Pitiri 1977 je još jedna jeftina indie platformska razbibriga, očigledno pravljena za duge zimske noći, kada gejmeru koji usporeno preživa večeru ne pada na pamet da se ozbiljnije aktivira na bilo kom planu.

Zaplet igre je, očekivano, passé. Nalazite se u ulozi dečaka Elija, koji pokušava da pronađe svog brata, koga su opet kidnapovali nekakvi svemirski monstrumi. Na putu ga očekuje mnogo skakutanja, zavlačenja i provlačenja, a na svojoj strani ima i nekoliko unikatnih sposobnosti koje ovoj igri daju određenu dozu svežine. Iako je fizika, realno, loša, ručno crtane pozadine prilično su zanimljive, pa je s tehnične strane sve ipak izbalansirano, što je za indie produkciju veliki plus.

Ono što je zaista problem kod ove igre jeste nesrećan splet okolnosti. Prvo – pojavila se na izmaku prošle godine, u trenutku kada je PC gejming scena bila toliko prepunjena AAA naslovima da je svaki nezavisni projekat bio okružen izuzetno tvrdom konkurencijom i igračima kojima baš i nije do eksperimentisanja. Ako zbog lošeg tajminga još i možemo da okrivimo razvojni tim (koji je, u duhu indie tradicije, i izdavač), svakako ih ne možemo okriviti zbog toga što Pitiri neodoljivo podseća na Limbo, ali za posetioce sa jeftinijim sedištima. Nažalost, poređenje s jednom od najboljih indie platformica u proteklih nekoliko godina u ovom slučaju ostavlja gorak ukus u ustima, ako ni zbog čega drugog, onda zbog razlike u klasi. Sviđalo se to nama ili ne, Limbo jeste kultna igra, a Pitri 1977, u najbolju ruku, tek prosečna.

Ukratko – samo ako ste apsolutni ljubitelj platformskih igara ili toliki zaljubljenik u Limbo da biste igrali i njegove hipotetičke derivate, probajte Pitiri.

Viktor POPOVIĆ