Vid’o Law & Order da se CSI potkiva, pa i on dig’o nogu... Ovako se na prvi pogled najlakše može opisati novi, epizodni projekat Telltalea, firme poznate po epizodnom formatu svojih projekata. Igra je bazirana na jednoj od najdugovečnijih kriminalističkih (i uopšte) serija u istoriji televizije, koja je pre dve godine, nakon 20 sezona emitovanja, konačno završena (uz gomilu srodnih serija i spin-offova, koji su počeli kao pečurke posle kiše da niču na kablovskim televizijama).

Igra je zamišljena kao kolekcija od sedam slučajeva/epizoda, kroz koju će prodefilovati svi bitniji likovi iz ove mamutske serije, pri čemu u paketu sa gornjim nazivom dolaze samo prve tri (preostale će, očekivano, biti vremenom izbacivane dok se ne „popuni” kompletna igra). Karakteristična struktura serije verno je preneta i na samu igru. U prvom delu aktuelnog slučaja prikupljate dokaze, obavaljate razgovore sa osumnjičenima i svedocima i gradite slučaj, koji ćete zatim pokušati da dobijete u samoj sudnici, kroz verbalno nadmetanje sa glavnim osumnjičenima (i njihovim pravnim zastupnicima). Ovo je u praksi odrađeno kroz element igre koji je istovremeno i najveće osveženje u žanru krimi avantura i najproblematičnije odrađeni segment igre. Za razliku od standardnog ispitivanja osumnjičenih, igrač je stavljen u zahtevniju ulogu nekoga koga likovi iz serije zapravo testiraju u pažljivom praćenju razgovora i odvajanju bitnog od nebitnog. Igra će vam vrlo često postavljati pitanja koja se direktno odnose na delove istrage, koja zatim morate potkrepiti validnim dokazima i razlozima zašto je to tako. Svako pogrešno odgovoreno pitanje ili prateće objašnjenje biva kažnjeno negativnim poenima, odnosno sve boljim i boljim detektivskim rangom u suprotnom slučaju. Ovo zahteva mnogo pažnje i koncentracije tokom ispitivanja, uz mogućnost inspekcije svih dotadašnjih obavljenih razgovora. Nezgodacija (nervirajuća) jeste to što će igra resetovati dijalog sa trenutnim osumnjičenim ako tri puta omašite tačan odgovor, terajući vas da ceo postupak prolazite ponovo, što ubija ionako spor i nedinamičan ritam igre.

Nažalost, sve ostalo je odrađeno u dubokom leru i igra je praktično očišćena od svih mogućih sporednih trica i gameplay elemenata, koji bi se očekivali od ovako nečega, paradoksalno podsećajući na potpuno očerupanu i pojednostavljenu varijantu L.A. Noirea. Tome ne pomaže ni to što je i ono malo dodatnih aktivnosti odrađeno polovično i živcirajuće (to se, pre svega, odnosi na uočavanje i skupljanje materijalnih dokaza na mestima zločina, koje ćete odrađivati stupidnim iscrtavanjem brzobrišućeg kruga oko interesnih tačaka). Igru „krasi” i frapantno uprošćena grafika (većinu vremena siromašni cell shaded likovi samo defiluju ispred statičnih pozadina superniske rezolucije), ali stvar donekle vadi popularna muzička tema iz uvodne špice serije, koja ne vetri tako brzo iz glave.

Aleksandar DINIĆ