Brz, stabilan i besplatan derivat Red Hata

Danas se Linux može naći u svakodnevnoj upotrebi u raznim uređajima, od mobilnih telefona do televizora. Možda vi čak i posedujete uređaj koji je baziran na Linuxu, a da toga niste ni svesni. Proporcionalno rasprostranjenosti Linuxa, danas postoji i veliki broj distribucija. Jedna od njih je CentOS, čiji naziv predstavlja skraćenicu od Community Enterprise Operating System, a derivat je poznatog Red Hata, što već unapred garantuje stabilan i brz rad. CentOS je od juna 2010. godine pa sve do januara 2012. godine bio najkorišćenija distribucija na web serverima koji su bazirani na Linuxu, čineći čak trećinu svih distribucija instaliranih na web serverima. Iako je Debian u januaru ove godine preuzeo titulu najpopularnije serverske distribucije, CentOS očigledno nije spreman da mu je sa lakoćom preda i između ova dva giganta još se vodi bitka za prevlast nad web serverima baziranim na operativnom sistemu Linux.

Kao što smo naveli, CentOS je derivat Red Hata i od njega nasleđuje sve dobre osobine, dok onu lošiju, komercijalnu, ostavlja Red Hatu i ostaje besplatna distribucija koja je bazirana isključivo na radu zajednice koju okuplja projekat CentOS. Nemojte se iznenaditi ukoliko ažuriranje sistema kasni u odnosu na Red Hat, čemu su „razlozi” neprofitabilni rad i dobra volja zajednice, pa su opravdana relativno mala kašnjenja ažuriranja.

CentOS nudi mogućnost za preuzimanje 32-bitne i 64-bitne verzije instalacionog ISO fajla, a sama instalacija vrši se kao i kod svake druge Linux distribucije.

Nakon uspešno završene instalacije, dobrodošlicu u CentOS će vam poželeti klasično GNOME 2 okruženje koje se sastoji od taskbara, desktopa i status bara. U taskbaru se nalaze tri menija u kojima su smeštene aplikacije razvrstane po kategorijama, lokacije najčešće korišćenih direktorijuma, kao i programi za administraciju i podešavanja CentOS-a, odnosno GNOME okruženja. Ukoliko ste se odlučili za instalaciju pune DVD verzije, primetićete da, pored standardnih programa, postoji i veoma veliki broj aplikacija namenjenih grafičkom okruženju KDE, što se može primetiti po prefiksu K u nazivima programa, dok live verzija sadrži samo osnovne programe za slušanje muzike, gledanje video klipova, surfovanje Internetom, proveru pošte, obradu teksta i još nekoliko drugih.

Preporučujemo instalaciju DVD verzije CentOS-a zbog količine programa i velike verovatnoće da će vam pored instaliranih programa retko koji drugi ikada zatrebati. Mana u vidu postavljanja neažuriranih verzija programa, koju je CentOS u ranijim verzijama imao, u verziji 6.2 uspešno je rešena, ali da biste se spasli muka oko ažuriranja pojedinačnih paketa, preporučujemo vam da odmah po završetku instalacije pokrenete program Software Update ili, ukoliko preferirate konzolu, unesete komandu

sudo yum update

koja će obaviti ažuriranje kompletnog sistema. Takođe, jedna od mana koje se mogu uočiti na prvi pogled jeste nepostojanje neke vrste adresne trake koja bi prikazivala trenutnu lokaciju direktorijuma gde se nalazite. CentOS developeri to su rešili ubacivanjem u donji levi ugao comboboxa pomoću kog je moguće videti trenutnu lokaciju, odnosno odabirom željenog foldera i opcije Browse Folder iz menija.

Naravno, pored nekoliko primetnih mana koje CentOS ima, na testiranju nismo mogli da mu uputimo nikakve druge zamerke vezane za rad i stabilnost. Kao značajna prednost CentOS-a u odnosu na druge distribucije izdvaja se potpuna binarna kompatibilnost sa Red Hatom, pošto su bazirani na istom izvornom kodu, podržavanje istih arhitektura i platformi kao i Red Hat, kao i zvanična podrška, koja je planirana još punih pet godina, tačnije do 30. novembra 2017. godine, kojoj može da se pristupi preko zvaničnog foruma, mailing liste ili IRC kanala. Takođe, moramo da pohvalimo i činjenicu da je bilo reči o pokretanju zvanične komercijalne podrške, ali su ljudi okupljeni oko projekta CentOS (zbog same ideje na kojoj se zasniva čitav projekat) na kraju od toga odustali, ostavljajući korisnicima potpuno podršku koja je besplatna.

CentOS nam besplatno nudi stabilnost, bezbednost i brzinu Red Hata. Njegova primena je zato velika – od upotrebe u kućnoj i poslovnoj varijanti do web servera. Uzimajući u obzir njegovu relativno kratku istoriju i starost od samo sedam godina, kombinovano sa uspehom koji je postigao, ne sumnjamo da će Linux i internet zajednica oberučke dočekati objavljivanje budućih verzija CentOS-a, kao i povraćaj titule omiljene distribucije na Linux web serverima.

Dragan KRSTIĆ