije važan deo zapleta, već samo Gothic 2 trik koji služi kao izgovor za to što iskusan pilot započinje sa „fićom” od broda (a ovaj trik takođe je omogućio autorima da unesu neke promene u svet igre). Kit se ubrzo vraća u teranski svemir i ponovo se laća plaćeničkog posla, radeći za tim naučnika koji pokušavaju da nađu načina da zaustave misteriozne vanzemaljace znane kao Void, koji koriste crvotočine kako bi iznenada napadali transportne konvoje i jednako brzo se povlačili sa otetim plenom.

Kada su u pitanju svemirske simulacije, navikli smo na to da očekujemo filmsku atmosferu, dramatičnost i epsku priču. Toga ovde nema. Glavna storija je kratka, bez mnogo događaja i bez ikakvih većih obrta. Voidi ne predstavljaju neku posebnu pretnju – ne započinju rat, ne uništavaju planete ili svemirske stanice, već samo pljačkaju trgovačke konvoje. Ovo nije spejs opera već pre spejs pesmica ili spejs melodijica. Doduše, autori nisu ni ciljali na nešto više od toga. Radi se o neambicioznosti naslova prvobitno dizajniranog za mobilne telefone. U pozitivne strane narativnog dela igre spadaju zabavni, mada jednostavni likovi, solidna glasovna gluma i duhoviti dijalozi.

Dok je pričica previše sitna da ispuni čizme i skafandere divovskih uzora, gameplay je porastao veliki i jak i donosi sve što biste očekivali od jedne elitoidne igre. Dostupne su vam mnogobrojne sporedne misije i aktivnosti kojima se zanimate dok pravite pauzu od glavne kampanje: možete da radite kao plaćenik, da trgujete, pljačkate ili da rudarite u asteroidnim poljima, a tu je, naravno, i kupovina boljih brodova, oružja i opreme. U barovima, centrima aktivnosti svake svemirske stanice, pored prihvatanja sporednih misija, možete da kupujete i koordinate skrivenih zvezdanih sistema i nacrte opreme koja se ne može naći u prodaji, da angažujete wingmene, te da podmićujete diplomate radi popravljanja reputacije sa određenom frakcijom.

Iako vaš lik napreduje po nivoima, to vas ne ograničava u tome koji brod ili oružje možete da pazarite. Takođe, čak i u najslabiju letelicu moguće je ugraditi oružje i opremu najvišeg tehnološkog nivoa, a ne postoje ni ograničavajući faktori poput utroška energije. Naravno, bolji brodovi ipak imaju tvrđi oklop i više slotova za nadogradnju. Vaš nivo ne ograničava vas ni u tome u koji vam je od dvadesetak zvezdanih sistema bezbedno putovati. Već nakon kratkog uvoda, dostupna vam je cela mapa, i bez opasnosti ćete putovati i odrađivati misije u sistemima koji su označeni kao rizični.

Upravljanje i borba su arkadnog karaktera, a kontrole preko miša i tastature funkcionišu odlično. Misije su brze, kompletiraju se za nekoliko minuta, i ako su smeštene u sistem u kome se nalazite, nema potrebe za dugim letom do njih – startovaćete ih čim poletite sa stanice ili čim napravite instant skok do druge obližnje stanice. Zahvaljujući ovom brzom koraku, igra je veoma zarazna: „Samo da odradim još jedan zadatak... Samo da skupim za onaj brod...”

Ako je kratkoća vrlina za sporedne misije, ona nije vrlina za glavne misije, pogotovu zato što ih nema mnogo. Prilikom odmotavanja glavne priče mnogo više vremena ćete provesti putujući s jednog na drugi kraj mape nego što ćete provesti u borbi. Na primer, zadatak vam je da putujete u sistem X i pričate sa likom Y, koji vas pošalje u mini-okršaj koji traje dva-tri minuta, nakon čega idete u udaljeni sistem Z, gde vas čeka novo kratkotrajno šibanje. Okršaji u glavnoj kampanji nisu ništa masovniji i duži od onih u sporednim zadacima – nedostaje jurnjave, dobrog skripta i napetih bitki.

O pomenutim manama sigurno bismo oštrije sudili da je u pitanju AAA naslov inicijalno dizajniran za PC i konzole, ali ovako nisu mnogo smetale i nisu pokvarile generalno pozitivan utisak. Galaxy on Fire 2 nije spejs sim gozba, ali je ukusna spejs sim užinica dovoljna da nam zavara glad.

Za pojedine platforme izdat je i dodatak Valkyrie, a u planu je i drugo proširenje Supernova. Nadamo se tome da će autori odlučiti da ih portuju i na PC, što, prema njihovim rečima, zavisi od prodaje osnovne verzije.

Branislav GAGIĆ